JEDINI PREZIVELI STRELJANJA U OVCARI

Mirko Klarin
dopisnik “Nase Borbe" iz Haga

Nakon sto su, u protekla dva dana, cetiri svedoka opisali sta se dogadjalo u Ovcari i njenom hangaru pre nego sto su predvece 20. novembra 1991. sticajem srecnih okolnosti izdvojeni i vraceni u Vukovar, o onome sto je posle toga dogodilo svedocio je juce poslepodne jedini preziveli od zatocenika koji su ostali u hangaru.

Predstavljen je samo kao svedok “B", govorio je iza paravana, na monitorima mu se nije videlo lice, a glas mu je izmenjen specijalnim uredjajima. Do rata je radio kao ekonomista u predstavnistvu Transjuga u Vukovaru, a u ratu je bio komandant inzenjerijske jedinice koja je ucestvovala u odbrani grada. Kada je grad pao, sa roditeljima je otisao u bolnicu, u ocekivanju najavljene evakuacije

Kao i prethodni svedoci, i on je detaljno opisao sve faze puta od vukovarske bolnice, preko kasarne JNA, do poljoprivrednog dobra u Ovcari. Na isti ili slican nacin je, takodje, opisao i zlostavljanja kojima su zatocenici bili podvrgnuti, narocito u hangaru gde je, kako je rekao, bio “pakao." Kada je pala noc, nastavio je svedok “B", vojnici su poceli da postrojavaju i izvode iz hangara grupe od 10- 15 ljudi, u intervalima od isto toliko minuta. Izbor, objasnio je na pitanje tuzioca, nije bio sistematski, vec mehanicki: u zavisnosti gde je ko sedeo. Krenuli su od vrata, a on je sedeo negde oko sredine hangara. On je izveden u cetvrtoj ili petoj grupi. Pred hangarom ih je cekao vojni kamionet, nosivosti dve tone, sa ceradom. Zatocenicima je naredjeno da se u njega popnu, stepenicama koje su spustene sa strane, zatim su stepenice podignute, cerada spustena i kamion je krenuo. Svedok je detaljno opisao put kojim su se kretali: prvo su skrenuli udesno, u pravcu Grabova, a zatim su posle 1-1,5 km. skrenuli ulevo, na poljski put kroz sumarak... Jedan od zatocenika je hteo da iskoci, ali ga je drugi ubedio da to ne radi. Iskocio je, medjutim, “B" i poceo da trci... Okretao se da vidi da li se kamionet zaustavio, da li ga neko prati, ali se za njim nista nije desavalo. Nije prosao ni minut od kako je iskocio kada je cuo kako se kamion zaustavio. Usledio je, najpre, jedan kratak rafal, a potom i nekoliko pojedinacnih hitaca. “B" je nastavio da bezi. Prosao je pored Vukovara, zatim je kroz sumicu i kukuruze nastavio u pravcu Bogdanovaca, pa prema Vinkovcima, da bi u Cericu usao u neku kucu u nameri da u njoj prenoci. Naleteo je, medjutim, na rezerviste JNA...

Zarobljen je, zatvoren, tucen, ispitivan... pa je odveden najpre u Stare Jankovce, zatim u Sid, onda u zatvor u Sremskoj Mitrovici, odakle je u februaru 1992. prebacen u vojni Istrazni zatvor u Beogradu. Optuzen je za “oruzanu pobunu" i “ratne zlocine protiv civilnog stanovnistva", ali mu, kako je rekao, nikada nisu predoceni nikakvi dokazi za te optuzbe. Sudjenje je nekoliko puta zakazano, pa otkazano, nakon sto su se za njegovu sudbinu zainteresovale neke medjunarodne organizacije, na celu sa Amnesti internesenel. Onda je negde u julu 1992. pocelo, pa prekinuto, i nikada - barem koliko je njemu poznato - zavrseno. Oslobodjen je, odnosno razmenjen, 14. avgusta 1992.

Nekoliko dana posle toga “B" se u Zagrebu sastao sa dr Klajdom Snouom, vrhunskim americkim ekspertom za sudsku medicinu ukljucenim u komisiju UN koju je predvodio Mazovjecki, i ispricao mu otprilike isto sto je juce izjavio pred sudom. Na osnovu tih informacija, dr Snou je priliko prve posete podrucju Vukovara, oktobra 1992, bez problema nasao lokaciju na kojoj je prosle godine iskopana masovna grobnica. Tragovi zlocina su, izjavio je pred Tribunalom marta 1996. dr Snou, bili “vrlo aljkavo sakriveni."