petak, 6. februar 1998.

REPUBLIKANSKI “JASTREBOVI" U AMERICKOM KONGRESU POJACAVAJU PRITISAK NA KLINTONA

Ne samo bombardovanje - vec i rusenje Sadama

Najratoborniji zahtevaju i iskljucivanje Iraka iz UN, podizanje optuznice protiv Sadama Huseina za ratne zlocine, te blokiranje luke Basra preko koje sad ide i dozvoljeni i ilegalni izvoz iracke nafte

Slobodan Pavlovic
dopisnik “Nase Borbe" iz Vasingtona

Ratni bubnjevi s Kapitol hila postaju, iz dana u dan, sve glasniji. Dok Boris Jeljcin i mnogi drugi inostrani drzavnici i diplomati traze od SAD uzdrzanost u nailazecem i, po svemu sudeci, jos jednom neizbeznom obracunu sa Sadamom Huseinom, sa ovdasnjeg domaceg terena stizu sve energiciji zahtevi da to americko suceljavanje s Irakom ne bude svedeno samo na najavljeni vazdusni napad na vojno-strateske ciljeve i postrojenja za koja se sumnja da proizvode zabranjeno biohemijsko naoruzanje.

Posle jucerasnjeg Klintonovog sastanka sa saradnicima iz tzv. najuzeg kabineta, do javnosti su stigli nezvanicni ali vrlo raspoznatljivi signali o odredjenom raskoraku izmedju Bele kuce i rukovodecih kongresnih struktura oko predstojecih poteza za koje se ovde smatra da ce naterati Bagdad na postovanje relevantnih rezolucija Saveta bezbednosti o kontroli spornog irackog naoruzanja. Ta vasingtonska situacija postaje veoma jasna: dok predsednik Klinton i njegov sekretar za odbranu Koen govore na svakom koraku o nastojanjima da se ipak dodje do diplomatskog resenja za spor s Irakom, odnosno o “realnim iscekivanjima" od americko-britanskog udara s mora i iz vazduha ukoliko budu propali ti diplomatski pokusaji - vodeci republikanci u Kongresu sad vec javno traze da se ta predstojeca akcija ne svede samo na raketiranje i bombardovanje predvidjenih vojnih ciljeva, vec da se kompletira uklanjanjem s vlasti Sadama Huseina i njegovog rezima!

“Potrebno je da uradimo sve sto mozemo da se resi taj problem i da se Sadam Husein, na ovaj ili onaj nacin, ukloni s vlasti", izjavio je tim povodom lider republikanske vecine u Senatu Trent Lot (Misisipi). Predsedavajuci Predstavnickog doma NJut Gingric (republikanac iz Dzordzije) bio je na istoj talasnoj duzini: “SAD bi trebalo da razmotre mogucnost za uklanjanje rezima Sadama Huseina i njegovu zamenu vlascu koja ce biti spremna da saradjuje sa UN. To je pravi problem i on zahteva pravo resenje. Polovicna intervencija pretvorice se u nas poraz, jer ce Sadam Husein ostati na vlasti i u mogucnosti da, posle izvesnog vremena, ponovo pocne da proizvodi zabranjeno oruzje".

Pomenuti kongresni lideri (koji jos ne mogu da oproste bivsem predsedniku Dzordzu Busu sto “nije zavrsio taj posao jos 1991") dobijaju poslednjih dana primetnu podrsku i s mnogih drugih relevantnih punktova u Vasingtonu. Pored zahteva za bombardovanje u talasima “da ne ostane kamen na kamenu od Sadamove vojne masinerije", iz tih krugova dolaze i zahtevi da potom usledi invazija trupa sa saveznicima koji su spremni da se angazuju u jednoj takvoj operaciji (trenutno se na tom spisku nalazi jedino Velika Britanija), uz pratece mere kao sto su iskljucivanje Iraka iz UN, podizanje optuznice protiv Sadama Huseina za ratne zlocine i blokiranje luke Basra, preko koje sad ide i dozvoljeni i ilegalni izvoz iracke nafte u svet.

Premda je sasvim jasno da bi neki od ovih jednostranih poteza neminovno doveli do ozbiljne konfrontacije Vasingtona s velikim brojem sadasnjih saveznika i partnera u tekucoj akciji pritiska na Bagdad, ovdasnje javno mnjenje sve se izrazenije priklanja vetrovima rata koje potpiruju republikanski “jastrebovi" s Kapitol hila. Prekjucerasnja anketa “Los Andjeles tajmsa", recimo, pokazala je odnos od 68:24 u korist onih Amerikanaca koji preferiraju takve udare vazduhoplovstva i mornarice koji bi oterali s vlasti Sadama Huseina, a ne samo ga prinudili da prihvati medjunarodnu kontrolu naoruzanja, u skladu s rezolucijama Saveta bezbednosti.

Izjave koje dolaze iz Bele kuce, pokazuju, medjutim, da ova sve naglasenija ratna groznica - uprkos svim pritiscima - nije pocela da zahvata i centar americke izvrsne politicke moci. Sve ucestalija su zvanicna saopstenja u kojima se naglasava da administracija nema nameru da upotrebljava kopnenu vojsku u akciji koja se priprema u Iraku, niti ukljucuje uklanjanje Sadama Huseina s vlasti kao deklarisani cilj politike prema Bagdadu.

Ovaj stav, kako je upravo saopsteno (pred emitovanje ovog izvestaja), potvrdjen je u prvom jucerasnjem razgovoru Bila Klintona s britanskim premijerom Tonijem Blerom, uz nezvanicnu najavu da dve zemlje planiraju ubrzano dalje pojacavanje svojih trupa vec prisutnih u regionu Zaliva.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /