SVEDOCENJE DR VESNE BOSANAC U NASTAVKU SUDJENJA SLAVKU DOKMANOVICU

Dve lekarke juce, prvi put, podvrgnute kontraispitivanju odbrane

Mirko Klarin
dopisnik “Nase Borbe" iz Haga

U nastavku sudjenja za masakr u Ovcari, gde je prema optuznici 20. novembra 1991. streljano najmanje 200 osoba odvedenih iz vukovarske bolnice, pred Tribunalom su juce svedocile dve lekarke: bivsa direktorka te bolnice dr Vesna Bosanac i oftalmolog dr Neda Striber. Obe su o tome vec svedocile u Hagu 26. marta 1996, u okviru javne rasprave zakazane prema clanu 61 Pravila postupka Tribunala, nakon sto po isteku “razumnog roka" nisu izvrseni nalozi za hapsenje optuzenih oficira bivse JNA. Za razliku od prvog, njihovo jucerasnje svedocenje odvijalo se u prisustvu jednog od optuzenih: Slavka Dokmanovica, bivseg predsednika opstine Vukovar, koji je u medjuvremenu pridodat spisku optuzenih. Razlika je, takodje, i u tome sto su dr Bosanac i dr Striber juce bile podvrgnute kontraispitivanju odbrane, dok su u prvoj prilici odgovarale samo na pitanja tuzioca i sudija.

Prema svedocenju dr Bosanac, bolnica je od druge polovine avgusta do pada Vukovara 18. novembra 1991. gotovo svakodnevno granatirana sa artiljerijskih pozicija u Vojvodini ili bombardovana avionima JNA, uprkos tome sto je bila jasno obelezena crvenim krstom na krovu i u bolnickom krugu. Na video-snimcima koji su pred sudom prikazani zabelezene su posledice tih granatiranja i bombardovanja. U okolini bolnice, rekla je dr Bosanac, nije bilo nikakvih vojnih objekata, a iz nje nikada, po njenim recima, nisu preduzimane nikakve vojne akcije protiv JNA. U njoj, takodje, nije bilo ni oruzja, posto je ono pri prijemu ranjenika u bolnicu oduzimano i predavano vojnim vlastima.

Kada je Vukovar pao, nastavila je dr Bosanac, mnogi civili sklonili su se u krug bolnice, u ocekivanju evakuacije koju su, uz posredovanje Medjunarodnog crvenog krsta i Evropske posmatracke misije, ugovorili hrvatski ministar zdravlja Hebrang i tadasnji zapovednik zagrebacke vojne oblasti JNA general Raseta. U telefonskom razgovoru general Raseta je dr Bosanac uputio da se o detaljima evakuacije dogovara sa pukovnikom Miletom Mrksicem, predstavljajuci ga kao “glavnog odgovornog za vukovarsku operaciju i evakuaciju bolnice". Dr Bosanac je, nakon toga, otisla u stab JNA u Negoslavcima, gde joj je pukovnik Mrksic rekao da je zbog stanja na terenu nemoguca evakuacija ugovorenom trasom kroz Hrvatsku, te ce se ona organizovati preko Sida, kroz Srbiju.

Po povratku u bolnicu, dr Bosanac je zatekla vojnike JNA kako odvajaju i odvode lakse ranjenike i civile. Trazeci njihovog pretpostavljenog, naisla je na majora Veselina Sljivancanina, koji je od nje trazio listu pacijenata i bolnickog osoblja. Nakon toga, uvece 19. novembra, dr Bosanac odvode ponovo u Negoslavce, gde je Sljivancanin nekoliko casova ispituje gde se kriju hrvatski vojnici i policajci, te gde je zapovednik odbrane Vukovara Mile Dedakovic, zvani “Jastreb". Sledeceg jutra je vracaju u bolnicu gde Sljivancanin zakazuje sastanak lekara i medicinskog osoblja, na kojem ih obavestava da je JNA “oslobodila Vukovar", a da ce “nadzor nad bolnicom preuzeti Vojno-medicinska akademija iz Beograda". Za to vreme, vojnici odvode pacijente i civile iz kruga bolnice. Prema optuznici, odvedeno ih je vise od 300, od kojih su 200 prosle godine pronadjeni prilikom ekshumacije masovne grobnice u Ovcari, dok se jos oko 50 tom prilikom odvedenih i dalje vode kao “nestali".

Iz Vukovara dr Bosanac je odvedena najpre u zatvor u Sremskoj Mitrovici, a potom u vojni istrazni zatvor u Beogradu, gde je ispituju o tome sta je radila tokom opsade Vukovara i traze od nje da sve to napise, kako bi ocenili da li ce protiv nje podici optuznicu. Na pitanje predsedavajuceg sudije Antonija Kasezea “zasto?", dr Bosanac je odgovorila da su je islednici optuzivali da je svetskim medijima i politicarima faksom slala poruke u kojima je tvrdila da je JNA “agresor" i da “unistava bolnicu". Nije, medjutim, optuzena, vec je sredinom decembra 1991. sa grupom hrvatskih lekara, svestenika i civila razmenjana za vojnike JNA u hrvatskom zarobljenistvu.

Na pitanja Dokmanovicevog branioca Tome File, dr Bosanac je rekla da izmedju 18. i 20. novembra 1991. nije videla optuzenog ni u bolnici niti bilo gde drugde. Tuzilac, inace, i ne tvrdi da je Dokmanovic bio u samoj bolnici, vec da je predvece 20. novembra bio u hangaru u Ovcari, gde je navodno licno ucestvovao u prebijanju zatocenika i pripremama za njihovu egzekuciju. Takodje na pitanja branioca, dr Bosanac je potvrdila da tih dana u Vukovaru nigde nije naisla na “predstavnike srpske civilne vlasti". Potvrdila je, takodje, i Filinu sugestiju da sva vlast u Vukovaru tih dana bila u rukama JNA, kao i da su jedinice JNA kontrolisale prostor od grada dio granice na Dunavu. Tu su se nalazile i paravojne formacije koje je dr Bosanac predstavila kao “Bele orlove" i “cetnike", insistirajuci da su one bile pod komandom i kontrolom JNA.