EKSKLUZIVNO: STA PREDVIDJA STUDIJA "DILOJT I TUSA" I EKONOMSKOG INSTITUTA O TRANSFORMACIJI ELEKTROPRIVREDE SRBIJE

Danas direktori 23 kompanije EPS raspravljaju o studiji o svojinskoj transformaciji EPS. Izvesno da ce jamski rudnici, inzenjering i pomocne usluge biti van sistema

Jelica Putnikovic

Strucnjaci "Dilojt i Tusa" i Ekonomskog instituta danas ce direktorima kompanija Elektroprivrede Srbije (ima ih 23) predstaviti program restrukturiranja i procenu vrednosti kapitala ovog javnog preduzeca, sve kako bi se otpocelo s vlasnickom transformacijom (citaj: privatizacijom) ovog javnog preduzeca.

Kako "Nasa Borba" nezvanicno saznaje, u EPS se zuri sa razmatranjem rezultata ovog analiziranja ne bi li se sto pre zauzela startna pozicija za otpocinjanje privatizacije. Kod opcija za restrukturiranje EPS, kojih je pet, prema nasim izvorima, jos nije odabrana najbolja, mada je puno zagovrnika teze da budu objedinjeni rudnici uglja i proizvodnja elektricne energije u jednoj, a prenos i distribucija struje u drugoj poslovnoj jedinici. Treca poslovna jedinica bi, prema sagovornicima "Nase Borbe", bila prodaja elektricne energije.

Ovakva kombinacija, medjutim, u materijalu dve revizorske kuce nije predvidjena, iako se moze naslutiti iz ideje organizacione strukture koja je zasnovana na poslovnim jedinicama. Na celu EPS, prema ovoj verziji bi bili Upravni odbor i direktor, a rad tri osnovne poslovne jedinice (izmedju kojih bi se poslovalo internim cenama proizvoda i usluga) i dve jedinice za pomocne usluge ce opsluzivati zajednicke sluzbe. Pri tome, pomocne i podjedinice medjusobno i sa osnovnim jedinicama posluju ugovornim cenama.

U razradi opcija za organizaciono restrukturiranje EPS strucnjaci revizorskih firmi su, u "opciji 1", predvideli da rudnici sa podzemnom eksploatacijom budu izuzeti iz EPS. Preko zajednickih sluzbi generalni direktor bi upravljao sa cetiri jedinice: rudnici (sa povrsinskom eksploatacijom), proizvodnja elektricne energije (termo i hidroelektrane), prenos i objedinjenom distribucijom i prodajom struje. Unutar sistema bi se placalo internim cenama.

Kao prednosti ove opcije, pored izdvajanja jamskih rudnika, navedeni su: identifikacija osnovnih poslovnih jedinica, obezbedjenje veceg stepena komercijalizacije izmedju osnovnih poslovnih jedinica, ostvarivanje sinergije distribucije i prodaje i moguc visok nivo kontrole od strane vrha preduzeca. Nedostaci su, medjutim, takodje evidentni: osnovne i pomocne poslovne jedinice nisu razdvojene (sto moze kreirati preveliki broj zaposlenih), zajednicke sluzbe su predimenzionirane i pored velikog broja zaposlenih postoji opasnost da se ne mogu koristiti punim kapacitetom.

Prema "opciji 2" uz rudnike sa podzemnom eksploatacijom pomocne i usluge inzenjeringa su van sistema EPS, povrsinski rudnici uglja, proizvodnja i prenos su samostalni, a distribucija i prodaja struje su objedinjeni. Placanje je predvidjeno internim cenama. Na vrhu su, kao i u prvoj verziji, zajednicke sluzbe i direktor.

Kao prednosti ovog vida organizacije valja istaci da je, pored prednosti iz "verzije 1", u ovom slucaju lako definisati i zajednicke sluzbe kao delatnost od vaznosti za celinu organizacije, identifikovati osnovne poslovne jedinice i komercijalno ih povezati, uz usmeravanje na donosenje dobiti a pomocne prilagoditi zahtevima korisnika. Mane ovog predloga za "maticnu organizacionu strukturu" su mogucnost da se manipulise placanjem usluga spoljnim saradnicima, iako se posao moze zavrsiti sa internim izvodjacima. "Opcija 3" objedinjuje rudnike i proizvodnju, samostalan je prenos a spojeni distribucija i prodaja. Kao prednost ove opcije navodi se da vise od 90 odsto uglja EPS trosi na internom trzistu, u termoelektranama. Kako je rec o uglju nisko kaloricne vrednosti, koji se ne isplati transportovati prednost bi mogao biti zajednicki tehnicki i tehnoloski rad, a istovremeno bi se mogao resiti i problem zaposlenih. Visak zaposlenih je najveca mana ovoj opciji a ovakva struktura bi mogla biti i prepreka za uvodjenje novih goriva u proizvodnju energije.

Povrsinski kopovi uglja su u "opciji 4" posebna organizaciona jedinica, proizvodnja i prenos cine prvu, a distribucija i prodaja drugu jedinicu. Prednost u ovom slucaju, bi bila mogucnost poboljsanja poslovne efikasnosti (kombinovanjem upravljanja proizvodnjom i prenosom), a buduce investicije se optimiziraju jedino ako se obe delatnosti posmatraju zajedno. Ovo resenje u sebi krije opasnost da kombinovanje dve delatnosti (proizvodnje i prenosa) sa razlicitim konkurentskim potencijalima eliminise mogucnost nastanka konkurencije, pa cak moze i da spreci distribucije da uvezu jeftiniju struju, sto bi za potrosace bilo povoljnije.

Poslednja varijanta, "opcja 5", ima objedinjene samo prenos i distribuciju, dok su povrsinski rudnici, proizvodnja struje i sama prodaja samostalni.Ovim se potvrdjuje status prirodnog monopola u proizvodnji uglja i struje, a izvodljivo je i odvajanje prodaje od distribucije, tako da se postigne konkurencija. Nedostatak ove verzije je to sto distribucija, ipak, ima obavezu snabdevanja odredjenih regiona, tehnicko kombinovanje ovih delatnosti ne daje nikakve efekte, a cviljevi rukovodstva prenosa mogu biti u konfliktu sa lokalnim prioritetima kod distribucije struje.

Bez obzira za koju se od ovih opcija najpre poslovodstvo EPS a potom i sama Vlada Srbije, odluce u restrukturiranju predstoji mnogo posla. Strucnjaci "dilojt i Tusa" navode da je cilj restrukturiranja EPS: povecanje efikasnosti poslovanja, ispostavljanje korporativne strukture (pogodne za spoljne investitore), pribavljanje dodatnog kapitala za ulaganje u razvoj i unosenje trzisnih elemenata u poslovanje EPS. Materijal "Dilojt i Tusa" i "Ekonomskog instituta", prema izvorima "Nase Borbe", ima 11 delova. Pored vec spomenutih opcija za reformu EPS obradjen je model funkcionisanja i stratesko okruzenje EPS, data ocena mogucnosti vlasnicke transformacije, tehnicka i ekoloska analiza, finansijski model EPS i analiza finansiranja. Sama procena vrednosti EPS (radjena prinosnom metodom, na osnovu projektovanih novcanih tokova) treba da bude smernica za atraktivnost ulaganja u pojedine delatnosti.