AMERICKA REAGOVANJA NA ODLUKU O PRODUZENOM VOJNOM ANGAZOVANJU SAD U BIH

Vodeci mediji saglasni sa zahtevom Klintona da se dalje vojno angazovanje SAD u Bosni vise ne zasniva na rokovima vec na ucinku u realizaciji programa iz Dejtokna, uz uslov da se prethodno "iscupaju" garancije da ce Evropa preuzeti znatno vise od preostalih bezbednosnih obaveza

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

"Njujork tajms" stavio je u naslov "Bozic, i posle toga, u Bosni" za svoj jucerasnji uvodnik u kome se nacelno podrzava Klintonova odluka da americkom vojnom silom pomogne u odrzavanju nesigurnog balkanskog mira, ali i upozorava da snage NATO-a "ne mogu same da rese politicke, ekonomske i nacionalne probleme koji su Bosni doneli toliko nevolja".

Na slicnoj talasnoj duzini je i jucerasnji "Vasington post". Uz pocetnu konstataciju da predsednik sad placa politicku cenu za svoja nekadasnja "ne bas mudra" javna obavezivanja u vezi sa rokovima za povlacenje americkih trupa sa Balkana, prestonicni dnevnik podrzao je Klintonovu odluku da u cetvrtak prekrsi to obecanje i oslobodi se "arbitrazne strategije izlaska iz Bosne", koja se zasnivala na datumu a ne na ucinku u realizaciji programa iz Dejtona.

I "Tajms", i "Post", i ostali vodeci mediji, kao i brojni kongresmeni i senatori od ugleda i imena sa Kapitol Hila saglasni su od juce u zahteva Klintona da dalje vojno angazovanje SAD u Bosni bude istovremeno i u funkciji jacanja sveukupnog tamosnjeg bezbednosnog mehanizma, cija je glavna kompomenta formiranje jos mocnijih medjunarodnih policijskih snaga od ovih koje su sad na terenu - kao i osposobljavanje lokalne policije za poslove koji joj predstoje i u jednom i u drugom b/h entitetu. Najkace receno, kako je u pomenutom uvodniku zakljucio "Vasington post", u Bosni "nece biti dovoljno jednostavno samo produziti americku vojnu ulogu, vec ce biti neophodno da se to vojno prisustvo iskoristi za ispunjenje zadataka iz civilnog dela Dejtonskog ugovora - sto ce, na kraju, uciniti i da sam boravak nasih vojnika bude kraci i bezbedniji".

Na tom terenu, inace - u okviru predstojecih zavrsnih priprema za formiranje FOFOR-a (medjunarodnih snaga za pracenje sprovodjenja mirovnog ugovora u Bosni) - moze se ocekivati znacajan americki pritisak na evropske saveznike iz Atlantskog pakta. Drzavni sekretar Medlin Olbrajt u poslednjim briselskim konaktima, predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi Berger u tekucim istupanjima na TV i sam Klinton, na prekjucerasnjoj konferenciji za stampu, zatrazili su - jasno i neodlozno - ozbiljnu preraspodelu tereta i obaveza koje pomagaci sa strane imaju u sprovodjenju mirovnog procesa u Bosni. U jucerasnjem uvodniku "Njujork tajmsa" sazet je taj zahtev na kome ce Vasington koliko se vidi, i te kako insistirati u nedeljama i mesecima koji nailaze:

"Pre nego sto se definitivno odluci da zadrzi americke trupe u Bosni posle juna 1998, administracija mora da iscupa cvrste garancije da ce Evropa preuzeti znatno vise od preostalih bezbednosnih obaveza. A, to bi u ovom trenutku moglo da bude vrlo neprijatno, jer je Bela kuca veoma zainteresovana da izbegne podele unutar NATO-a u ovoj fazi kad Senat razmatra plan za istocnu ekspanziju ovog saveza. Istina je, medjutim, da Evropa ima mogucnost, ali ne i politicku volju da zavrsi posao u Bosni. I do te volje nikad se nece doci bez pritiska u vidu americkog povlacenja sa Balkana".

Sve u svemu, na talonu je konacni uspeh mirovnog ugovora koji je postavljen novembra 1995. u Dejtonu i - kad je o vasingtonskim reagovanjima rec - na tom terenu evidentna je opsta saglasnost da nesaradnja srpske strane sa Haskim tribunalom predstavlja u ovom trenutku jednu od glavnih smetnji u obavljanju tog posla. U cetvrtak (na konkretno novinarsko pitanje koliko je moguca realizacija Dejtona dok se Karadzic i Mladic nalaze na slobodi), predsednik SAD odgovorio je na tu dilemu potvrdno, ali i odmah se i ogradio da ce to biti ostvarivo "pod odredjenim uslovima" - pri cemu je pomenuo Karadzicevo bekstvo iz zemlje ili, pak, njegovo potpuno povlacenje u ilegalu, gde ne bi imao ikakvog daljeg uticaja na ljude i zbivanja oko sebe.

I onima koji su to pitanje postavili i onome ko je ne to odgovorio u Beloj kuci, jasno je, naravno, da takva kombinacija sa potpunim povlacenjem bosanskosrprkog predsednika iz senke pripada iskljucivo sferi paljanske politicke fantastike. Ta prica ce, medjutim, vremenom ovde samo dobijati na intezitetu, pri cemu imena Ante Furundzije i Vlatka Kupreskica (dvojice Hrvata koji su u cevtrtak preseljeni o trosku NATO-a iz Ahmica i Viteza u Hag) - kako se od juce upozorava sa vise nadleznih vasingtonskih punktova - mogu da posluze kao prilicno jasna naznaka i za slicne sforovske inicijative i na teritoriji Republike Srpske.

"Mislimo da je g. Karadzic u proteklom periodu prilicno marginilizovan i da je smanjen njegov uticaj. Ali, nema sumnje da je njegovo mesto u Hagu, gde je optuzen od Medjunarodnog tribunala za teske ratne zlocine. G. Karadzic izjavljuje da je nevin, ali ako on u to stvarno veruje - trebalo da bi se stavi na raspolaganje Tribunalu. A, da se i ne govori o tome da vlasti Republike Srpske imaju obavezu iz Dejtona da ga uhvate i prebace ga u Hag. A, sto se tice Sfora, hvatanje optuzenih za ratne zlocine ostaje deo njihove misije u Bosni, pri cemu je prevashodno pitanje takticke situacije koja bi dozvoljavala preuzimanje takve akcije. To zavisi od citavog niza posebnih okolnosti, ukljucujuci odabiranje trenutka koji ce najvise ici u prilog pripadnicima Sfora, kad je rec o svodjenju na minimum rizika kome bi bili izlozeni oni i neduzni prolaznici ili ostali te operacije" - rekao nam je juce tim povodom predstavnik za stampu Stejt dipartmenta Dzejms Foli, ponavljajuci upozorenje koje se poslednjih dana na tu temu cuje sa svih nivoa vasingtonske piramide (od predsednika Klintona, pa nanize) da "nijedna opcija nije iskljucena" u resavanju stalno aktuelnog problema sa onima za kojima je jos aktuelna poternica iz Haga.