KOSOVO IZMEDJU “MALOG" I “VELIKOG" PREDSEDNIKA

Slobodan Milosevic izrazava spremnost jedino za sprovodjenje Dogovora o normalizaciji skolstva na albanskom. Da li postojanje OVK otvara put za oruzanu intervenciju ili “dizanje ruku" od Kosova?

Mir i nemir: Pijaca u Pristini

Pitanje Kosova postalo je predmet interesovanja i rasprave stranih diplomata, privremeno nastanjenih u Beogradu, cak i u “kurtoaznim" susretima sa predsednikom Jugoslavije, Slobodanom Milosevicem. I ovaj podatak sasvim dovoljno govori da su oci medjunarodne javnosti definitivno uprte u ovaj problem. Jedan od stranih diplomata, iz nama bliske i prijateljske zemlje, tvrdi da predsednik Milosevic, zasad, izrazava nesto konkretniju spremnost jedino za sprovodenje Dogovora o normalizaciji skolstva na albanskom, koji je s Ibrahimom Rugovom potpisao pre godinu i po dana.

Sto se resavanja drugih problema tice, pa i onog najbitnijeg - statusa Kosova, trenutno nema nikakvih novosti, niti predsednik Milosevic pokazuje neko interesovanje za njihovo otvaranje. Racunica je, tako se barem procenjuje, poprilicno prosta: ulogu i znacaj lidera kosovskih Albanaca Ibrahima Rugove, samim tim i politickog vodjstva Albanaca, treba slabiti do krajnje mere, kako bi u eventualnim razgovorima, predsednik SRJ imao mnogo bolju startnu poziciju. Ta mera, medjutim, ne podrazumeva i njihovu, odnosno Rugovinu, politicku eliminaciju, jer bi u tom slucaju na scenu stupili neki “albanski Seselji", kojim je ne tako davno i sam beogradski rezim “plasio" Zapad.

Najlaksi nacin da se Rugova slabi jeste propagiranje borbe protiv albanskog terorizma i dramatizacija situacije oko Srbice i drenickog kraja, gde deluju pripadnici samozvane Oslobodilacke vojske Kosova. Namera je da medjunarodna zajednica, preciznije receno SAD, prihvati “poruke" iz Beograda i OVK stavi na crnu listu terorista. Beogradskom rezimu bi to otvorilo mogucnost da, bez pardona, krene u borbu za njihovu eliminaciju.

Od ovakvog scenarija strahuju i sami lideri kosovakih Albanaca - Rugova i njegov Demokratski savez Kosova. Zato, nijedan od njih “ne priznaje niti je informisan" o postojanju “nekakve vojske". Tvrde da se radi o samoorganizovanim grupama mestana kojima je dojadilo da gledaju sprsku policiju kako maltretira i terorise Albance po svojim kucama i imanjima. Nasi albanski sagovornici kazu da Rugova i dalje ostaje dosledan svojim mirnim sredstvima za resavanje kosovskog pitanja, sto se najbolje moze videti i iz sve cescih javnih poziva (na konferencijama za stampu) za pocetak razgovora s beogradskim zvanicnicima.

Sve veci problemi na Kosovu, postali su predmet rasprave i u redovima beogradskih policajaca i inspektora. Ovih dana, jedan od njih je ovako procenio tok mogucih scenarija: “Kada se sve ogoli", kako kaze, Milosevic ostavlja dve mogucnosti: da u javnosti toliko naduva postojanje terorizma da ce oruzana intervencija biti neminovna, pri cemu se ne iskljucuje ni varijanta lokalnog ili sireg rata (“u tom slucaju cu da trazim radnu knjizicu i da idem u...") ili jednostavno zeli da “mic po mic" digne ruke sa Kosova.

Spremnost da se lati ovog kosovskog problema, zasad, ne pokazuje ni predsednik Srbije, Milan Milutinovic. Novoizabrani republicki predsednik, nedavno, “nije imao vremena" cak ni da primi i saslusa lidera Srpskog pokreta otpora Momcila Trajkovica i episkopa Rasko-prizrenskog Artemija. Na stranu to sto Artemije i narocito Trajkovic zele da na mala vrata, udju u ovaj, trenutno najveci problem. Pravo je pitanje, zapravo, da li je ovaj dvojac nasao “pravu crkvu" gde da se moli?

Namera Trajkovica i Artemija je da se problem Kosova ne podigne na savezni nivo - jer bi se, kako je Trajkovic objasnio, ubuduce moglo govoriti o Kosovu kao saveznom pitanju, odnosno o modelima statusa Kosova u okviru Jugoslavije. Zato nece ni traziti prijem kod Milosevica. To bi, medjutim moglo posluziti samo kao dobar politicki izgovor, jer tesko je zamisliti da “mali" predsednik (takva kvalifikacija postoji u samom SPS) moze da ucini nesto bez “velikog".

Bahri Cani