(Ne)ozbiljno

Ljubavnici u leopardovim gacama ili - zasto su nasem narodu uskracene afere zbog kojih je Klinton (ne)obican predsednik SAD

Velimir Ilic

Bez obzira sta mislili o Amerikancima mozemo samo da im zavidimo - ne zato sto su velesila ili sto njihov dolar nema problema sa markom kao nas dinar, sto se do imbecilnosti divimo holivudskoj filmskoj industriji i celuloidnom glamuru ili sto nam, kao i mnogima sirom planete, podsticu mastu o “americkom snu"... Ameri, naprosto, ovih dana (ponovo, posle Kenedija i Merilin Monro) imaju nesto o cemu, takodje, mozemo samo da sanjamo - aferu o (nedokazanim) ljubavnim nestaslucima svog predsednika. Rastu tirazi stampe, pljuste bombasticni naslovi, pojedine tv-stanice dostizu nezapamcen rejting na listi gledanosti... Cak i berzanski brokeri uspevaju da izmedju dve munjevite preprodaje akcija razmene najnovije traceve o sveprisutnom “slucaju Luinski & co".

A mi? Sta je sa nasom seksualnom promajom koja bi bar malo produvala teske politicke i ostale magle? Nista! Nema je, bar ne na tako visokom nivou, kao sto ni Beli dvor nema toliko spratova kao Bela kuca. Ili, sto bi rekao i otpevao Djordje Balasevic - “u supak kosmosa smo upali", generalno. Istini za volju, svojevremeno se, posle jednog dnevnickog zapisa ovdasnje Hilari, podiglo nesto malo prasine i zalelujale su carsijske intrige: jeste, mislila je na Njega; ne, nije to On; da, to je veza sa damom iz strucnih sluzbi, zna Ona; ma ne, ne bi On to uradio Njoj; ne, to se odnosi na onog Drugog; ni bi Ona pisala o NJemu javno niti bi On to uradio da se zna... i tako redom. Price su brzo utihnule pa bi se, po onoj narodnoj, moglo zakljuciti da nije ni protrcao junak te poslovice za kojim se prasina i dize.

Teoretski uzevsi - kako bi to kod nas uopste i moglo da se dogodi kad je nas Predsednik toliko zauzet poslovima i obavezama da za te slobodne aktivnosti gresnih smrtnika nema vremena. Cak i kad ode na odmor, kako tvrde njegovi domacini Grci, ne ulazi u vodu tamosnjeg mora bez svojih telohranitelja. Uostalom, sve da uzmemo u obzir i bezgranicnu lojalnost najblizih saradnika a da se dogodi nepostovanje sedme bozje zapovesti - ko bi to i kako objavio? I kako bi se eventualna “(ne)srecnica" usudila da od naseg nezavisnog pravosudja zatrazi istragu ili bar napravi aferu, pa bio to predsednik ili kakva velika zverka domace politike? Kako kad kod nas ni dokazane ministarske pljacke, skandali sa stanovima i slicni incidenti vezani za establisment ne mogu da se izbore za pravo gradjanstva a kamoli za dostojan prostor u medijima?

A nije bas da nije bilo prilika (a mozda i razloga, ko zna) da se i ovdasnji puk udostoji razbibrige tajnim porocima javnih (citaj: politickih) licnosti. Za najdrazeg sina svih nasih (politikom razvedenih) naroda i narodnosti, pamtite li, proneo se “proveren glas" da mnogo voli operu a shodno tome ne taji ni svoje simpatije prema jednoj operskoj divi. Da li je bilo ili nije bilo, tek - kao da nije. Jer, u to vreme postojali su Komiteti u kojima se proveravalo da li ce bas svako misljenje pogodovati javnom mnjenju pa se toboznja afera svela na privatna usmena predanja u sobama sa zatvorenim prozorima. Tektonske pokrete slabog intenziteta izazvale su, takodje, i price o vezi izvesne estradne zvezde koja je, navodno, bila fatalna za politicku karijeru jednog nekad uticajnog predsednika. Potom se isto ime neimenovane vlasnice estradnog stasa i glasa dovodilo u vezu sa politicki i medijski uticajnim direktorom mocne televizije. Ali, javnost zeljna jeftinih kuloarskih ljubavnih romana ostala je uskracena za stivo sa ozbiljnijim dokazima. Tako bi se mogle tretirati i price prosedog profesora koji je samoljubivo nastojao da u stampi obnaroduje navodne posledice svog libida vezane za publici poznata zenska imena takozvanog “javnog i kulturnog zivota". Pojavila se, takodje, i knjiga gospodje sa umetnickim prezimenom ali je ponudjeni tekst - najavljen provokativnim naslovom ali za ovdasnje prilike isuvise sofisticiran - razocarao poklonike poroka gladne lascivnih prica iz privatnog zivota poznatih.

Ovakvi kakvi smo, skloni raznim mitovima i nadobudnom samoidealizovanju, nismo, cini se, odmakli mnogo dalje od pukog voajerizma svedenog na terimin lokalne televizije u dva posle ponoci. A mozda bi trebalo da se prisetimo i antologijske scene iz filma “U raljama zivota": dok legenda jugoslovenskog glumista, u leopardovim gacama, vadi iz usta zvaku i izgovara obecavajucu recenicu “sad cu da te k.... dok ti tetka ne dodje iz Bosanske Krupe", bioskopska publika egzaltirano zamori. A koji minut kasnije, kad se posle fijaska verbalnog ljubavnika leopardove gace pretvore u zguzvanu krpu, u sali - muk. Tako i mi danas - galamimo, dok se u tudjem dvoristu prica o muskim rajsferslusima i zenskim zeljama, uvereni da je to i kod nas moguce ali, eto, ne znamo sta nam je danas.