Cetvrtak, 18. decembar 1997.

Svet knjige

RADOVAN BELI MARKOVIC:

"Lajkovacka pruga", Nolit, Beograd

Poeticka lozinka Radovana Beli Markovica, kako navodi Radivoje Mikic, “stvarne price iz izmisljenog zivota" vazi i za njegov novi roman “Lajkovacka pruga". Na prvi pogled bi se reklo da je rec o 90 godina dugoj istoriji lajkovacke pruge, koja se kao lajtmotiv provlaci kroz svaki deo romana, ali, prema Mikicu, to je samo panorama na kojoj se pojavljuje istorija Srbije.

“Roman je jos jednom pokazao kako nastaje: od mnogo kratkih prica, svakojakih, sto toboznjih sto stvarnih citata , simuliranih dnevnika i zavestanja, ali ponajvise od price u cijem je sredistu R.B. Markovic, 'lajkovacki mnimi literata', odnosno tvorac izmisljenog sveta koji postaje stvaran. A taj svet postaje stvaran zahvaljujuci prici u kojoj je sve nalik na stvarnost ali stvarnost nije".

GOJKO CELEBIC:

“YU Citdz" (Romani I - V :“Ubistvo A.G. W. i gonjenje", “Zrela Herta", “Pseudo", “Citdz Club", “YU Citdz"), Prometej, Novi Sad

Novi Celebicev roman, “YU Citdz", tematski i motivski se nastavlja na njegov prethodni roman, “Citdz Club". Radnja romana vremenski je situirana upravo na pocetak krvavog raspleta u ex-Jugoslaviji. “Na povrsini, svet Celebicevog romana satkan je od niza besmislica na koje rat moze da svede ljudski zivot. Dubinsku perspektivu, medjutim, Celebic zeli da povrati uspostavljajuci veze izmedju svog romana i nekih znacajnih knjizevnih dela svetske i srpske knjizevnosti, odnosno, sugerusuci sukob razlicitih kulturno istorijskih perspektiva", kaze Aleksandar Jerkov u pogovoru. Prema njegovim recima, najbolja strana romana je u posezanju groteske, izoblicavanja ratnih zbivanja, sto je u nasoj knjizevnosti najvise koristio Miodrag Bulatovic.

“Svakovrsnih prerada i preterivanja u novoj Celebicevoj prozi ima puno. To je sastavni deo njegove poeticke strategije oslonjene na oblikovne mogucnosti koje pruza groteska. Groteska, menipeja i karnevalizacija odredjuju okvire u kojim se koristi simbolicki materijal koji je Celebic pronasao u nedavnim ratnim zbivanjima".

VLADIMIR JOVICIC:

“Daljinski upravljac", Zaslon, Sabac

Posle desetak knjiga studija, ogleda, pripovedaka i romana, od kojih je svakako najpoznatiji “Bio jednom jedan covek" (doziveo mnostvo prevoda i izdanja), Vladimir Jovicic je ovih dana objavio novi roman - “Daljinski upravljac". Sudeci prema ocenama recenzenata i prvih kritika, najnoviji Jovicicev roman je kruna njegovog visegodisnjeg stvaralastva. Na vise od 350 stranica, roman tematski obuhvata dve poslednje decenije olicavajuci istorijska dogadjanja na Balkanu kroz nekoliko biografija. Radnja ovog romana zapocinje u Hagu, u Sudu za ratne zlocine, dakle, tamo gde se za neke stosta zavrsava.

Ako je verovati prvim utiscima publike i uredjivackom odboru (Radomir Konstantinovic, dr Ratko Bozovic, dr Vaso Milincevic, Suzana Novakovic, dr Dimitrije Milovanovic i dr Slobodan Inic), onda je pred nama prva “umetnicki snazna sinteza" jednog vremena “ciju sizofrenu pocepanost istoriografija nece moci logicki objediniti".

MISEL ZUVE:

“Spavanje i snevanje", Paideia, Beograd

Misel Zuve profesor je eksperimentalne medicine na Univerzitetu u Lionu. Rukovodi laboratorijom za istrazivanja u oblasti molekularne onirologije i odeljenjem pri Nacionalnom centru za naucna istrazivanja koje se bavi neurobiologijom budnog stanja.

