SRBIJA I CRNA GORA

Razjedinjeni sindikati umanjuje efikasnost borbe za radnicka prava

Imajuci u vidu konkurenciju u zaposljavanju i visoku drzavnu kontrolu nad ekonomijom, radnici nisu slobodni da napuste riskantna radna mesta bez istovremenog rizika da izgube posao

Hendikepirane osobe

Olaksice za hendikepirane osobe nisu odgovarajuce, ali je vlada preduzela neke napore kako bi se posvetila tom problemu. Zakon zabranjuje diskriminisanje hendikepiranih osoba prilikom zaposljavanja, u obrazovanju ili koriscenju drugih drzavnih sluzbi. Zakon nalaze omogucavanje prilaza novim sluzbenim zgradama i vlada sprovodi ove odredbe u praksi.

Verske manjine

Religija i etnicko poreklo su u toj meri isprepleteni da su nerazdvojivi. Nastavljeno je ozbiljno diskriminisanje i zlostavljanje verskih manjina, posebno u regionu Kosova i Sandzaka. Bilo je takodje navoda o nasilju prema katolickoj manjini u Vojvodini, koju cine uglavnom etnicki Madjari i Hrvati.

Nacionalne/rasne/etnicke manjine

Bilo je pouzdanih izvestaja o tome da se Muslimani i etnicki Albanci isteruju iz domova ili otpustaju sa posla na osnovu vere ili etnicke pripadnosti. Druge etnicke manjine, ukljucujuci etnicke Hrvate u Vojvodine, takodje iznose tvrdnje o diskriminaciji. Beogradska kancelarija Helsinskog komiteta identifikovala je najmanje tri slucaja u kojima je gradska vlada u Zemunu, pod uticajem ultranacionalistickog gradonacelnika Vojislava Seselja, ohrabrivala nezakonito proterivanje etnickih Hrvata iz njihovih stanova, u koje su potom smesteni etnicki Srbi izbeglice.

Romsko stanovnistvo se generalno tolerise i nema zvanicne diskriminacije. Romi imaju pravo da glasaju i postoje dve male romske stranke. Medjutim, rasprostranjene su predrasude prema Romima. Skinhedsi su u oktobru u Beogradu ubili jednog romskog decaka. Lokalne vlasti cesto ignorisu ili oprastaju javno zastrasivanje romske zajednice.

Odeljak 6. Radnicka prava

a. Pravo na udruzivanje

Svi radnici, izuzev zaposlenih u vojsci i policiji, imaju zakonsko pravo da se prikljuce sindikatu ili da ga formiraju. Sindikati su ili zvanicni (povezani sa vladom) ili nezavisni. Ukupnu radnu snagu cini oko 2,3 miliona ljudi. Savez nezavisnih sindikata (Samostalnost), koji se nalazi pod vladinom kontrolom, tvrdi da ima 1,8 miliona clanova, ali je verovatnije da ih ima oko 1 milion. Najveci nezavisni sindikat je Ujedinjeni granski sindikat (Nezavisnost) koji okuplja 157.000 clanova. Vecina drugih nezavisnih sindikata je podeljena po sektorima, kao sto je to na primer Sindikat zaposlenih u bankama (12.000 clanova). Zbog slabog stanja u ekonomiji, vise od polovine radnika koji su clanovi sindikata je na dugorocnom obaveznom odsustvu iz svojih preduzeca, dok ne dodje do porasta u proizvodnji. Iako su aktivni u okupljanju novih clanova, nezavisni sindikati jos uvek nisu dostigli velicinu neophodnu da bi se sirom zemlje organizovali strajkovi koji bi primorali poslodavce da obezbede olaksice u pogledu prava radnika. Nezavisni sindikati takodje tvrde da vlada koristi razne taktike kako bi sprecila efikasno uclanjivanje, ukljucujuci sprecavanje odvozenja radnika autobusima na strajkove, pretnje clanovima kada je rec o sigurnosti radnih mesta i uskracivanje viza stranim posetiocima koji podrzavaju nezavisne sindikate. Neki sindikalni organizatori iz inostranstva su tokom godine uspeli da obezbede vize, posle dugotrajnih odlaganja.

Uglavnom razjedinjeni pristup nezavisnih sindikata ostavio im je malo mogucnosti da nesto ucine u povecanju plata ili poboljsanju uslova za rad. Sindikat Nezavisnost pridobio je nove clanove zahvaljujuci dobro organizovanim i cvrstim pregovarackim pozicijama tokom strajkova prosvetnih i zdravstvenih radnika koji su odrzani u prolece. (Zvanicni) sindikat Samostalnost izgubio je kredibilitet u delu svog clanstva zato sto se na kraju usaglasio sa stavovima vlade povodom tih strajkova.

