Drzavni monopol nad skolskim sistemom "nagrizli" privatnici

Prema podacima UNESKA, '91. je u privatnim skolama svih obrazovnih nivoa u svetu ucilo izmedju 10 i 14 odsto ucenika. Recimo, samo u Japanu je pre petnaestak godina radilo 458 univerziteta, od kojih su 328 bili privatni

Olga Nikolic

Tokom predsednicke kampanje govorio je, pored ostalog, o prednostima javnog obrazovanja, smatrajuci da privatne skole u startu diskriminisu ljude ispraznjenih dzepova, a promovisu one sa pozamasnim kontom u banci, bez obzira na znanje i sposobnosti. Inace, poznata je teza protivnika privatnih skola, po kojoj one produbljuju klasnu i socijalnu nejednakost i vode ka raslojavanju drustva. Ovakva stanovista su ideoloski obojena, ali tako su intonirana i stanovista ekstremnih pristalica privatnog obrazovanja, koji smatraju da roditelji treba da imaju potpunu slobodu u biranju skola - koju ce da plate svojim novcem. To je za njih temeljni princip svakog demokratskog drustva. Ovi zagovornici tvrde da za skolovanje svoje dece mogu da trosle novac na isti nacin kao sto to cine pri kupovini kuca, stanova ili automobila, na primer.

Za razliku od privatnih obrazovnih institucija, domaca javnost je manje-vise upoznata sa onim sto nudi drzavna skola "jednakih mogucnosti", koju uvek oznacava ideja o besplatnom obrazovanju. Pionirske korake u ovoj sferi privatne svojine u Srbiji omogucio je Zakon o preduzecima, koji je dozvolio osnivanje (preko 800) preduzeca za pruzanje raznih obrazovnih usluga (to su poslovne, umetnicke, sportske skole, skole stranih jezika, auto skole...). Drzavni monopol nad skolskim sistemom "nagrizli" su, potom, zakoni o srednjim skolama i univerzitetu, donetim '92, tako da je godina sankcija ostala upamcena i po osnivanju prvih privatnih fakulteta. Inace, do sada je u Srbiji dozvolu za rad dobilo sedam privatnih obrazovnih institucija.

Ljudi koji imaju zelje i novca ne mogu da rade u ovoj sferi sta hoce i kako hoce. Bdenje nad radom privatnika u obrazovnom sektoru omogucili su paragrafi, sto znaci da Ministarstvo prosvete, preko svojih komisija moze u svako doba da povuce dozvolu za rad, ukoliko utvrdi nepravilnosti ili smatra da ne postoje uslovi za normalan rad.

Zamena za skolu jednakih mogucnosti

Prema podacima UNESKA, '91. je u privatnim skolama svih obrazovnih nivoa u svetu ucilo izmedju 10 i 14 odsto ucenika. Recimo, samo u Japanu je pre petnaestak godina radilo 458 univerziteta, od kojih su 328 bili privatni. Na primerima najpoznatijih privatnih visokih skola u Srbiji moze se skicirati domaci model ovakvih visokoskolskih ustanova. Karakteristicno je da su fakulteti prvo poceli da upisuju studente, a da su onda naknadno dobijali resenje da mogu da rade. Prvi potpis dobio je '92. Fakultet za menadzment, koji je osnovao Institut "Braca Karic" i istoimena Fondacija. Ovu dozvolu (koja je vazila samo za prvu godinu) parafirao je tadasnji ministar prosvete Danilo Z. Markovic.

Fakultet za internacionalni menadzment dr Milije Zecevica stekao je saglasnost ministra dr Milivoja Lazica '94. s tim sto je ovaj fakultet dobio dozvolu za rad za sve cetiri godine studija, dok Univerzitet "Braca Karic", po tvrdnji sadasnje prosvetne vlasti nema papire koje legalizuju studije na sve cetiri godine. Dokument koji je dobijen prosle godine bio je uslovan i ovih dana bi trebalo da se vidi sta ce biti sa diplomama prve generacije diplomiranih studenata na Fakultetu za menadzment. Fakultet u Peci (za sada) ima resenje koje vazi za sve cetiri godine.

U oba slucaja osnivaci su ljudi bliski vladajucim krugovima doduse porodica Karic je izgubila deo ogromne naklonosti vlasti zbog izjava Bogoljuba Karica u vreme demonstracija, koje aktuelnoj poziciji nisu isle u prilog. Studenti sa Univerziteta "Braca Karic" ucestvovali su u proslogodisnjem Studentskom protestu, za razliku od visokoskolaca koji imaju kodeks Fakulteta za internacionalni menadzment. Ni dr Zecevic, za koga kazu da je bliski prijatelj predsednika SRJ, nije odoleo politickim izazovima. U vreme previranja na crnogorskoj politickoj sceni, javno se svrstao na stranu, sada vec gubitnika na minulim izborima, Momira Bulatovica. Zaledjinu dr Zecevica stiti i njegov brat, Miodrag Zecevic, koji je - posle smene Ivana Stambolica - postao novi predsednik JUBMES banke.

Predavac iz vrha vlasti

I upravo to je izazvalo poslednjih godina ceste nesuglasice izmedju studenata i uprave, jer mnogi nisu mogli da izdrze hiperinflacioni tempo i dazbine. Mesecno se placa 200 maraka za prve tri godine studija, dok je cetvrta godina skuplja za 100 DEM. Svako padanje na ispitu povlaci za sobom uplatu narednog u iznosu od 100 DEM...

Za sada ne postoje ocene, odnosno istrazivanja koja bi mogla da potkrepe izjave pune hvale o skolovanju koje nude privatni fakulteti. U Ministarstvu prosvete kazu da su oni nadlezni samo za tumacenja o tome da li se sve radi po zakonu, te da nemaju uvid u kvalitet.