SRBIJA I CRNA GORA

Nevladine organizacije rade pod otezanim okolnostima. Vlasti odugovlace s izdavanjem viza stranim posmatracima. Zene u SRJ nemaju ravnopravan status s muskarcima

Odeljak 4.

Vlade Srbije i Crne Gore formalno se drze stava da nemaju primedbi na medjunarodne organizacije koje sprovode istrage o ljudskim pravima na njihovim teritorijama. Upravo je izvestaj OEBS o prevari koja je obelezila opstinske izbore bio taj na koji se rezim pozvao, kada je vracao rezultate i najzad ih konacno priznao u februaru, oko tri meseca nakon glasanja. Srbijanski rezim je povremeno blokirao aktivnosti grupa za ljudska prava i redovno odbijao njihove nalaze. Ponasanje crnogorske vlade prema inostranim istragama bilo je mnogo bolje, s njenim premijerom koji je preduzeo inicijativu da pozove posmatrace OEBS daleko pre oktobarskih predsednickih izbora u republici.

U Srbiji i Crnoj Gori postoji jedan broj nezavisnih organizacija za ljudska prava koje istrazuju i prikupljaju informacije o prekrsajima i publikuju takve slucajeve. Centar za humanitarno pravo i Centar za antiratnu akciju iz Beograda istrazuju krsenja ljudskih prava u Srbiji i Crnoj Gori i povremeno u drugim delovima bivse Jugoslavije. Helsinski komitet iz Beograda objavljuje studije o ljudskim pravima i saradjuje sa Helsinskim komitetom iz Pristine u nadziranju krsenja ljudskih prava na Kosovu. Savet za odbranu ljudskih prava i sloboda sa Kosova prikuplja i sredjuje podatke o krsenjima ljudskih prava i objavljuje biltene. U regionu Sandzaka postoje dva slicna komiteta, koja nadziru prekrsaje protiv lokalnog muslimanskog stanovnistva i izradjuju sveobuhvatne izvestaje. Vecina ovih organizacija nudi savete i pomoc zrtvama prekrsaja.

Domaci posmatraci ljudskih prava (Srbi, kao i pripadnici etnickih manjina) i nevladine organizacije radili su pod otezanim okolnostima. Sefko Alomerovic, predsedavajuci Helsinskog komiteta za ljudska prava u Sandzaku, bio je zvanicno optuzen za klevetu od strane bivseg predsednika SRJ Dobrice Cosica i njegovog savetnika Vladimira Matovica. Alomerovic je javno optuzio Cosica i Matovica za direktno saucesnistvo u incidentu u Strpcima, 1993. godine, kada je nestalo oko dvadeset muskaraca, od kojih su devetnaestorica bili Muslimani. Alomerovic veruje da su vlada i Cosic odgovorni za njihov nestanak. Proces je nastavljen krajem godine.

Medjutim, uzimajuci sve u obzir, vecina posmatraca kaze da se situacija u 1997. godini poboljsala, buduci da je od strane vlade bilo nesto manje ometanja aktivnosti nevladinih organizacija. Vladino otezanje u izdavanju viza ljudima koji dolaze u Jugoslaviju povodom ljudskih prava je problem koji i dalje postoji. Nakon problema oko dobijanja viza koje je imao u proslosti, specijalni izvestilac UN za bivsu Jugoslaviju je 1997. godine dva puta posetio Srbiju i Crnu Goru, ukljucujuci i Kosovo. Medjunarodnom komitetu Crvenog krsta je tokom godine bilo dopusteno da poseti zatvore na Kosovu, ali je njegov rad bio ozbiljno onemogucen kada je rec o poseti etnickim Albancima, optuzenim za aktivnosti povezane sa terorizmom, kojima su sudjenja pocela u prolece.

Medjutim, vlasti su takodje odbile brojne apele predstavnika OEBS da dopuste ponovno instalisanje dugorocnih misija OEBS na Kosovu, u Vojvodini i Sandzaku, drzeci se stava da SRJ prvo mora da bude “reinstalisana" u OEBS.

