KURS MARKE NA CRNOM DEVIZNOM TRZISTU PREKO VIKENDA DRASTICNO OBOREN

U svim gradovima u Srbiji nemacka marka naglo je pocela da pada na crnom trzistu, i sada se kupovni kurs krece od 4,2 do 4,5, a prodajni od 4,4 do 5,1 dinara za nemacku marku. Ocekuje se da ce i ziralni kurs sa 6,7 dinara za nemacku marku od danas polako poceti da se “izduvava" i pasti na oko 5,5 dinara za marku. Tokom proteklih dana pojavila su se u opticaju nagadjanja da je na izuzetno visoki uzlet marke u prethodnih 20 dana delovalo seljenje dinara iz Istocne Slavonije koji je tamo definitivno zamenjen kunom. Medjutim, strucnjaci sumnjaju u takvu mogucnost s obzirom da je u ovom delu Hrvatske kljucna valuta bila nemacka marka , a ne dinar. Predstavnici Nove demokratije izasli su sa slicnom pricom, ali vezanom za Republiku Srpsku.

“Jacanje dinara" u odnosu na nemacku marku, najavio je na proslonedeljnoj konferenciji za stampu Slobodan Radulovic potpredsednik vlade Srbije, a potom je u petak i predsednik vlade Srbije Mirko Marjanovic u Leskovcu najavio rigorozne mere za sredjivanje situacije na trzistu. U istupima ministara insistiralo se na tome da ce se marka vratiti na 3.6 do 4.0 dinara, ali strucnjaci sumnjaju u to i prognoziraju da bi kurs mogao da se ustali na 4.0 do 4.3 dinara za marku u transakcijama na crnom trzistu.Takodje, oni nagli pad kursa marke na neformalnom trzistu ne objasnjavaju dejstvom vladinih mera, vec pre svega cinjenicom da drzava kontrolise crno devizno trziste.

Narednih dana trebalo bi pre svega ocekivati da, u skladu sa onim sto je najavio Marjanovic, preduzeca neuredne platise poreza i doprinosa dobiju nalog da hitno i po svaku cenu izmire svoje obaveze, ili ce u protivnom u takve firme biti poslata finansijska policija.

Vlada u svom arsenalu ima i druge mere poput javnog publikovanja imena najvecih duznika - i druga sredstva “neformalnog" pritiska. Ocekuje se da ce vlada osnaziti i vec postojeci pritisak na duznike za gas da svoja dugovanja isplate i to pretezno u devizama.

Takodje za utorak je u vladi Srbije planiran sastanak sa preduzecima koja nisu uredno vracala kredite uzete iz Fonda za razvoj Srbije.

Da bi se na trzistu smirile cene, vlada ce onemoguciti sva preduzeca cije su cene pod kontrolom, da sama izvrse poskupljenja (hleb, mleko, cigarete), i nastaviti sa intervencijama iz Republickih robnih rezervi. Ocekuje se da ce do daljnjeg sva davanja iz budzeta i fondova (pogotovu penzionog) biti ukocena ili prolongirana, da bi se stvorila nestasica dinara, i pripremio teren za devalvaciju. Tim potezom, vlada Srbije mogla bi uskratiti penzionerima u toku godine jos najmanje jednu do dve penzije, tako da bi oni za godinu dana primili devet ili osam penzija.

Takve mere ce, kako je vec upozoreno, verovatno izazvati jos dublju recesiju u privredi, koja je vec prognozirala da ce za poslovanje ovo biti godina daleko teza od prethodne.

Ovakve mere vlade Srbije koje bi trebalo da budu podrzane i merama savezne vlade i narodne banke Jugoslavije (kojoj je stavljeno u zadatak da “pritigne" poslovne banke) vec su vidjene, i primenjivane su uvek, posto je u prethodnom periodu drzava sistematski proizvodila nered u monetranoj sferi iz predizbornih, politickih razloga.

Ovakve mere nikada nisu dovele do snizavanja cena u prodavnicama, vec samo do povlacenja roba i kratkotrajne stabolizacije crnog i sticovanog kursa marke.

Premijer Marjanovic takodje je ostao duzan da odgovori javnosti zasto bi vlada sada poostravala fiskalnu disciplinu kada po zakonu preduzeca pre isplate zarada moraju da plate poreze i doprinose. Kontrola primene zakona je formalno u rukama Zavoda za obracun i placanja, ali je oslobadjanje politickih miljenika od ispunjavanja ovakvih obaveza stvar odluka vlade Srbije.

E. R.