CRNOGORSKI HELSINSKI KOMITET O KRSENJU LJUDSKIH PRAVA KROZ PRAVOSUDNE INSTITUCIJE SRJ

Crnogorski helsinski komitet za ljudska prava (CHK) pokrenuce na Ustavnom sudu postupak protiv Skupstine Republike Crne Gore, jer je njenom odlukom od 15. februara 1995. godine doneta “cudna" odluka, kojom su nadleznosti za donosenje krivicnog zakonika prenete na Saveznu skupstinu.

Beograd. - Najavljujuci pokretanje ovog postupka za danas, predsednik CHK Slobodan Franovic rekao je na jucerasnjoj konferenciji za novinare da pomenuta odluka nije u sladu sa Ustavom Crne Gore, odnosno da je morala biti doneta u skladu sa propisima koji traze proceduru promene Ustava.

- Ova odluka cudna je i po formi, i nikad nije objavljena u sluzbenom glasniku, a sa sobom povlaci ukidanje niza drugih prava. Time, primera radi, prestaje pravo Skupstine Crne Gore da daje amnestiju za krivicna dela, nadleznost predsednika da daje pomilovanja za krivicna dela, a nacionalnim manjinama uskracuje prava iz nadleznosti Republike. Realizacija ove odluke moze dovesti u pitanje procese koji su poceli u Crnoj Gori i koji obecavaju istinski proces tranzicije, sto vazi i za sudove koji od partijskih treba da postanu nezavisni - navodi Franovic.

Predsednik CHK upozorava da bi posledica primene ove odluke bila “izuzetno povecanje nadleznosti Saveznog suda, odnosno, ova institucija bila bi nadlezna za sve krivicne stvari".

Slobodan Franovic je ocenio da postupci saveznog drzavnog tuzioca, nakon okoncanja izbora za predsednika Crne Gore, narusavaju biracko pravo kao jedno od temeljnih ljudskih prava.

- Ustav Crne Gore clanom 32 predvidja da punoletni gradjani imaju aktivno biracko pravo, a u clanu 10 navedeno je crnogorsko drzavljanstvo. Savezni drzavni tuzilac sad ukida presude o upisu u biracki spisak. Zakon o birackom spisku u nadleznosti je Republike Crne Gore. To su javne isprave koje vode nadlezni drzavni organi, a upis se vrsi, kao i brisanje, po sluzbenoj duznosti, tako da nije gradjanin taj koji je duzan da pribavlja dokumente o drzavljanstvu - precizira Franovic, dodajuci da su ovim najvise “na udaru" bile nacionalne manjine.

Procenjujuci da se s obzirom na ovakvu situaciju ozbiljno krse ljudska prava i zadire u nadleznosti Crne Gore, CHK ce, kako je Franovic juce najavio, internacionalizovarti problem na prolecnoj sednici o ljudskim pravima u Zenevi, a dokumentaciju o krsenju ljudskih prava prosledice i Savetu Evrope, Evropskoj komisiji i drugim medjunarodnim organizacijama koje imaju sedista u Beogradu. Istovremeno, bice pokrenuta inicijativa da se gradjanima Crne Gore omoguci da se medjunarodnim institucijama za ljudska prava obracaju kao pojedinci, kao i da se uvede institucija ombudsmana za ljudska prava, koja bi, kao u BiH, u svom sastavu imala predstavnike medjunarodne zajednice.

LJ. Gogic