Sposobnost sindikata da se povezu na internacionalnom nivou i dalje je ogranicena.

b. Pravo na organizovanje i kolektivno pregovaranje

Iako je ovo pravo predvidjeno zakonom, kolektivno pregovaranje je i dalje na pocetnom nivou razvoja. Samostalni sindikati su usmereni na to da budu uski i pragmaticni u svojim ciljevima i nesposobni su da se udruze sa sindikatima iz drugih oblasti kako bi pregovarali radi zajednickih ciljeva. Rudari, ucitelji, zdravstveni radnici i zaposleni u elektranama zato nisu bili efikasni u pronalazenju zajednickih imenitelja (npr. garancija o zadrzavanju posla, minimalnim bezbednosnim garancijama, univerzalnim radnickim beneficijama) o kojima bi pregovarali. Ukupna posledica je visoko fragmentizovana radna struktura, sacinjena od radnika koji se bave potrebama sopstvenih sindikata i retko kad potrebama sindikata drugih radnika. Uz sve to, strah od gubljenja posla, koji je posledica visoke stope nezaposlenosti, ogranicava borbenost radnika. Izgleda da su masovne demonstracije protiv vlade, odrzane posle izbora u novembru 1996. godine, ohrabrile radnike da se u situacijama strajkova prema njoj drze hrabro. Vlada jos uvek trazi nacin da razvije slobodne zone trgovine.

c. Zabrana prinudnog ili obaveznog rada

Prisilan rad, ukljucujuci onaj koji bi obavljala deca, zabranjen je zakonom i nije poznato da se javljao.

d. Status prakse decjeg rada i minimalna starosna granica za zaposljavanje

Minimalna starosna granica za zaposljavanje iznosi 16 godina, mada na selima i u poljoprivrednim zajednicama nije neobicno naci mladju decu koja pomazu svojim porodicama. Uz aktuelnu stopu nezaposlenosti (nezaposleni koji su registrovani i suvisni radnici koji dolaze na radna mesta, ali obavljaju minimum posla) od 60 odsto, ne postoje prave prilike za zaposljavanje dece. Prisilan ili obavezan rad dece zabranjen je zakonom i nije poznato da se javljao. Deca se, medjutim, mogu naci u obavljanju raznih nezvanicnih poslova “na malo"; tipicni su pranje prozora na automobilima ili prodaja sitnih proizvoda, poput cigareta.

e. Prihvatljivi radni uslovi

Velika drzavna preduzeca, ukljucujuci sve glavne banke, industrijske ili trgovacke kompanije generalno ispunjavaju minimalne standarde isplata. Sadasnja minimalna mesecna zarada priblizna je sumi izmedju 42 i 84 americkih dolara (250 do 500 dinara). Medjutim, ova suma se moze grubo uporediti sa visinom naknade za nezaposlene koja se (barem teoretski) isplacuje radnicima upucenim na obavezno odsustvovanje sa posla. Prava minimalna zarada iznosi koliko i najnizi podeok prosecnih neto zarada, od 92 do 108 dolara (600 do 700) dinara. Najniza zarada nije dovoljna za ispunjavanje osnovnih potreba. Procenjuje se da je cetvoroclanoj porodici, samo za hranu i komunalije, mesecno potrebna suma od 231 americkih dolara (1.500 dinara). Privatna preduzeca kao polaziste uzimaju minimalnu zaradu, ali isplacuju nesto vece mesecne plate.

Izvestaji o eksploatatorskim fabrikama su retki, iako neke privatne tekstilne fabrike rade u veoma losim uslovima. Zvanicna radna nedelja iznosi 40 sati, ali to ima malo znacaja u ekonomiji sa masovnom nezaposlenoscu ili nedovoljnom zaposlenoscu. Ni poslodavci, ni zaposleni ne pridaju visok prioritet radnoj bezbednosti i zdravstvenim propisima, i svoje napore umesto toga usredsredjuju na ekonomsko prezivljavanje. Imajuci u vidu konkurenciju u zaposljavanju i visoku, drzavnu kontrolu nad ekonomijom, radnici nisu slobodni da napuste riskantna radna mesta bez istovremenog rizika da izgube posao.

(Nezvanicni prevod kompletnog izvestaja americkog Stejt departmenta o ljudskim pravima u Srbiji i Crnoj Gori.)

(Sutra: Stanje ljudskih pava u Hrvatskoj)

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /