ZASTO ADVOKATSKA KOMORA JUGOSLAVIJE TRAZI USAGLASAVANJE NAJVISIH PRAVNIH AKATA

Advokati su se zalozili da, ukoliko parlamenti ne izvrse svoju obavezu, Savezni ustavni sud u najkracem roku, po sluzbenoj duznosti pokrene postupak za ocenu ustavnosti republickih ustava sa saveznim. Od Skupstine SRJ zatrazeno je da na jednoj od prvih sednica oba veca usaglasi sve savezne zakone sa saveznim Ustavom

Za ubistvo iz koristoljublja, prema postojecim zakonskim normama, moguce je, makar teoretski, dobiti smrtnu kaznu - ali samo u slucaju da zrtva nad kojom je krivicno delo izvrseno nije bila vojno lice. Ukoliko je, medjutim, oduzeo zivot i imovinu pripadniku Jugoslovenske armije, ubica nema razloga da strahuje za sopstveni zivot, jer takav zlocin dolazi pod udar saveznog zakona kojim, za razliku od republickog, nije predvidjena smrtna kazna.

Ovaj drastican primer neravnopravnosti gradjana SRJ navodi Milan Vujin, predsednik Saveza advokatskih komora Jugoslavije, govoreci za “Nasu Borbu" o brojnim razlozima zbog kojih je ta organizacija zatrazila od Skupstina Srbije i Crne Gore da, u cilju uspostavljanja pravne drzave i vladavine prava, u najkracem roku usaglase republicke ustave sa saveznim.

Upozoravajuci da je rok za usaglasavanje svih propisa sa saveznim Ustavom istekao jos 31. decembra 1996. godine, advokati su se zalozili da, ukoliko parlamenti ne izvrse svoju obavezu, Savezni ustavni sud u najkracem roku, po sluzbenoj duznosti pokrene postupak za ocenu ustavnosti republickih ustava sa saveznim. Od Skupstine SRJ zatrazeno je da na jednoj od prvih sednica oba veca usaglasi sve savezne zakone sa saveznim Ustavom.

- U ovom trenutku mozda je najosteljiviji problem Zakon o krivicnom postupku koji je u jednom delu potpuno u suprotnosti sa odredbama saveznog Ustava, sto se narocito odnosi na ogranicavanje prava na odredjivanje pritvora, prava na ponavljanje postupka i niz drugih prava - kaze Vujin. Prema njegovim recima, Ustav garantuje da niko sem Suda ne moze odrediti pritvor, dok Zakon dozvoljava i organu unutrasnjih poslova da odredi pritvor u trajanju od tri dana. Slicni problemi, dodaje nas sagovornik, postoje i kod Zakona o parnicnom postupku i Zakona o izvrsenju, koji sadrze neustavne odredbe.

Advokatima narocito smeta neusaglasenost saveznih i republickih propisa koji se odnose na njihovu profesiju. Savezni Ustav, naime, predvidja pruzanje pravne pomoci iskljucivo preko advokature, kao samostalne profesije, dok u republickim ustavima ne postoje takve odredbe. Ustav Crne Gore, objasnjava Vujin, predvidja da se pravna pomoc moze dobiti i preko sluzbi pravne pomoci, kako kaze, “kategorije koja potice iz samoupravnog sistema i prema kojoj se u okviru opstih sluzbi organizuju sluzbe pravne pomoci koje daju savete, sastavljaju pismena, zastupaju na sudu i sve to prema tarifama koje vaze za pruzanje advokatskih usluga".

- Advokati stoje na stanovistu da se strucna pomoc fizickim i drugim pravnim subjektima moze pruzati samo preko advokature, cime se izbegava mogucnost zloupotrebe, pojava nadripisara i zastupanje pred sudom od strane nestrucnih lica - kaze Vujin. Isticuci da nije rec o zahtevu za monopolski polozaj advokata, Vujin napominje da takva resenja postoje u vecini zemalja Zapadne Evrope, kao i da zakonodavstva vecine zemalja Istocne Evrope krecu u tom pravcu i to iz dva razloga: advokatura je profesija specijalizovana za vodjenje postupaka pred sudovima i nadleznim organima uprave i drugo - u slucajevima propusta, postoji odgovornost advokata, tako da je stranka u potpunosti zasticena.

- Skupstina SRJ nekoliko godina unazad uopste ne vrsi svoju funkciju. Krajnje je vreme da ili parlament pocne da radi svoj posao, a to je da donosi zakone i propise, a manje da ostvaruje parlamentarne kontakte sa predstavnicima iz inostranstva, ili da poslanici podnesu ostavke, pa da idemo na nove izbore - zakljucuje Milan Vujin.

V.Didanovic