MESECNE ANALIZE I PROGNOZE INSTITUTA EKONOMSKIH NAUKA

Unutrasnja ekonomska liberalizacija je kljuc za svaku reformu, a Vladina Uredba pokazuje da se ovde cini suprotno i stranim investitorima se salje negativan signal da je ovo nesigurna drzava u kojoj Vlada moze da suspenduje svoje zakone, kazu strucnjaci ovog Instituta

Platni promet se javlja kao novi preteci haos u nasem ekonomskom zivotu. Uz negativne posledice koje ce imati nameravano seljenje platnog prometa banke, da bi kontraproduktivni efekat bio potpun, doneta je i Uredba Vlade Srbije o merama finansijske discipline. Ona predstavlja pokusaj da se monetarni duh, koji je Vlada ispustila iz boce, nasilnicki ponovo vrati u nju, konstatovali su strucnjaci Instituta ekonomskih nauka prilikom prezentacije Mesecnih analiza i prognoza.

- Kada se ima i vidu da banke (sada kao nosioci platnog prometa) mogu da ne izvrse naloge ako su nelikvidne (sto im se po pravilu dogadja), onda je jasno da prodaja stana postaje hazard u kome se moze ostati i bez stana i bez novca, jer banka odlucuje o redosledu naloga, a obustavljeni nalozi cekaju dok banka ne obezbedi pokrice na racunu. Ocekivati da ce se ovakvim merama devizna sredstva iz rezervi stanovnistva pretociti u banke u najmanju ruku je naivno. To ce, ili sasvim zaustaviti ili ce bitno smanjiti promet nekretnina i glavni rezultat ove mere bice taj da ce drzava ostati bez znatnih prihoda od poreza na promet nekretnina dok ce siva ekonomija dobiti novi podsticaj, objasnjava Stojan Stamenkovic.

Po njegovim recima, s moralnog stanovista, prisiljavati gradjane da svoje stanove predaju u ruke onih istih banaka u kojima je ostala zarobljena njihova stednja, i to pod garancijom drzave - predstavlja cinizam. Da li je mera legalna - odlucivace Ustavni sud, s obzirom da su takve inicijative vec pokrenute. Uredba u svakom slucaju predstavlja suspendovanje vazeceg privrednog sistema, a ovog puta se radi o tome da je Zakon fizickim licima ostavio slobodu u izboru nacina placanja, a da to sada ogranicava Vlada, koja bi, uzgred, trebalo da ima karakter cinovnicke vlade, kaze Stamenkovic, koji istovremeno smatra da su ove mere donete u panici. Po njegovom misljenju Uredba nije ni zanatski dobro uradjena, pa ce sada uslediti serija naknadnih tumacenja o tome sta je “pisac hteo da kaze".

Nama privredni sistem izgleda sluzi samo kao dekoracija za razgovore sa strancima, dok ceo prakticni zivot ide drugim tokom, smatraju strucnjaci ovog Instituta. - Unutrasnja ekonomska liberalizacija je kljuc za svaku reformu, a ova Uredba pokazuje da se ovde cini sasvim suprotno i stranim investitorima se tako salje krajnje negativan signal da je ovo nesigurna drzava u kojoj Vlada moze da suspenduje svoja zakonska akta, kaze mr Aleksandra Posarac. Na pitanje novinara moze li Savezna vlada da reaguje na poteze republicke, ili bolje receno da li je Vlada Srbije imala prava da donese ovakav akt, mr Posarac odgovara da osnove pravnog sistema uredjuje federalna vlada, koja je i nadlezna za vodjenje tekuce ekonomske politike. A to znaci da Vlada Srbije nije imala pravo da Uredbom menja platni promet u zemlji, niti da ogranicava uslove poslovanja, a jos je manje mogla da deli naloge Centralnoj banci, koja direktno odgovara jedino saveznom parlamentu.

Politicka odluka, cija su posledica i ove mere, istice dr Tomislav Popovic, doneta je jos u drugoj polovini 1994. godine, kada je napusten deo takozvanog Avramovicevog programa, bolje receno kada je napusteno tvrdo budzetsko ogranicenje, kada su banke postale salterske sluzbe administrativnih i politickih vlasti i kada se nije preslo na fluktuirajuci devizni kurs. Da smo tada sve to odradili, danas ne bi bilo potrebe za ovakvim odlukama i da kroz njih placamo visoku cenu za propusteno, konstatuje dr Popovic.

B. Jager