MERE ZA ODRZAVANJE DNEVNE LIKVIDNOSTI REGULISU MINUSE BANAKA

Mere treba da omoguce funkcionisanje platnog prometa u uslovima opste nelikvidnosti, da sprece bezaniju klijenata i stecaj banaka, tvrde monetarni strucnjaci

Bojana Jager

Mere za odrzavanje dnevne likvidnosti banaka i drugih finansijskih institucija predstavljaju pokusaj da se one pripreme za obavljanje platnog prometa i da se uredi dojucerasnja haoticna praksa svakodnevnog upadanja u minise i njihovog precutnog tolerisanja od strane monetarnih vlasti. Banke koje ne budu imale sredstava na racunu za realizaciju naloga za placanje svojih deponenata, kad iscrpe sve predvidjene “krugove pakla" (na trzistu novca ili prodajom vrednosnih papira), mogu posegnuti za jos dvema spasonosnim operacijama - da centralnoj banci prodaju menice, sa rokom dospeca od 15 dana, ili da od nje dobiju nocni kredit za odrzavanje likvidnosti platnog prometa, i to na osnovu deviznog pokrica.

U pozadini ovih mera stoji nelikvidnost bankarskog sistema, o cemu svedoci i sledeca salterska prica. Sluzbenica u ekspozituri jedne banke, iznervirana upornoscu stranke koja je trazila isplatu svojih 3.000 dinara i pravila glasnu frku od dvadesetak minuta, pitala je nadlezno lice u banci sta da radi, obzirom da u kasi ima ukupno jedva nesto vise sredstava od pomenutog iznosa. Dobila je odgovor da ipak isplati potrazivani novac, samo da bi se izbegla dalja guzva. Javna je tajna da je Centralna banka zaostrila vracanje kredita za likvidnost, da bankama ne daje nove, kao i da je pocela naplatu zateznih kamata, sa cime je povucena izvesna kolicina novca i dodatno ugrozena njihova likvidnost.

Ni na novcanom trzistu ne mogu se lako osigurati nedostajuca sredstva, zbog nepoverenja, jer svi znaju da banke lose stoje i da su ugrozene sa nenaplativim plasmanima. U dobroj meri iscrpljena je mogucnost da banke udju u obaveznu rezervu i u takvoj situaciji primena odluke o obavljanju platnog prometa proverom pokrica na racunu poslovnih banaka, posebno bi ugrozila velike banke (tradicionalno pretplacene na minuse), o koje su okaceni veliki gubitasi, veliki privredni sistemi i najveci duznici - neplatise. Zaostravanje novcane discipline, bez dodatnih amortizera, koji bi sprecili neplacanje naloga deponenata, prouzrokovalo bi da klijentela pocne da bezi od ovih banaka i obavljanja platnog prometa preko njih, i one bi pre ili kasnije, otplivale u stecaj.

Amortizeri su nadjeni u pomenute dve mere, koje je propisao guverner NBJ. Ponovno uvodjenje nocnih kredita za odrzavanje likvidnosti platnog prometa (sa visokom cenom za te kredite, po kamati za 100 odsto vecoj od mesecne eskontne stope), primenjivalo bi se do kraja juna ove godine, do kada centralna banka izgleda veruje da ce se donekle popraviti situacija na deviznom i dinarskom planu. Takva praksa nije nova, primenjivana je i 1992. i 1993. godine, ali je bila iskompromitovana, jer se bankama tolerisalo da ne vracaju nocne kredite, omogucavalo da dobijaju nov svez novac (koristeci ga za tadasnje igre sa rastom inflacije i kursa) i da dalje nesmetano obavljaju placanja bez pokrica.

Ovog puta novina je to sto je podloga za nocni kredit devizno pokrice. To prakticno znaci pretnju Centralne banke da ce, u slucaju da banka ovaj kredit ne vrati, uzeti njene devize. Strucnjaci to tumace dvojako. Bankama je, sa jedne strane, data izvesna olaksica da ne moraju odmah da prodaju devize za popravak likvidnosti i one ce biti motivisane za vracanje pozajmljenih dinara Centralnoj banci, kako bi sto pre oslobodile svoja devizna sredstva. S druge strane, NBJ je tako osigurala ove kredite, a nasla je i nacin da nelikvidnost banaka iskoristi za rast svojih deviznih rezervi, buduci da zna da bi pod normalnim uslovima banke nerado prodavale cvrstu valutu po zvanicnom nerealnom deviznom kursu.

Ono sto je uzeto na jednoj strani, pokusava se, u stvari, bankama nadomestiti na drugoj - otkupom menica od strane Centralne banke, doduse u izuzetno kratkom roku, s obzirom na to da je banka duzna da ove menice reotkupi najkasnije pet dana pre njihovog dospeca. U protivnom platice kamatu u visini eskontne stope, uvecane za 200 odsto. Ovakav otkup menica dovesce do rasta primarne emisije, cak i u tako skracenim rokovima i monetarni strucnjaci kazu da postoji nemali rizik od nove destabilizacije na novcanom trzistu. Prema objasnjenju jednog bankara, ako devizni kurs ostane stabilan, verovatno nece doci do zloupotreba. Medjutim, ako kurs nastavi da raste i ova mera mu moze dodavati gas, jer je i rok od 10 dana sasvim dovoljan da se izvedu poznate operacije. Bankama ce se, naime, isplatiti da prodaju menice Centralnoj banci i posle ih iskupljuju, a da taj novac u medjuvremenu koriste za operacije na deviznom trzistu, tim pre sto se zna da su bolje stojece banke na njemu i glavni kupci deviza. U sve ce, naravno, biti ukalkulisana zarada na kursu.