IZVESTAJ AMERICKOG STEJT DEPARTMENTA O SPROVODJENJU LJUDSKIH PRAVA U 1997. GODINI (3)

Srbija i Crna Gora

Neefikasni i pristrasni sudovi, protivustavna kontrola poste i telefona Ekonomski pritisak bilo je uobicajeno oruzje rezima protiv slobodne stampe. Zakoni o emitovanju ostali su mutni. Akademska sloboda postoji u ogranicenom vidu.

U Pristini su tokom leta i jeseni odrzana tri sporna procesa, protiv 60 Albanaca. Na prvom procesu, 20 pojedinaca, ukljucujuci i jednu zenu, osudjeno je pretezno za pripremanje zavere radi ucesca u aktivnostima koje ugrozavaju teritorijalni integritet SRJ. Dokazni postupak nije bio odgovarajuci i optuzenima je uglavnom bio uskracen pravovremeni pristup advokatima. Specijalni izvestilac UN Elizabet Ren primetila je da se nekoliko optuzenih prvi put srelo sa svojim braniocima tek kada je istrazni sudija vec zakljucio kljucnu fazu istrage, dok su drugi optuzeni dobili branioce tek kada su usli u sudnicu.

Izgleda da su vlasti pribavile dosta dokaznog materijala, putem priznanja optuzenih, iznudjenih pod pritiskom. Drugi dokazi bili su cuvani od advokata odbrane sve do samog pocetka sudjenja. Slicni problemi dominirali su i za vreme drugog i treceg procesa, na kojima su osumnjiceni bili optuzeni ili za formiranje teroristicke organizacije sa ciljem ugrozavanja ustavnog poretka ili za ubistva policijskih sluzbenika. Kazne zatvora u duzini do 20 godina dobilo je ukupno 52 optuzenih.

Vlada nastavlja da drzi neke etnicke Albance kao politicke zatvorenike.

Studio B se nalazi pod cenzurom SPO
Rezim je izgubio jedan od najznacajnijih medija kada je u februaru bio primoran da ponisti kradju sa lokalnih izbora u Beogradu i pristane na imenovanje lidera Demokratske stranke Zorana Djindjica za gradonacelnika. Kontrola nad beogradskim radijom Studio B presla je iz ruku rezima u ruke opozicije i menadzment je smesta poceo sa emitovanjem generalno uravnotezenog informativnog programa. Rezim je, medjutim, povratio predjasnji polozaj nakon raspada opozicione politicke koalicije "Zajedno". Nedelju dana posle prvog kruga srbijanskih izbora 21. septembra, nezavisni menadzment Studija B je otpusten, dok je privrzenost uredjivackog odbora novinarskoj nezavisnosti u najboljem slucaju sumnjiva. U sustini, Studio B se nalazi pod cenzurom SPO.

f. Samovoljno mesanje u privatnost, porodicu, dom ili korespodenciju

Savezni zakon pruza republickim ministarstvima unutrasnjih poslova iskljucivu kontrolu u odlucivanju o nadzoru potencijalnih krivicnih aktivnosti, sto je ovlascenje koje se rutinski zloupotrebljava. Postoji siroko uverenje da vlasti nadziru opozicione i disidentske aktivnosti, prisluskuje razgovore, citaju postu i postavljaju prislusne uredjaje u telefone. Savezna posta registruje svu postu koja stize iz inostranstva, kako bi navodno zastitila postare od optuzbi za kradju posiljki, iako je to zabranjeno odredbama saveznog i srbijanskog zakona.

Zakon ukljucuje ogranicenja pretrazivanja, ali ih sluzbenici cesto ignorisu. Policija je na Kosovu i u Sandzaku sistematski podvrgavala etnicke Albance i bosnjacke Muslimane nasumicnim pretragama njihovih kuca, vozila, prodavnica i kancelarija, uz obrazlozenje da trazi oruzje. Prema navodima Saveta za odbranu ljudskih prava i sloboda, policija je sprovela brojne racije po domovima. Takodje, policija se koristila pretnjama i nasiljem prema clanovima porodica osumnjicenih i drzala ih je kao taoce (pogledajte odeljak 1.c).

