STA SADRZI PREDLOG SPS O RESENJU KOSOVSKOG PITANJA

Socijalisti ne odustaju od svog zakonskog predloga o lokalnoj samoupravi, kojim se uvode dvodome skupstine u 28 kosmetskih opstina s nacionalno mesovitim stanovnistvom. Strucnjaci upozoravaju da ovaj model moze jos vise da produbi jaz izmedju Srba i Albanaca

Portparol Socijalisticke partije Srbije Ivica Dacic kaze da bi jedino pravo resenje za Kosovo bilo uvodjenje dvodomih skupstina opstina. Umesto otvaranja novih debata, bilo bi efikasnije staviti na dnevni red skupstinskog zasedanja zakonski predlog Vlade Srbije o lokalnoj samoupravi, koji tu ideju razradjuje, nedvosmisleno porucuje Dacic. Time stavlja do znanja da ne stoje optuzbe da SPS ne cini nista za razresenje kosovskog cvora, vec da je u tome ometaju neke opozicione stranke koje se, pre osam meseci, nisu libile da sprece usvajanje ovog dokumenta obiljem amandmana, da bi potom preuzele vladinu koncepciju kao svoju.

Da li je time Dacic hteo da kaze da aktuelna vlast cini korak dalje od dijaloga koji zagovaraju ne samo neki opozicioni lideri, vec i celokupna demokratska javnost, odnosno da su dvodome skupstine svojevrsna zamena za dijalog?

Odgovor treba traziti u obrazlozenju zakonskog predloga u kome se doslovce kaze: "u sredinama u kojima su medjusobni odnosi pripadnika razlicitih nacionalnosti u toj meri naruseni da je dovedena u pitanje elementarna koegzistencija, nuzno je stvoriti pocetne pretpostavke (u ovom slucaju normativne) da medju njima pocne dijalog i to najpre na ovom, lokalnom nivou, jer se upravo tu radi o pitanjima koja su od zivotnog interesa za svakoga ko u toj sredini zivi i radi, bez obzira na njegovu pripadnost".

Tako bi, prema predlozenom resenju, skupstine 28 kosmetskih opstina mesovitog nacionalnog sastava cinile dva veca. Jedno bi predstavljalo srpski i crnogorski narod, a drugo - nacionalne manjine i etnicke grupe. Time se odustalo od prvobitne ideje da se dvodome skupstine obrazuju cak u 42 opstine (na Kosmetu, u Vojvodini, Sandzaku i u podrucjima sa vecinskim bugarskim stanovnistvom). Republicka vlada je, izmedju ostalog, zamislila da prava, duznosti i odgovornosti predsednika skupstina tih opstina vrse predsednici veca naizmenicno, tako sto bi se smenjivala svaka tri meseca.

Nacin rada mesovitih opstinskih skupstina kao da je preslikan iz saveznog parlamenta pa se, tako, vazne odluke mogu doneti samo saglasnoscu oba veca. Ako neki akt nije usvojen u oba veca, u istovetnom tekstu, ona obrazuju zajednicku komisiju za usaglasavanje koju sacinjavaju po dva odbornika iz svakog veca. O predlogu komisije izjasnjava se svako vece.

Ovim se, prakticno, prvi put uvodi etnicki princip u nas pravni sistem, sto, samo po sebi, ne mora da bude lose. Ono sto, medjutim, moze da zasmeta, to je saznanje da pojedincu kome republicki Ustav daje sva gradjanska prava, kolektivna prava zapravo i nisu potrebna. Unosenje kolektivnog principa u zakon o lokalnoj samoupravi, pod izgovorom da se zastiti srpski zivalj od majorizacije albanskog stanovnistva, moze samo da iritira albansku "manjinu". Ovim dokumentom ustanovljava se, po misljenju analiticara medjunacionalnih odnosa, model dva veca koji, u osnovi znaci ozivljavanje primitivne, plemenske nacionalne podele, koje nije daleko od nacionalizma.

Stoga je jednodusna ocena strucnjaka, bolje reci upozorenje, da bi ovako koncipirani zakon mogao da ima suprotno dejstvo od onog koje bi se, mozda, zaista zelelo, a to je da jos vise produbi jaz izmedju Srba i Albanaca na Kosovu i, zapravo, potpuno zatvori vrata za pocetak dijaloga.

Cinjenica, medjutim, da socijalisti ne odustaju od dokumenta koji su i novodemokrate, njihovi najblizi koalicioni partneri, odbacili kao koncepcijski neprihvatljiv, nagovestava da bi, prvom zgodnom prilikom, parlament Srbije mogao njime da se pozabavi, tim pre sto bi mogao da bude i u funkciji vanrednih lokalnih izbora, koje vlast odavno prizeljkuje.

M. Torov