Dragan Simeunovic, profesor BU: Nezadovoljstvo uslovljeno cekanjem proizvodi netrpeljivost i nasilje

Najcesce, terorizam nije dovodio do prerastanja oruzanih akcija u pokret. Medjutim, ima takvih primera, i nije nemoguce da terorizam na Kosovu preraste u gerilu, a iz toga u oruzani ustanak najsirih razmera

Bahri Cani

- Na Kosovu su na delu obe pojave, i klasicni terorizam i intifada, samo akteri su razliciti. S jedne strane imamo politicke lidere, na celu sa Rugovom, koji nastoje da mirnim sredstvima - uz dosta strpljenja, eventualnim politickim dijalogom i sigurnu snaznu podrsku zapadnih sila - razresavaju probleme. S druge strane su oni koji smatraju da je dosta cekanja i da radikalnim merama, pre svega terorizmom, treba pokrenuti mase i da to treba da preraste u oruzani ustanak - kaze u razgovoru za “Nasu Nedeljnu Borbu" Dragan Simeunovic, profesor Beogradskog univerziteta.

Po cemu se razlikuje intifada od terorizma?

- Intifada se razlikuje od oruzanog ustanka po tome sto podrazumeva opsti otpor stanovnistva, koji ne mora da bude oruzani. Intifada kao opsti otpor i destrukciju sistema na Kosovu vec postoji. Njoj se sada kao konkurencija javlja terorizam, kao elitisticki angazman. Grese neki analiticari u Beogradu kada tvrde da je terorizam dopuna intifade. Kao sto vidimo na Bliskom istoku, terorizam uvek ometa intifadu, u sustinskom smislu. Intifadom se zeli postici potpuna paraliza sistema, naterati rezim na pregovore i objasniti da je apsolutno celokupno stanovnistvo protiv. Terorizam jeste zesci, eksplozivniji i privlacniji, ali njegovi rezultati su uvek bili daleko manji.

Koliko je (ne)funkcionisanje drzavnih institucija prozrokovalo pojavu tog fenomena?

- U svakom slucaju, postoje tenzije izmedju drzave i velikog dela albanskog stanovnistva, koje produkuju jednu vrstu nestrpljivosti i orijentacije na nasilje, koja ne mora uvek da se izrazi kao terorizam. Osim toga i izmedju samog politickog rukovodstva i albanskog pokreta na Kosovu i izvesnog broja pristalica, postoji jedna vrsta napetosti i nezadovoljstva, zbog predugog cekanja na resenje kosovske situacije. Nezadovoljstvo, uslovljeno cekanjem, neminovno proizvodi nestrpljivost i orijentaciju na nasilje. Pri tom, na njihovoj meti se ne nalazi samo drzava, nego i sam albanski politicki vrh. Naime, u nekim proglasima, teroristi su optuzili kompletan albanski politicki vrh za neaktivnost. Otuda i resenost, kako kazu, da “uzmu stvar u svoje ruke".

Koliko su Milosevic i Rugova odgovorni za pojavu terorizma?

- Stvarno je zacudjujuce da se toliko dugo ceka na dijalog. Dijalog bi trebalo da otpocne sto pre. U protivnom, vise ce trpeti Rugova nego Milosevic. Albanci ne mogu da prozivaju Milosevica. Oni ga nisu izabrali niti mogu da uticu na njegovu politicku sudbinu. Ovakva situacija je vrlo opasna pre svega za Rugovu. S pojavom Oslobodilacke vojske Kosova, veliki broj mladih ljudi ali i iskusnijih politicara, kao sto su Demaci, Vlasi i drugi, naglo je poceli da izrazavaju simpatije za radikalnu opciju. To znaci da vremenom Rugova postaje sve manje funkcionalan. Ukoliko se stanovnistvo masovno opredeli za radikalnu akciju, orijentacija za dijalog, samim tim i Rugovina pozicija, oslabice do granice kada ce postati potpuno nepotreban.

