SAVET NATO POCEO RAZMATRANJE OPCIJA ZA POST-SFOR

Evropska "sesnaestorica" saglasni su da je neophodno nastaviti sa "robustnom misijom" u Bosni barem do septembarskih izbora, ali se neke - poput Francuske i Nemacke - zalazu za izvesno, makar simbolicno smanjenje sadasnjeg obima trupa, kako bi se domacoj javnosti pokazalo da je "misija uspesna"

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Sa zakasnjenjem od oko dve sedmice u odnosu na idealni kalendar zamisljen krajem prosle godine, Savet NATO je juce posle podne otvorio raspravu o opcijama za period posle Sfor. Krajem prosle godine je, naime, general Vesli Klark - vrhovni zapovednik saveznickih snaga u Evropi - trazio od Saveta NATO da se najkasnije do 1. marta opredeli za jednu od cetiri opcije cije je planiranje nalozeno vojnim vlastima. Kako trenutno stoje stvari Savet ce se, verovatno, definitivno opredeliti tek sredinom marta, ali se to zakasnjenje - kako nam je juce objasnio visoki funkcioner NATO - "nece bitno odraziti na pripremu detaljnih vojnih planova za snage koje ce zameniti Sfor." Prvi mart je, po njemu, bio rok za slucaj prihvatanja opcije koja je u medjuvremenu definitivno otpala, a koja je predvidjala potpuno povlacenje medjunarodnih snaga po isteku mandata Sfor.

Zadatak Saveta NATO je, tako, donekle pojednostavljen - broj opcija u razmatranju sveden je na tri - te ce u narednih mesec dana stalni predstavnici "sesnaestorice" u Briselu usaglasavati stavove u pogledu obima snaga koje ce zameniti Sfor, kao i njihovih zadataka. "Sesnaestorica" su, kako saznajemo, saglasni da je neophodno nastaviti sa "robustnom misijom" barem do septembarskih izbora, ali se neke - poput Francuske i Nemacke - zalazu za izvesno, makar simbolicno smanjenje sadasnjeg obima trupa, kako bi se domacoj javnosti pokazalo da je "misija uspesna." S druge strane, Sjedinjene Drzave se, uz podrsku Britanije, Danske i Turske, zalazu da se do daljeg zadrzi sadasnji obim trupa.

Drugo otvoreno pitanje nove misije tice se obima zadataka koji ce biti poveren snagama koje ce zameniti Sfor. Amerikanci, recimo, predlazu da te snage dobiju jos neke dodatne zadatke i odgovornosti u civilnoj implementaciji, sto pojedinim zemljama-clanicama NATO deluje kao stvaranje “de fakto protektorata." Amerikanci, takodje, nastavljaju da insistiraju na “paravojnim" medjunarodnim policijskim snagama sa nekih 1.600 ljudi - tipa francuske zandarmerije ili italijanskih karabinjera - koje bi premostile sadasnji jaz izmedju tesko naoruzanih vojnika i nenaoruzane medjunarodne policije. Mada se u pojedinim zapadnim medijima spekulise da bi te snage, pored ostalog, imale zadatak otkrivanja i hapsenja optuzenih za ratne zlocine, nasi atlantski izvori to demantuju. Po njima, hapsenje bi i dalje ostalo “posao" specijalizovanih komandosa, dok bi “paravojna" policija bila tu da suzbija eventualne masovne nerede, ukljucujuci i one koje bi moglo izazvati hapsenj! e nekih “vidjenijih licnosti" sa haskih poternica. Vojska i njeno naoruzanje i oprema, kazu nasi izvori, “nisu najpogodniji instrumenti za kontrolu masa, te je taj zadatak neophodno poveriti onima koji su za to specijalizovani, kako bi se izbegao rizik Krvave nedelje." Drugim recima, rizik masakra poput onog koje se 1972. dogodio u sukobu britanskih padobranaca i demonstranata u Severnoj Irskoj.

Zadatak Saveta NATO u opredeljivanju za jednu od tri ponudjene opcije produzenog medjunarodnog vojnog prisustva u Bosni mogao bi se znacajno komplikovati zbog americko-evropskih nesuglasica oko Iraka. Razocarani odsustvom podrske evropskih saveznika eventualnoj americkoj vojnoj akciji protiv Sadama Huseina, pojedini americki senatori su proslog vikenda nagovestili mogucnost direktnog povezivanja Irak- Bosna. U stilu: ako vi nas ne podrzite u Iraku... moglo bi se dogoditi da mi vas ne podrzimo u Bosni, koja je prevashodno evropski problem.

Izvori NATO priznaju da su zabrinuti zbog mogucnosti takvog povezivanja, ali istovremeno ukazuju da sadasnje americko-evropske nesporazume ne treba dramatizovati. Kao prvo, ukazuju da su americki senatori pre dolaska u Minhen, gde su proslog vikenda nagovestili takvu mogucnost, boravili u Banjaluci i bili impresionirani onim sto su tamo videli, te da misiju Sfor ocenjuju veoma uspesnom i podrzavaju njen nastavak. S druge strane, ukoliko se sadasnji problem sa Irakom ne razresi diplomatskim putem, nasi izvori predvidjaju da ce “sto se vise budemo priblizavali vojnoj akciji... evropska podrska Americi biti sve veca."