IRACKA KRIZA VRACA SE U SAVET BEZBEDNOSTI

Amerikanci krecu u lobiranje za predlog nove rezolucije kojom ce se konstatovati da je Irak napravio “materijalni prekrsaj" predhodnih rezolucija o neopozivom unistavanju oruzja za masovno unistenje

Slobodan Pavlovic
dopisnik “Nase Borbe" iz Vasingtona

Amerikanci su ovog vikenda mogli da gledaju na televiziji (i to kao udarnu vest) kako se inspektorska ekipa UN pakuje i odlazi iz Bagdada i kako ovdasnji sekretar za odbranu Vilijam Koen sparta izmedju zapadnoevropskih i srednjoistocnih prestonica pripremajuci teren za sledecu fazu nastojanja da se resi kriza u odnosima svetske zajednice sa Irakom. I onima kojima medjunarodna politika nije jaca strana, prilicno je sad vec jasno kako ce izgledati i na sta ce se svesti ta verovatna “sledeca faza": u pozadini Koenovih TV snimaka vide se tri americka i jedan britanski nosac aviona na zalivskoj pucini, uz prateci podatak o vojnoj sili od preko 30.000 ljudi u tom regionu i jucerasnjoj odluci Pentagona o prebacivanju jos 42 lovca i bombardera u Kuvajt, koji je (kao jedini iz irackog okruzenja) prihvatio zahtev Vasingtona da stavi svoje baze na raspolaganje armadi koja se sprema za jos jedno epizodu kontinuirane serije poznate pod naziv dovodjenje pameti Sadama Huseina.

Pored Koena, inace, na sastanku sa evropskim saveznicima u Minhenu bila je prekjuce i grupa uglednih americkih senatora. Njihova poruka minhenskim sagovornicima bila je prilicno razumljiva i u skladu sa onim sto se culo i od sefa Pentagona: dalji stav SAD oko bezrezervnog prosirivanja i obezbedjivanja NATO bice direktno zavisan od evropske podrske americke pozicije prema Iraku, uz najavu da se cine “poslednji, grceviti diplomatski napori da se pronadje mirno resenje za ovu krizu", ali i zvanicnu potvrdu da se obavljaju zavrsne pripreme za jos jedan rat protiv Sadama Huseina - ukoliko ta nastojanja ne budu uskoro urodila zeljenim plodom.

Kako je izgledao taj pritisak, moze se samo naslucivati, a cime je rezultirao - moze vec i izvestiti. Iz Bona je u subotu stigla vest da je kancelar Helmut Kol saopstio da ce nemacke vazduhoplovne baze biti otvorene za americku avijaciju angazovanu u irackim operacijama, a juce je saopsteno i u Otavi da Kanada “potpuno podrzava" ovu akciju SAD. To je, medjutim, tek pocetak...

U medjuvremenu, u Njujork se ovog vikenda vratio americki predstavnik u UN Bil Ricardson (posle celonedeljnog obilaska osam prestonica u Evropi, na Srednjem istoku i u Latinskoj Americi) sa izjavom da je vecina lidera s kojima se sreo podrzala politiku SAD prema Iraku, “ukljucujuci, ako je potrebno, i vojnu intervenciju kojom bi se vlasti u Bagdadu primorale na saradnju sa inspektorima UN". Ricardson ce - kako je saopsteno u Vasingtonu - vec danas (u tandemu sa britanskim predstavnikom) krenuti u lobiranje Saveta bezbednosti sa predlog nove rezolucije kojom ce se konstatovati da je Irak napravio “materijalni prekrsaj" predhodnih rezolucija o neopozivom unistavanju svojih oruzja za masovno unistenje. U Beloj kuci se procenjuje da bi jedna takva ocena u dokumentu Saveta bezbednosti bila vise nego dovoljno ovlascenje za pocetak kaznene ekspedicije protiv Sadama Huseina, ali ce se u ovih nastupajucih par dana kako na to gledaju ostali clanovi izvrsnog tela svetske organizacije - pre svega ona trojka iz stalnog sastava koju sacinjavaju Rusija, Francuska i Kina.

“Za SAD jedini put za prevazilazenje ove krize predstavlja nesmetan i bezuslovan pristup inspektora UN svim postojecim dokumentima i mestima koja se traze za kontrolu", rekao je Ricardson izvestacima iz Njujorka, u odgovoru na pitanje sta bi u ovom trenutku moglo da zaustavi najavljenu americku vojnu intervenciju u Iraku.