Ultranacionalisticki lokalni zvanicnici iz Zemuna ohrabrivali su proterivanje etnickih Hrvata iz njihovih stanova, nakon cega su u njih dovedeni etnicki Srbi izbeglice (pogledajte Odeljak 5).

Vladin zakon koji zahteva opstu vojnu obavezu primenjuje se samo sporadicno. U 1997. godini nije bio ostro sprovodjen. Neformalna praksa vojske bila je da ne poziva etnicke Albance. Od priblizno 100.000 onih koji izbegavaju vojnu obavezu i zive u inostranstvu da ne bi bili kaznjeni, procenjuje se da 40 odsto cine etnicki Albanci. Ova brojka delom odrazava veliki broj vojno sposobnih muskaraca u albanskoj zajednici u SRJ. Izgleda da klima postaje umerenija, zbog prestanka neprijateljstava u Bosni. Uprkos tome, lideri zajednica kosovskih Albanaca i sandzackih Muslimana tvrde da je nasilno primoravanje tih etnickih grupa da se pridrzavaju opste vojne obaveze pokusaj podsticanja mladih muskaraca da izbegnu iz zemlje. Na osnovu zakona o amnestiji koji je usvojen 1996. godine, amnestirani su mladi ljudi protiv kojih je vec bilo pokrenuto krivicno gonjenje zbog izbegavanja vojne obaveze.

S tim u vezi, na osnovu sporazuma sa Nemackom iz 1996. godine, etnicke izbeglice koje su vracene u SRJ ne bi trebalo da budu gonjene zbog izbegavanja regrutacije. Medjutim, prema podacima Centra za humanitarno pravo (HLC), mnogi povratnici medju etnickim Albancima bili su suoceni sa nepropisnim procedurama po povratku u SRJ. HLC je izvestio o mnogim prekrsajima vlasti protiv povratnika koji su u inostranstvu trazili azil, ukljucujuci i fizicko nasilje, pretnje zatvaranjem, deportaciju, konfiskovanje licnih karata i obavezivanje lica da se svakodnevno javljaju svojim lokalnim policijskim stanicama. Etnicki Albanci i sandzacki Muslimani povratnici rutinski se pritvaraju po dolasku na domace aerodrome. Zvanicnici SRJ su u mnogim slucajevima odbili da izdaju odgovarajuce putne dokumente onoj novorodjenoj deci ciji su roditelji trazili azil.

Odeljak 2. Postovanje ljudskih prava, ukljucujuci:

a. Slobodu govora i stampe

Savezni zakon predvidja slobodu govora i stampe, ali u praksi Vlada ima snazan uticaj na vecinu medija. Milosevicev rezim je u julu, nekoliko nedelja pre srbijanskih izbora, privremeno zatvorio brojne privatne radio i televizijske stanice sirom Srbije. Ministarstvo za saobracaj i telekomunikacije SRJ, koje kontrolise frekvencije za emitovanje, radilo je usaglaseno sa policijom i finansijskom policijom kako bi se izvrsio pritisak na nezavisne medije koji nisu bili u mogucnosti da regulisu svoj pravni status. Mnogi mediji podneli su molbu za dodeljivanje frekvencije, ali ih je rezim ostavio u nemilosti. Zakoni o emitovanju u Srbiji ostali su mutni, dok se nacini izdavanja dozvola ne mogu ni priblizno opisati kao transparentni.

Studija HLC pokazala je da je Vlada, dok je rezim zlostavljao nezavisne medije, prekrsila sporazum o predstavljanju politickih stranaka, potpisan pre izborne kampanje. Drzavno kontrolisana Radio-televizija Srbije (RTS) je tokom izbornog perioda u avgustu otvoreno vodila kampanju u ime Miloseviceve vladajuce koalicije. Prema posmatrackim podacima HLC, dok su sve druge politicke stranke dobile samo jednu cetvrtinu termina namenjenih politickim strankama, RTS je redovno pocinjala vecernje programe vesti sa promotivnim prilozima u korist rezima.

Najistaknutiji primer medijske pristrasnosti bio je reakcija na masovne demonstracije, odrzavane od novembra 1996. do februara 1997. godine, posle kradje na opstinskim izborima. Mediji pod vladinom kontrolom lazirali su brojeve okupljenih, a ponekad i potpuno ignorisali demonstracije - uprkos broju od nekoliko desetina hiljada demonstranata. U slucajevima kada je izvestavala o demonstracijama, drzavna televizija je to cinila u nastojanju da etiketira ucesnike protesta kao “huligane" ili “izdajnike", odlucne u tome da uniste Srbiju.

Isti medijski postupak primenjen je kada su etnicki albanski studenti organizovali miran protestni mars u Pristini 1. oktobra, kako bi od strane drzavno kontrolisanih medija bili optuzeni za podsticanje nasilja, u neredu koji je nastao intervencijom policije sa palicama, suzavcem i vodenim topovima. Stavise, drzavno kontrolisani mediji su te proteste iskoristili kako bi optuzili beogradsku opoziciju za saveznistvo sa “albanskim separatistima".

Ekonomski pritisak bio je uobicajeno oruzje rezima protiv slobodne stampe. Na primer, drzavna preduzeca bila su odgovarana od toga da se reklamiraju u nezavisnim medijima. Jednom od vodecih opozicionih listova u Srbiji, “Nasoj Borbi", rezim je blokirao racun u banci. Mada to vise nije trajan problem kao u vreme sankcija, pristupacnost novinskog papira i dalje predstavlja teskocu, posebno za nezavisne medije. Takodje, dok drzavno kontrolisana stampa pribavlja novinsku hartiju po dotiranim cenama, nezavisne publikacije placaju znatno vecu trzisnu cenu.

Akademska sloboda postoji u ogranicenom vidu. Mnogi vodeci akademski radnici su aktivni clanovi politicke opozicije i grupa za ljudska prava i javno izlaganje antirezimskih stavova verovatno bi moglo da ogranici njihovo napredovanje. Na uglednom Univerzitetu u Beogradu, polovinu clanstva upravnog saveta koji kontrolise univerzitet imenovao je rezim, dok su drugu polovinu imenovali razliciti fakulteti.

(Nastavlja se)

Nedodirljivi i povlasceni
Sledeci aspekt neefikasnog sudskog sistema SRJ je nekaznjivost koja vlada u slucajevima izvesnog kriminalnog ponasanja. Primera radi, telohranitelj Vojislava Seselja, lidera Srpske radikalne stranke i kandidata za predsednika Srbije, pretukao je uvazenog advokata koji zastupa ljudska prava Nikolu Barovica, posle televizijske debate u kojoj su Barovic i Seselj pokazali ostro neslaganje. Barovic je zadobio ozbiljne povrede na licu, sto je Seselj sa lakocom odbacio rekavsi da se advokat Barovic “okliznuo o koru banane". Sud je ignorisao ovaj slucaj sve dok nije proteklo nekoliko nedelja od izbora u Srbiji. Kada je slucaj dospeo na sud, sudija je uzeo u obzir koru od banane kao dokazni materijal. Slucaj je prekinut. Slucaj koji je pokazao relativnu nekaznjivost je zakljucak Prvog opstinskog suda u Beogradu od 13. oktobra, na osnovu kojeg je Zivko Sandic, zbog toga sto je tokom protesta u decembru 1996. godine izvukao pistolj i pucao u glavu prodemokratskog protestanta, kriv jedino za kriminalnu nepaznju. Sandic je osudjen na samo dve godine zatvora, sto se granici sa zakonskim minimumom. U slucaju sa retkim pravednim zavrsetkom, Zlatko Jovanovic, etnicki Srbin sa Kosova, osudjen je na 11 godina zatvorske kazne zato sto je 1996. godine ubio etnickog Albanca studenta.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /