PREDSTAVNICI ALBANSKIH STRANAKA O OSLOBODILACKOJ ARMIJI KOSOVA

Tokom nedavnog susreta s trojkom OEBS-a u Pristini potpredsednik PPK Bajram Kosomi je istakao da su se na Kosovu jasno profitirale tri politicke struje: Rugovina strategija cekanja, Demacijeva aktivnijeg gradjanskog otpora i ona treca Oslobodilacke armije koja jedini izlaz iz nepodnosljivog stanja na Kosovu vidi u oruzanom otporu.

Jos od samog pojavljivanja Oslobodilacke armije Kosova kroz oruzane napade ali i saopstenja u kojima se preuzima odgovornost za ove napade, u albanskoj javnosti su prisutne dileme o tome ko je, koga predstavlja i ko stoji iza ove organizacije? U vezi sa tim poslednjih dana ova tema je posebno aktelizovana u ovdasnjoj javnosti, narocito nakon intervjua specijalnog americkog izaslanika Roberta Gelbarda albanskoj sekciji BBC-a, koji je u celosti prenela ovdasnja albanska stampa Gelbard kaze da je americka diplomatija “izuzetno zabrinuta cinjenicom da radikalna albanska teroristicka grupa - takozvana Oslobodilacka armija, Kosova preuzima nasilne akte" i da je “veoma jasno da se SAD, principijelno polazeci od suprotstavljanja svakom aktu nasilja bilo gde, suprotstavljaju i Oslobodilackoj armiji Kosova, jer se ne mogu podrzati grupe koje preuzimaju odgovornost za teroristicke akte".

Pomenuti Gelbardov intervju bio je do sada najneposrednije javno americko izjasnjavanje o Oslobodilackoj armiji, i uz nedavno upozorenje americkog Stejt dipartmenta da se “OAK moze staviti na medjunarodnu listu teroristickih organizacija ukoliko nastavi sa dosadasnjim delovanjem" verovatno nije zasnovano samo na osnovu citanja stampe vec i na neposrednijim americkim informacijama i saznanjima sa terena.

O stavu prema Oslobodilackoj armiji pristinski dnevnik “Koha ditore" je poslednjih dana sproveo i svojevrsnu anketu medju najistaknutijim albanskim politicarima. Posebnu paznju, ovim povodom, privukao je stav najuticajnije ovdasnje albanske partije - Demokratskog saveza Kosova. Na poslednjoj pres- konferenciji lider kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova je rekao da jos nema dovoljno informacija o ovoj organizaciji, a zahteve medjunarodne zajednice da se albanski pokret distancira od OAK on je komentarisao recimo da “to proizlazi iz mirovne albanske politike i sistema koji su Albanci uprkos visegodisnjoj represiji izgradili na Kosovu".

Istim povodom potpredsednik DSK Fehmi Agani kaze da je neosnovano tvrditi da DSK nije zauzeo jasan stav o fenomenu OAK. Ovaj stav prema Aganiju polazi od toga da jos nema informacija po kojima se moze suditi o velicini, organizaciji, namerama, mogucnostima i njenom karakteru a posebno se to ne moze, kako zakljucuje Agani, suditi na osnovu informacija koje o OAK “servira i plasira Srbija". Agani dodaje da se, u slucaju OAK, “po svemu sudeci ne moze raditi o armiji vec mozda o grupama koje misle da se pitanje Kosova moze resiti na oruzani nacin". S moralne tacke gledista tesko je, ocenjuje on, suprotstaviti se ovim grupama posto represija i politika koju na Kosovu sprovodi Srbija opravdavaju svako suprotstavljanje. “S politickog stanovista ima, medjutim, mesta za ocenu objektivnih posledica koji oruzani metod otpora moze doneti Albancima, gde u prvom redu u vidu imam mogucnost blokade stanja s obrazlozenjem da se situacija prvo mora smiriti, sto konkretno znaci da Srbija moze iskoristiti ovo stanje da bi u odnosu sa svetom, legalizovala represiju i uspostavila ekvilibr izmedju, uslovno receno, terorizama na dve strane", zakljucuje Agani.

U Albanskoj demohriscanskoj stranci - koja takodje pripada prvoj formaciji ovdasnjih albanskih politickih partija, prema recima potpresednika Tadeja Rodicija, takodje imaju rezerve prema zauzimanju definitivnog stava prema OAK s obrazlozenjem da nema dovoljno informacija za takvu ocenu. Uz mogucnost da je neka organizacija ili grupa ljudi medju Albancima, frustriranih usled permanentne sile, odlucila da predje na oruzani nacin otpora. Rodici s druge strane ne iskljucuje mogucnost da “iza oruzanih napada na Kosovu stoji sam okupatorski rezim u cilju provokacije nekog konflikta kao uvoda u radikalniju policijsku ili vojnu intervenciju za etnicko ciscenje Kosova".

Ocenom da je “veoma jasno da je srpski rezim zainteresovan za postojanje i delovanje OAK da bi ga iskoristio onda kada mu to treba i za svoje ciljeve" Ljuljeta Pulja-Beciri, predsednik Socijaldemokratske partije Kosova takodje ne iskljucuje mogucnost da rezim inscenira incident koji ce zavrsiti za zrtvama medju srpskim civilima za koje ce biti optuzena OAK, sto bi prema njoj bio uvod u neku kaznenu akciju sirih razmera. Na pitanje o Oslobodilackoj armiji zanimljiv odgovor daju u Partiji nacionalnog ujedinjenja - UNIKOMB-u. “Od prvih nastupa ove organizacije ona nije pokazala interes za kontakte sa politickim partijama tako da u ovoj fazi ne vidimo razloga da pokazujemo preteranu zainteresovanost za to ko je i ko stoji iza ove organizacije", kaze Afrim Morina, zamenik predsednika UNIKOMB-a.

Najeksplicitniji stav povodom dilema oko OAK na albanskoj javnoj sceni je do sada zauzela Parlamentarna partija Kosova - druga po snazi u albanskom politickom pokretu.

Tokom nedavnog susreta s trojkom OEBS-a u Pristini potpredsednik PPK Bajram Kosomi je istakao da su se na Kosovu jasno profitirale tri politicke struje: Rugovina strategija cekanja, Demacijeva aktivnijeg gradjanskog otpora i ona treca Oslobodilacke armije koja jedini izlaz iz nepodnosljivog stanja na Kosovu vidi u oruzanom otporu.

Ismet Hajdari