Odeljak 5.

Zene

Zene u SRJ ne uzivaju ravnopravan status s muskarcima i relativno je malo zena koje dobijaju vise polozaje u poslovnim upravljackim strukturama.

Tradicionalne patrijarhalne ideje o ulogama polova, prema kojima zene treba da budu potcinjene muskim clanovima porodica, dugo su ih podvrgavale diskriminaciji. U nekim ruralnim oblastima, posebno u manjinskim zajednicama, zene su tek nesto vise od sluzavki koje nemaju mogucnost da ostvaruju svoje pravo kontrole nad imanjem i decom. Medjutim, zene u SRJ imaju zakonsko pravo na ravnopravnu platu i ravnopravan rad, kao i na porodiljsko odsustvo sa posla u trajanju od godinu dana, uz mogucnost uzimanja dodatnog odsustva od 6 meseci.

Zene su aktivne u politickim organizacijama i organizacijama za ljudska prava. Grupe za zenska prava rade sa malo ili bez ikakvog odobrenja od strane vlasti.

Deca

Trenutna podela na paralelne administrativne sisteme na Kosovu dovela je do toga da se srpska i albanska deca uzrasta osnovaca poducavaju u razlicitim prostorijama podeljenih skola, ili da pohadjaju nastavu u smenama. Starija deca albanskih Kosovara pohadjaju skolu u privatnim domovima. Kvalitet obrazovanja zbog toga nije ujednacen, a tenzija i podela drustva generalno su se udvostrucile na stetu dece.

Sporazum oko koga je pregovarano pod nadzorom zajednice San Edjidio iz Rima, koji je 1996. godine potpisan od strane predsednika Milosevica i lidera Demokratskog saveza Kosova dr Ibrahima Rugove, nastoji da resi podelu u obrazovnom sistemu i pruzi podsticaj naporima za normalizaciju stanja na Kosovu. Medjutim, godinu dana kasnije nije doslo ni do kakvog vidljivog napretka u implementaciji sporazuma, sto je dovelo do stvaranja studentskog protestnog pokreta (pogledajte Odeljak 2.b). Nefleksibilnost u implementaciji sporazuma zapazena je na obe strane.

Ekonomske teskoce, nastale prvenstveno zbog apsolutne neorganizovanosti vlade, zahvatile su i sistem zdravstvene zastite, sto je pogodilo decu. Zdravstvena situacija na Kosovu, kada je rec o deci, i dalje je narocito nezadovoljavajuca. Za visoku stopu smrtnosti dece i novorodjencadi, kao i za sirenje epidemija bolesti koje se mogu spreciti, zvanicnici humanitarnih organizacija prvenstveno optuzuju siromastvo, koje je dovelo do neuhranjenosti, losih higijenskih uslova i pogorsanja stanja javnih sanitarija. Etnicke manjine se u nekim slucajevima plase srbijanskih drzavnih sluzbi, sto dovodi do slabe preventive zaraza i odbijanja da se medicinska pomoc zatrazi pravovremeno. Znacajna saradnja izmedju srbijanskih medicinskih vlasti i klinika koje na Kosovu vode etnicki Albanci, u akciji vakcinisanja protiv decje paralize, predstavljala je povoljan razvoj situacije. Slicna akcija preduzeta je u Sandzaku, kada je rec o muslimanskoj deci.

Ne postoji socijalni model zloupotrebe dece.

(Nastavlja se)

KOMENTAR DRZAVNE AGENCIJE TANJUG POVODOM IZVESTAJA STEJT DEPARTMENTA

Osim sto odrzava kontinuitet u americkoj politici dvostrukih standarda, kad je rec o prilikama u SRJ, izvestaj Stejt departmenta sadrzi i jednu novinu koja se sastoji u odredjenom selektivnom pristupu u odnosu na federalne jedinice koje sacinjavaju SRJ

Takav pristup u sustini znaci da je rec o veoma pristrasnom, neobjektivnom i politicki usmerenom dokumentu, s ciljem da se, po svaku cenu, situacija u nasoj zemlji prikaze mnogo nepovoljnijom nego sto ona stvarno jeste.