Tehnicki gledano, odgovornost Rugove je veca, jer su ga Albanci i izabrali. Koliko je srpska strana ponekad spora, toliko je albanska kruta. Otud nemamo taj dijalog koga bi valjalo sto pre zapoceti.

Albanci se, medjutim, svakodnevno zale na policijski teror. Da li se u ovom slucaju moze govoriti o odgovoru Albanaca na terorizam ili su tamosnje prilike proizvele terorizam u sluzbi politike?

- Daleko vise su politicke prilike i uopste prilike na Kosovu uticale na pojavu terorizma, nego obrnuto. Jer, nigde u svetu represija, sama po sebi, ne radja terorizam. Takvo objasnjenje terorizma bilo bi monokauzalno (jednouzrocno), a to je isuvise nenaucno. Pojavu terorizma su prozrokovale mnoge stvari - pored nestrpljenja, tu je svakako i represija koju vi pominjete, ali i inostrani uticaj, spoljnopoliticka situacija, situacija u regionu...

Da li sam rezim moze da iskoristi ovakve prilike da eliminise neke, po njemu, “nepodobne licnosti", pod plastom terorizma?

- Sve drzave na svetu, pa i one koje su se odrekle smrtne kazne, sklone su praktikovanju eliminacije svojih protivnika ili lica za koja smatraju da skode interesima drzave. To se moze nazvati vis major praksom i to nijedna drzava ne priznaje. Ja ne bih iza svake neprirodne smrti na Kosovu trazio prst terorizma. Neprirodnih smrti, kriminalnih obracuna i ubistava iz niskih pobuda, na Kosovu je bilo i ranije, pre pojave terorizma. Toga ima i bice ga.

Istini za volju, sve drzave, pa i nasa, vrlo retko se odlucuju na eliminaciju neistomisljenika. Daleko cesca su nepoliticka ubistva. Uopste, kada se negde pojavi terorizam, situacija pociva da bude “mutna". Otvaraju se prilike za mnoge nerasciscene racune i medju Albancima i Srbima - vazno je samo izvrsiti akt na nacin na koji to rade teroristi, kako bi se njima pripisalo. Broj lica koja su ubili teroristi na Kosovu, sigurno je mnogo manji od onog kojim operise beogradska stampa. Ako se ovako nastavi, da se sva ubistva na Kosovu pripisuju teroristima, dospecemo u stanje paranoje. Pri tom, i kada OVK preuzima odgovornost, to ne znaci da je tako. Sve teroristicke organizacije u svetu su sklone preuvelicavanju svoje snage.

Na Kosovu se sve vise cuje teza da je OVK “prizvod" beogradskog rezima?

- To je prilicno nestrucna i politicki intonirana teza. Postoji jedan broj naucnika koji zbog politickih ciljeva, pogotovo ako pripadaju nekim strankama, nastoje da po svaku cenu naprave stetu rezimu. Nigde u svetu se ne moze tvrditi da je policija ili vojska pucala na sebe, zbog nekih politickih ciljeva. Takve price imaju politicku i ideolosku pozadinu. One su nerealne, jer se OVK i sama predstavila. Vojska i policija nemaju potrebu za tim. Policajci vrse represiju na Kosovu i zato im nije potrebno nikakvo opravdanje, nikakva pojava terorizma im nije neophodna da bi ostali tamo. Pripadnici OVK su se pojavili javno na jednoj sahrani, u autobusima, zaustavljaju putnicka kola... Osim toga pale su i mrtve glave terorista, koje su, iako ih nije bilo jako mnogo, na surov nacin su dematovale tvrdnje da je to produkt rezima.

Da li pojava OVK moze da bude uvod u opsti ustanak Albanaca protiv rezima?

- Najcesce, terorizam nije dovodio do prerastanja oruzanih akcija u pokret. Medjutim, ima takvih primera, i nije nemoguce da terorizam na Kosovu preraste u gerilu, a iz toga u oruzani ustanak najsirih razmera. Dosadasnja praksa pokazuje da su teroristi locirani u uskom krugu, u Drenickom kraju. Tacno je da oni u svojim proglasima kao zonu delovanja navode celo Kosovo, cak i Makedoniju i da najavljuju i trecu zonu koja bi mogla da bude Beograd. Ipak, bez obzira na svoje ambicije, oni su trenutno locirani na jednom uskom, verovatno dobro kontrolisanom podrucju. Sem verbalne, oni zasad nemaju ni neku vecu podrsku naroda. To ce verovatno potvrditi i izbori u martu. Nisam siguran da ce se najveci deo albanskog stanovnistva opredeliti za ustanak. Rugova i njegova politika uhvatili su koren medju Albancima, a terorizam je direktno uperen prvo na eliminaciju Rugove i drugih nenasilju sklonih lidera. Mislim da teroriste ni Zapad nece prihvatiti kao ozbiljnog partnera za pregovore i podrsku, jer se Zapad, pre svega SAD, proklamuju kao najodlucniji borci protiv terorizma. Nista ne bi vredelo ni kada bi izvrsili teroristicke akcije u Beogradu.

Kada bi, medjutim, na Kosovu imali sirinu zahvata operacija i stvarno drzali veliku teritoriju, tada bi mozda Zapad njih podrzao kao gerilce ili oslobodilacki pokret. Prema onome sto oni sada cine, nacinu dejstva, obimu i efektima jos uvek su na nivou terorista. Zbog toga ih Zapad nece prihvatiti kao partnere za oficijelne razgovore. Zato i Rugovina politika ima vecih izgleda da opstane, nego sto se cini, a to ce pokazati izbori u martu.

Prema ovome sto ste sada rekli, politicki lideri su njima najveca smetnja. Mozemo li uskoro ocekivati klasicne atentate na politicare?

- Iako nije do kraja razjasnjen, mozemo pretpostaviti da je atentat na rektora Radivoja Papovica, pokusaj politickog ubistva. Naravno da se to ne moze iskljuciti, ni u Beogradu ni u Jugoslaviji. Ali, to ne bi bilo dobro ni za Albance. Izvodjenjem terorizma i nasilja iz zone konflikta uvek se postize medjunarodna osuda. Svet ne voli kada se terorizam siri izvan zone konflikta. Osim toga, ako bi se zapocele albanske teroristicke akcije u Beogradu, neminovno bi se pojavio srpski revansizam. Paravojne formacije bi pocele teror nad nevinim albanskim zivljem, pre svega poslasticarske profesije po srpskim gradovima. To bi vodilo jacanju desnice koja bi dosla na vlast ili imala jako veliki uticaj na nju - usled opsteg revansistickog raspolozenja. Treba da imamo u vidu da je Kosovo jedini preostali mit, koji moze da pokrene Srbe na iracionalno nasilje. Srbi nisu vise narocito spremni da ratuju sem u slucaju Kosova.

Dokle god se to desava samo na Kosovu, Srbi nisu za rat, jer smatraju da ce to pozicija da resi. U slucaju da u Beogradu pocnu da lete bioskopi u vazduh i da stradaju nevina deca, taj mit bi proradio. Njega bi aktivirala i militantna struja u Pravoslavnoj crkvi, a to je mocan motivacioni i mobilizacioni faktor kada je rec o politickim odnosima Srba i Albanaca.

Revansizam se sigurno ne bi zaustavo samo na Kosovu. Srpski radikalizam i paravojne formacije - smo vec pomalo zaboravili - koje svoju sansu dugo cekaju i vide je u Kosovu. Svoje dejstvo bi prosrili na Bosnu i Hrvatsku, cime bi se destabilizovali mirovni napori. Sukob bi se preneo i medju srpske i albaske gastarbajtere u zapadnim metropolama.