U ovom delu Zuve izlaze celinu sustinskih aspekata svojih teorija, istrazivanja i eksperimenata, o funkciji i znacenju snevanja: od pitanja zasto sanjamo, zasto je evolucija podarila mozak koji u nama periodicno projektuje svet fantasticnih slika, do pitanja da li se namerno moze skratiti spavanje, da li droga moze produziti budno stanje, zasto deca treba dugo da spavaju, istorijata shvatanja o funkciji snevanja, problemu somnabulizma, koji mehanizmi pripremaju snevanje, zasto je mozak odmoran posle spavanja. Dakle, spektar pitanja, od uskonaucnih do onih iz svakodnevnog zivota, na koja Zuve uvek ne odgovara, ali postavlja dileme za razmisljanje. Ova knjiga nije mogla izbeci strucan jezik, ali je citalacka prohodnost kroz knjigu olaksana recnicima manje poznatih reci koji se nalaze na kraju poglavlja.

RATKO DANGUBIC:

“Vecera u vrtu", Stubovi kulture, Beograd

Knjiga kratkih prica Ratka Dangubica proverava nekoliko modela pripovedanja ovog zanra, kako kaze Tatjana Rosic: alegorijski, apsurdni, crnohumorni, kombinaciju bajkolikih i crnohumornih. Sve price pisane su kao parabole, bez obzira da li su smestene u sadasnjost ili proslost, da li su urbane ili ruralne.

Teme su iz vojvodjanskog zivota, sadasnjeg i proslog, a karakteristicne su za kratku prozu: otudjenost, neprepoznavanje sebe u svetu i samoga sveta, usamljenost, fantasticne teme pretvaranja stvarnog sveta u sablasni svet, svet duhova.

Kao lajtmotivski lik javlja se lik Dundjerskog, oca Lenke Dundjerski, ali je karakteristican profil ostalih likova: to su stranci, prolaznici, autsajderi,usamljenici, ali i bizarni rodjaci. Za ovu knjigu Dangubicevih prica karakteristican je jezik: vrlo sveden, prividno objektivan, jezgrovit i poentirano nedovrsen.

CASOPISI

Rec, No 40

Novi, 40. broj “Reci" donosi drugi deo temata posvecenog grckoj tragediji - “Odlozene maske - grcka tragedija u savremenom kljucu" - sa studijama Metju K. Klarka i Erika Capoa (“Dekonstrukcija, ideologija i Goldhilova Orestija"), Idit Hol (“Pronalazak varvara: grcko samoodredjenje kroz tragediju"), P.A. Isterlinga (“Gradjenje karaktera u grckoj tragediji"), Majkla Lojda (“Retorika i Euripidovi agoni"), Ricarda Siforda (“Istorizovanje tragicke ambivalentnosti"), Dzordza Stajnera (“Tragedija cista i jednostavna"), te priredjivaca temata Radovana Mirkovica (“Odlozene maske").

“Pesacku zonu" cini studija Hane Arent “Gradjanska neposlusnost" (izvornik: “Crises of the Republic"), a “Prevodnicu" poezija odnosno proza Carlsa Simica i Vladislava Otrasenka. U “Reci reci" objavljuju Sasa Jelenkovic, Vladimir Petrovic, Rasa Teodosijevic, Rade Tomic. Kritika daje rec o novim knjigama Davida Albaharija, Milana Milisica, Sretena Ugricica, Petra Cvetkovica, Milivoja Pajovica, Predraga Brajovica, Zorza Pereka, Amosa Oza.

Gradina, No 9-10

Dvobroj “Gradine" zapravo je zbornik radova dvadesetak autora sociologa religije na temu “Iskusenja ateizma", cime se zatvara krug religija-sekularizacija-ateizam/ateizam-sekularizacija-religija, otpocet pre sedam godina knjigom “Pravoslavlje izmedju neba i zemlje", a nastavljen zbornikom iz 1994. “Povratak svetog? - sekularizacija kao socioloski problem", kako u uvodnom tekstu kaze Dragoljub B. Djordjevic. Zbornik cine prevedeni, prestampani ili za ovu priliku specijalno poruceni tekstovi. Pisu: Kolin Kembl, Djuro Susnjic, Antonio Grumeli, Srdjan Vrcan, Fransoa Ruso, Karl Levit, Umberto Eko, Vladeta Jerotic, Tomas Bremer, Dimitrije M. Kalezic, Marko P. Djuric, Ratko R. Bozovic, Dragan Kokovic, Miroljub Jevtic, Radomir Videnovic, Ljubinko Milosavljevic, Nikola Dugandzija, Fingeir Hiort.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /