Isturena odeljenja centara moci

Pravi diplomata sluzi zemlji, a ne jednom njenom delu. Lorens Iglberger, ugledni i veoma uspesni americki ambasador u Beogradu, bio je ubedjeni republikanac, a u vreme njegovog sluzbovanja u SFRJ (70-te godine) predsednik SAD bio je demokrata. On je sluzio sintezi americkih dugorocnih interesa, koji su iznad potreba jedne partije

Pise: Milivoje Maksic

O zvezdanim i tamnim trenucima prethodne i sadasnje YU diplomatije

Odgovor bi zahtevao citave studije. Mogu samo da improvizujem svoje utiske. U mudre poteze i velike uspehe ranijeg razdoblja ubrojao bih: Titovu odluku da se 1944. najpre sretne sa Cercilom, a tek onda sa Staljinom (dakle, sa vec potvrdjenom medjunarodnom reputacijom i statusom priznatog komandanta jedne saveznicke vojske). Zatim otpor Staljinu 1948. i svim kasnijim sovjetskim pritiscima (nismo usli u lager, nismo dali baze na Jadranu, nismo kopirali sovjetski sistem). Takodje, koncept nepripadanja nijednom od dva suprotstavljena bloka (u svakom bismo bili instrument protiv onog drugog), i istovremena saradnja sa svima, nezavisno od njihove medjusobne zavadjenosti. Na toj ravnotezi nasa nezavisnost i bezbednost bili su ugradjeni u ravnotezu i strateske interese svih velikih sila. To je imalo svoj specificni oblik i u nesvrstanosti, koja nije (kako joj se cesto neuko ili zlonamerno pripisuje) geopoliticko opredeljenje, vec spoljnopoliticka filozofija i strategija (biti van blokova) koja je bila osnov nase politike i u Evropi. I najzad, za ovu priliku pomenuo bih i koncept otvorene zemlje, iz koje se u sedamdesetak drzava putovalo bez viza. Nasi gradjani, setimo se, putovali su masovno kada su i kuda su hteli, uzivajuci ugled i tretman gradjana sveta.

Najveci spoljnopoliticki neuspesi u tom razdoblju imali su korene u dometima i shvatanjima i u odnosu snaga unutar zemlje. Ogranicio bih se na dva primera od strateskog znacaja. To je propustanje sanse da nadjemo neki specificni oblik prikljucka za Marsalov plan. A zatim, napustanje zapocetih dubokih privrednih reformi u zemlji sredinom 60-ih godina, koje su - uz sve grceve i socijalne probleme - mogle na vreme dovesti do stvarne trzisne privrede i podredjivanja centara politicke moci zakonima modernog privredjivanja. Omogucilo bi to snazni ekonomski uspon i nove demokratske tokove. To bi i nasoj spoljnoj politici otvorilo nove prostore. Slicnih sansi smo imali i kasnije, pocetkom 90-tih. Ishod znamo. Sada sve to mozemo upisati u katalog propustenih sansi, koji cini zamasno poglavlje nase istorije uopste.

Sto se tice ovih sadasnjih godina, tesko je - u moru oscilacija i koraka za dnevne potrebe samoodrzanja - uociti temeljit strateski pravac, jasan dugorocni koncept drzavne politike. Ne vidim ni ozbiljnost napora da se shvati sustina promenjenog sveta, i nas, takodje bitno drugacijih, u njemu. Umesto toga, cesto se olako baca kamen na svakoga ko se ne prilagodjava nasim kapricima. Ne vidim spremnost da se odgovorno pogleda u oci realnostima, bez cega nema uspesne politike. Umesto toga, insistira se na tezi o kontinuitetu sa necim od cega bi se, u ime pouzdane buducnosti, trebalo hrabro ograditi i odvojiti. Stvari se dovode do apsurda, pa smo zasuti smesnim tvrdnjama, olakim obecanjima, naivnim ocenama i prognozama, da ne kazem i sarlatanskim tumacenjima politike drugih.

Uspeh bih video u svakom koraku koji pokazuje da se shvata gde smo u ovom svetu, i da u njemu mozemo opstati i napredovati - podjednako kao i svi drugi - ako naivne i sulude ambicije ustupe mesto uklapanju u evropske domete demokratskih merila i prakse, napustajuci time i nacionalisticke opijume XIX veka.

Osobine dobrog diplomate

Moderan diplomata mora imati jasne predstave o sustinskim interesima svoje zemlje, o njenoj moci i putevima kako ti interesi mogu da se ostvare. To odmah zahteva i stalno pracenje promena u svetu, posebno u regionu, kako bi se u tim objektivnim okolnostima, koje nastaju van nase volje, nasle kopce i prostori za ostvarivanje interesa sopstvene zemlje. U danasnjem toliko povezanom svetu ove dve stvari se prozimaju. Zbog svega toga dobar diplomata ne svodi svoj rad na cinovnicke okvire, vec tezi da, oslonjen na svoje intelektualne i profesionalne domete, kreativno doprinosi gradjenju najbolje moguce politike. Naravno, da bi se to postiglo, neophodno je da i centri odlucivanja u zemlji imaju potrebu za stalnim dijalogom u traganju za pravim pravcima spoljne politike.

Napustanje Bonske konferencije

Odluka polazi od najmanje dve pogresne pretpostavke. Prva je da ce se time spreciti tzv. internacionalizacija problema na Kosovu. Ti problemi su, medjutim, odavno na visokom stepenu internacionalizovanosti. Druga, da cemo odglumljenom energicnoscu ojacati pregovaracku poziciju. U danasnjim uslovima i praksi medjunarodnog komuniciranja, takva "energicnost" je jednaka nedopustivoj aroganciji. I to prema onima koji se zalazu za nepovredivost nasih juznih granica ("Kosovo je i u Jugoslaviji"), sto je nas sustinski interes, i koji su realno u stanju da pomognu.

(Demonstracija neslaganja sa stavom druge drzave ili medjunarodne organizacije, napustanje skupa, steta za politiku i diplomatiju zemlje koja to cesto primenjuje.)

Danas se retko napustaju neki razgovori ili medjunarodne konferencije. Za to bi morali postojati krajnje ozbiljni razlozi.

Ako oni postoje, onda se obicno izbegne prisustvo. Razlike u stavovima se danas prevazilaze po pravilu na nacin koji ne ostavlja pukotine. Cesta je praksa interpretativnih izjava, u kojima se daje svoje odvojeno tumacenje ili neslaganje sa stavom drugih. To se precutno primi na znanje, i tako je svako sacuvao i svoj prestiz i svoj interes. Ako ne bi bilo tolerancije o elasticnosti, onda nijedna medjunarodna konferencija ili bilateralni susret ne bi mogli biti uspesno odrzani. Nabusitost i preki potezi mozda gode mentalitetu jednog dela nase javnosti, ali u tome nije ni snaga, ni mudrost. Time u ocima sveta politika i diplomatija zemlje koja seze za ovakvim anagronim reagovanjima mogu samo izgubiti.

Neuspesni ili zasluzni politicari se kod nas salju u diplomatiju?

To nije nasa specijalnost, rade to i drugi. Bitno je, medjutim, da to budu licnosti koje moralno i politicki nisu diskreditovane, jer ce se u diplomatiji ubrzo osetiti izolovanim, i koje poseduju sposobnosti i afinitet za rad u diplomatiji. U diplomatiji kadrovi se cesto dele na "profesionalce" i "nekarijerne diplomate". Novog ambasadora strane kolege po pravilu odmah to pitaju. Razume se da profesionalci raspolazu sa boljim poznavanjem jednog specificnog zanata, i dragocenim iskustvom. Ali to ne predodredjuje krajnji rezultat. Znam nase vrhunske diplomate koji su na te funkcije dosli iz politike, neki iz policije. Hocete primer? Pomenuo bih za ovu priliku, recimo, Veljka Micunovica. A znam i tzv. profesionalne diplomate koji su solidno radili, ali na nivou osrednjosti. Vazno je da li neko razmislja kao izvrsni cinovnik ili kao istrazivac sa osecajem za potrebe drzavnickih odluka. Ovde imam u vidu sefove misija. Sto se tice njegovih saradnika, tu posao moraju da nose profesionalno osposobljeni kadrovi.

Pravi diplomata sluzi zemlji, a ne jednom njenom delu. Loreng Iglberger, ugledni i veoma uspesni americki ambasador u Beogradu, bio je ubedjeni republikanac, a u vreme njegovog sluzbovanja u SFRJ (70-te godine) predsednik SAD bio je demokrata. On je sluzio sintezi americkih dugorocnih interesa, koji su iznad potreba jedne partije.

Nisam u stanju, kao covek sa strane, da kazem mnogo o radu nasih sadasnjih sefova diplomatskih misija, ako sam dobro razumeo Vase pitanje. Neke poznajem i snazno verujem u njihove potencijale. Za druge samo znam. Medjutim, bojim se da je danasnja nasa diplomatija. sto se kreativnog doprinosa gradjenju politike tice, stavljena na krajnje sporedne koloseke. Ne bi bilo dobro ako bi se pokazalo da su neki, valjda su zbog toga i izabrani, pretvoreni u servis za ospluzivanje uskih grupa i pojedinaca. To bi onda bila "isturena odeljenja" onih centara politicke, finansijske i druge moci, koji daju pecat svemu i u zemlji. Bicu zahvalan svakome ko me uveri da sam u zabludi.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /