POSLEDNJA RUNDA PREGOVORA O SUKCESIJI ZAVRSENA POTPUNIM NEUSPEHOM

Ponovni sastanak zakazan za mart, do kada medjunarodni pregovarac ser Artur Vots treba da ponudi novi papir o mini sporazumu. Od izdvojenih pitanja u njemu, postoje sanse da se dogovor postigne o humanitarnom paketu - sve ostalo sporno

Bojana Jager

Ni na proslonedeljnom sastanku u Briselu pregovaraci o sukcesiji bivse SFRJ nisu postigli prakticno nikakav napredak, iako su tamo otputovali s najavama da bi se gledista mogla pribliziti barem po izdvojenim pitanjima, delegiranim za poseban sporazum. Zanimljivo je da se posle ove briselske runde komentarom nije oglasio ni sam medjunarodni pregovarac ser Artur Vots, dok su ostali ucesnici, svako iz svog ugla, prokomentarisali zasto je ona zavrsena mrsavim rezultatima, medju koje spada u prvom redu najava da ce se pregovori nastaviti u martu i da ce se odrzati jos jedan plenarni sastanak jugo-sukcesora.

Do tada Vots treba da napravi novi papir vezan za mini sporazum o izdvojenim pitanjima. Da podsetimo, medjunarodni pregovarac je iz svog Memoranduma izdvojio dogovor o podeli zlata u Bazelskoj banci za medjunarodna poravnanja, ambasada i arhiva i takozvani humanitarni paket kao predmet takvog parcijalnog sporazumevanja. Procenjuje se da bi o humanitarnim pitanjima, pre svega penzijama, drzavljanstvu i stecenim pravima mogao da se postigne dogovor, ali malo ko u ovom trenutku veruje da ce se napraviti vise od toga, pre svega kada se radi o materijalnim pitanjima.

Jugoslovenska delegacija je uoci puta u Brisel smatrala da je i na tom planu dala krupan doprinos, jer je ostalima dostavila sazeti bilans NBJ bivse drzave, koji je trebalo da pokaze kada je koja od nekadasnjih republika ispala iz jedinstvenog platnog prometa i s kakvim posledicama. Sef jugoslovenske delegacije, akademik Kosta Mihajlovic, izjavio je da je “nesumnjivo da nije moguce postici sporazum o finansijskim pitanjima bez takvog bilansa", pri cemu valja podsetiti da su na nedostupnost upravo takvih podataka i stoga na svoj podredjeni polozaj, odavno upozoravale slovenacka i hrvatska delegacija. Na ove bilanse u Briselu su prakticno sve ostale delegacije imale ozbiljne primedbe i sve se zavrsilo sa trazenim i odobrenim tajm- autom da ih provere.

I ovog puta jugoslovenska delegacija je zastupala stav da zlato, koje je u zajednicku drzavu 1918. unela Kraljevina Srbija, ne moze uci u Fond sukcesije, sto znaci da ono pripada iskljucivo SRJ. Povodom podele drzavne imovine njen stav je, takodje, ostao nepromenjen (i suprotan ostalima ukljucujuci i Votsa) - osporava se i predlozeni datum i definicija drzavne imovine.

Sef slovenackog pregovarackog tima Miran Mejak, medjutim, istice da se ne moze razgovarati samo o humanitarnom paketu, vec da se mora postici sporazum i o nekim materijalnim pitanjima, koja ne trebaju da cekaju raspetljavanje celokupnog imovinskog cvora, jer je ono ocito na dugom i krajnje neizvesnom stapu. Votsova izdvojena pitanja slovenacka delegacija je dopunila i zahtevom za podelu klirinskih potrazivanja. - Ponovo se nalazimo u pat poziciji jer jugoslovenska strana stalno odugovlaci. Sve ostale delegacije su pokazale interes da se postigne dogovor o pitanjima koje je izdvojio Vots. Licno, ni ovog puta nisam ocekivao da ce jugoslovenska delegacija na to pristati, komentarise Mejak.

Po recima sefa hrvatskog pregovarackog tima Bozidara Marendica, polovina vremena na poslednjem sastanku u Brislu potrosena je na testiranje definicije i kriterijuma za utvrdjivanje drzavnog vlasnistva, sadrzanog u objektima, finansijskoj i interesnoj imovini. Ovoga puta posebna paznja je bila posvecena finansijskim kriterijumima za definiciju drzavne imovine, a svaka drzava je bila duzna da predlozi dva primera i na njima pokaze kako razume i obrazlaze ponudjenu definiciju. Pokazalo se da su prakticno sve delegacije imale slicne primere - deobu zlata, deviznih sredstava i odredjenih novcanih potrazivanja - kao i da su ostale cetiri drzave imale veoma slicne stavove.

Na primeru zlata, jugoslovenska strana je nastojala da dokaze da iz deobe treba iskljuciti zlato koje je Kraljevina Srbija 1918. unela u zajednicku drzavu, a kada su tome pridodate kamate, ispalo je da SRJ treba da pripadne taman toliko koliko tog zlata ima u Bazelskoj banci. Slicno je bilo i sa zajednickim deviznim sredstvima, pri cemu su ostale delegacije uglavnom imale slicno vidjenje.

Drugi jugoslovenski primer odnosio se na potrazivanja prema Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji i BiH po osnovu zamene ondasnjih jugoslovenskih dinara njihovim novim valutama. Jugoslovenska strana je tvrdila da ti dinari nisu vraceni NBJ i delegirala zahtev da pomenute drzave to ucine sada. Prema tom racunu, kaze Marendic, Hrvatska bi trebalo da plati dve i po milijarde dolara, a Slovenija 1,2 milijarde dolara. Srbija i Crna Gora, smatra jugoslovenska strana, ne bi imale sta da vrate, jer su ondasnje dinare zamenile za sadasnje i oni se nalaze u SRJ. Po recima Marendica, ovakav stav pociva na jugoslovenskom neprihvatljivom insistiranju na kontinuitetu sa prethodnom drzavom i takodje neprihvatljivom dokazivanju da nasilno otcepljene bivse republike treba da udovolje ispostavljenim zahtevima. Podsecajuci da vracanje pomenutih dinara nije bilo ni moguce, s obzirom na zatvorene granice i rat, sef hrvatske delegacije objasnjava da je Hrvatska deponovala te stare dinare, “pozvavsi medjunarodnu zajednicu da o tome svedoci", a da ih je posle poduzeg cuvanja zapalila, opet uz prisustvo istog svedoka. Drugim recima, nije ih zloupotrebila.

Sazeti finansijski bilans NBJ, koji je dostavila jugoslovenska strana, takodje je po njegovom tumacenju, u Briselu doziveo fijasko jer su ga ostale delegacije ocenile kao nepotpun, nepouzdan, pa i neupotrebljiv. - Ne zelimo da nam iz tih bilansa jugoslovenska strana bira i dostavlja sta zeli, vec se zalazemo za direktni uvid u kompletna izvorna dokumenta, kaze Marendic.