JUCE U GLAVNOM GRADU BIH ODRZANA KONFERENCIJA O POVRATKU IZBEGLICA

Visoki predstavnik za Bosnu Karlos Vestendorp izdiktirao mere koje treba sprovesti do kraja godine: isti tretman svih povratnika, pravedne zakone, amnestiju za sve ucesnike rata, oslobadjanje od vojne sluzbe u narednih pet godina

Jelena Bjelica
specijalni izvestac "Nase Borbe" iz Sarajeva

Visoki predstavnik medjunarodne zajednice za BiH Karlos Vestendorp izjavio je juce u Sarajevu, na pocetku Konferencije o povratku izbeglica da ove godine treba osigurati uslove za neometani povratak oko 20 000 izbeglica nemuslimanskog porekla u ovaj grad. "Ovaj zadatak nije nerealan. Sarajevo mora predstavljati simbol multietnickog zajednickog zivota", porucio je Vestendorp.

Konferencija se odrzava na inicijativu americke vlade, a prisustvovali su joj predstavnici bosansko- hercegovacke vlasti, Federacije i Republike Srpske, izaslanici brojnih izbeglickih udruzenja i specijalni izaslanik americkog predsednika za BiH Robert Gelbard, kao i Alija Izetbegovic, predsednik Predsednistva BiH.

U Sarajevo bi, prema deklaraciji koja je ponudjena ucesnicima konferencije na usvajanje trebalo da se vrati oko 20.000 Srba i Hrvata, predratnih stanovnika glavnog grada. Medjunarodna zajednica od kantonalnih vlasti u Sarajevu trazi bezuslovan povratak manjinskih etnickih grupa i ukoliko to ne prihvate bice primenjene sankcije ne samo na Sarajevo, vec i na sve gradove u kojima je vecinska bosnjacka vlast.

Visoki predstavnik medjunarodne zajednice Karlos Vestendorp je rekao da je Sarajevo bilo i ostalo otvoreni, multietnicki i tolerantan grad, naglasivsi da je Sarajevu neophodan povratak u zivot, u glavne tokove Evrope i neophodan status kosmopolitskog grada. No, da bi Sarajevo i dalje bilo ogledalo svega najboljeg u BiH Vestendorp je rekao da je potrebno hitno omoguciti povratak sarajevskih izbeglica srpske i hrvatske nacionalnosti. Po njegovim recima, da bi se ispunio plan o povratku 20 hiljada Srba i Hrvata do kraja godine neophodno je preduzeti sledece mere: garanciju istog tretmana za sve izbegle povratnike u Sarajevo; pravedne zakone posebno iz imovinske oblasti; amnestija za sve ucesnike rata i oslabadjanje od vojne sluzbe u narednih pet godina; zatim nediskriminatorski obrazovni sistem za decu povratnike; razvoj privatnog preduzetnistva i sprecavanje visestrukog zauzimanja stambenog prostora.

Nakon Vestendorpa na konferenciji je govorio i specijalni americki izaslanik za podrucje bivse Jugoslavije Robert Gelbard koji je istakao da je Sarajevo tokom rata postalo simbolom humanosti i da cilj konferencije nije jedinstvo Sarajeva, vec jedinstvena BiH. "Cineci ovaj prvi korak cini se u stvari korak u buducnost", naglasio je Gelbard.

Zalazuci se za usvajanje deklaracije o povratku u Sarajevo koja ce sadrzati obaveznu primenu imovinskog zakona u roku od 15 dana, Gelbard je rekao da ukoliko se to ne dogodi medjunarodna zajednica je spremna da uvede sankcije prema gradu i sarajevskom kantonu.

Nakon predstavnika medjunarodne zajednice govorio je i predsedavajuci Predsednistva BiH Alija Izetbegovic. On je istakao neophodnost ispunjenja cetiri preduslova za povratak izbeglica u Sarajevo. Prvi je, po njegovom misljenju, utvrdjivanje viska stambenog prostora koji poseduju pojedini nelegalni stanari u Sarajevu, zatim neophodnost popravke tri do cetiri hiljade ostecenih kuca i stanova (u Sarajevu ih sada ima oko 10 hiljada) za sta ce biti potrebno izmedju 40 i 50 miliona maraka. Treci preduslov je nesmetani povratak izbeglica koji sada zive u Sarajevu, njihovim domovima u razlicitim mestima Republike Srpske, a kao poslednji predsednik Izetbegovic je istakao potrebu da se omoguci povratak krajinskih Srba njihovim kucama koje su uglavnom prazne, sto bi omogucilo povratak izbeglica koje sada zive u Sarajevu u Brcko, Banjaluku i Prijedor.

Predsednik Izetbegovic je istakao da se prilikom realizacije plana povratka izbeglica mora voditi racuna i o sledecim principima: nijedan sadasnji stanar ne moze biti izbacen na ulicu dok mu se ne obezbedi povratak u predratni dom ili mu se ne obezbedi adekvatna zamena. Zatim, izjava povratnika u Sarajevo da u stanu namerava da zivi, da ga ne moze izdati u zakup ili prodati u roku od pet godina. Kao treci princip Izetbegovic je istakao neophodnost donosenja zakona o povratku prognanih na nivou citave zemlje, dok je sledeci princip funkcionisanje Sarajeva kao glavnog grada BiH, sto bi trebalo da znaci premestanje sedista svih drzavnih organa u glavni grad. Na kraju svog izlaganja Izetbegovic je rekao da povratak izbeglica mora biti dvosmeran, te da on nije u stanju da prihvati ponudjenu deklaraciju ukoliko u najskorije vreme ne bude odrzana i konferencija o povratku u Banjaluku.

Na kraju prvog dela rada konferencije govorio je i clan Predsednistva BiH Kresimir Zubak koji je zatrazio proglasenje Sarajeva distrihtom, zatim ukidanje vazecih stambenih propisa, kao i reviziju svih izdatih stambenih resenja od pocetka rata do danas.

U poslepodnevnim satima konferencija je nastavila sa radom.