Mnostvo primera pokazuje da je izvestaj pun proizvoljnih ocena i generalizacija i uopstenih i nicim zasnovanih zakljucaka, sa ociglednim ciljem da se, u funkciji odredjenih americkih interesa, presudjuje u nasim unutrasnjim stvarima.

U tom smislu, nacin na koji je izvestaj koncipiran, svakako predstavlja i jedan sastavni deo sireg pritiska na nasu zemlju u cilju njene destabilizacije, i u krajnjem slucaju zelje autora dokumenta i politickih snaga koje stoje iza takvog akta, da izdejstvuju politicke promene u nasoj zemlji koje bi bile na liniji nekih dugorocnih americkih interesa na ovim prostorima.

Ono sto, naravno, svakog objektivnog posmatraca posebno cudi, jeste okolnost da izvestaj prakticno nijednom recju ne pominje pozitivne procese koji su se dogodili u nasoj zemlji tokom poslednjih godinu dana.

U Srbiji su, na primer, odrzavni parlamentarni i predsednicki izbori u skladu sa najvisim evropskim standardima, sto su konstatovali u svojim izvestajima i brojni strani posmatraci koji su pratili te dogadjaje. Konstituisana je, takodje, nova visestranacka Skupstina Republike Srbije i to je obavljeno bez ocekivanih sukoba i zastoja koji su mnogi prizeljkivali i predvidjali.

Umesto takvog raspleta sve je ostvareno dijalogom izmedju stranaka koje su na oprecnim politickim pozicijama, sto govori o tome da je nivo demokratske kulture u nasoj zemlji mnogo visi nego u mnogim drugim drzavama koje se u izvestaju navode kao navodni uzori i obrazac demokratije.

Prenebregava se, isto tako, da je Srbija uspela da izabere predsednika, sto je proteklo uz vrlo malo osporavanja od strane politickih protivnika, kad je rec o demokraticnosti tih izbora. Naravno, ko izgubi ima pravo da se ljuti. Ali i Zapad je potvrdio legitimnost i demokraticnost izbora za predsednika Republike Srbije.

Nigde se, u izvestaju americkog Stejt departmenta, ne pominje ni da je u medjuvremenu donet zakon o svojinskoj transformaciji. Kaze se, doduse, da je obavljena privatizacija PTT sistema, ali uz netacno obrazlozenje da je vrlo usamljeni primer koji je prevashodno ucinjen u cilju da bi se, navodno, stisale neke socijalne tenzije u Srbiji.

Nabrojani, a i neki drugi primeri, recito kazuju da znacajan napredak koji je u ovom domenu, u Srbiji i SRJ, ostvaren lane, u odnosu na prethodnu godinu, u izvestaju Stejt departmenta jednostavno su zanemareni. Taj izvestaj, u celini gledano, odrazava jednu visegodisnju negativisticku politiku koju SAD vode prema nasoj zemlji i u tome treba traziti osnovne razloge zasto je izvestaj tako netacno i tendenciozno sastavljen i prezentovan javnosti.

Srbija i SR Jugoslavija nemaju nikakvog razloga, imajuci u vidu praksu koja vazi u nasoj zemlji, kad je rec o postovanju ljudskih prava da sada, a ni u buducnosti, zaziru od bilo kakve objektivne kontrole i dobronamernih saveta, koji bi dolazili od relevantnih medjunarodnih institucija i drzava koje cene istinu i pravdu.

Jugoslavija ce, medjutim, uvek principijelno biti protiv svih pokusaja, pa ma s koje strane oni dolazili, da se na osnovu laznih i iskrivljenih cinjenica fabrikuju optuzbe o navodnom krsenju ljudskih prava da bi se, i na taj nacin, u nasoj zemlji ostvarili tudji politicki i svi ostali interesi.