SAVET AUTORU TEKSTA "DRUGS (DON'T) WORK "- GLEDAJTE SVOJA POSLA

Stevan P. Petrovic

Ruzno vreme u kome zivimo, pored sankcija, inflacije, opsteg pada kvaliteta zivljenja i, posebno, sunovrata razuma u vidu porasta razlicitih mentalnih oboljenja i poremecaja, koji se izrazavaju na brojne i ne uvek lako prepoznatljive nacine, tako karakteristicnih za vijetnamski ili vukovarski sindrom, oglasava se sve cesce na nasim prostorima i pojavom raznih osoba sumnjivog mentalnog sklopa i jos sumnjivijih namera, koje koriste stampu kao svojevrstan poligon za pljuvanje i povracanje svojih morbidnih mentalnih izluzevina po novinskom papiru, kao vid svojevrsne odmazde nad nekim fantomskim nepriajteljima rodjenim u njihovim uobraziljama u trenucima bunila, ne hajuci pritom na posledice i na to, koga ce sve pogoditi, njihova otrovna pljuvacka, sto u velikoj meri moze da dovede u sumnju, kako to kazu sudski psihijatri, njihovu uracunljivost u vreme kompulsivnih potreba za skribomanskim produkcijama, kojima ne mogu odoleti, dok sve ne popljuju oko sebe.

U tom smislu, pored niza napisa sumnjivih namera i jos sumnjivijeg identiteta njihovih autora, koji se mogu gotovo svakodnevno procitati u raznim listovima, paradigmatican je clanak u dva nastavka objavljen u vasem cenjenom listu od 5. i 6. februara ove godine, pod naslovom DRUGS (DON'T) WORK, ciji je autor oznacen kao "psiholog iz Beograda". U odnosu na autora navedenog clanka, mogao bih da izreknem niz raznovrsnih kvalifikacija samo na osnovu pazljivog citanja ovog prepotentno pisanog, ignorantskog vis a vis elementarnih znanja iz ozbiljne nauke, dozlaboga inkoherentnog ali u osnovi zlom motivisanog napisa.

Ipak, u ovom trenutku malo me ili me uopste ne interesuje da li je ovaj napis izraz nekog licnog stava clankopisca ili je pak to uradio u ime nekog drugog, koji nije imao hrabrosti da se potpise, ili je sve ucinjeno nakon nekog "bedaka" u koji je trenutno upao autor, zbog lose droge. Kao dugogodisnji lekar i psihijatar sa dugim iskustvom, kako u pogledu narkomanije, tako i susreta sa ljudima svakojakih mentalnih struktura, ne mogu a da ne reagujem, na neke delove ovoga clanka, pre svega u ime zdravog razuma i mentalnog zdravlja citalaca, koji nesvesno cak i za trenutak ponekad zadrze paznju na ovakvim emanacijama neskrivenog zla u cistoj formi.

No, da idem redom. Pre svega, moram da konstatujem, sudeci prema ovom napisu, kakav do sada nije napisao ni jedan pretstavnik humanistickih nauka, cak ni u trenucima najvece racionalne ljutine, da je autor clanka psiholog, isto toliko koliko sam ja Lucije Anej Seneka. Znaci, uz navedenu pretpostavku, a sve u kontekstu ovog napisa moze se postaviti ozbiljna sumnja da se autor lazno predstavlja sto je nota bene krivicno delo. Dakle, vec samim tim bi se diskvalifikovao kao osoba koja moze sa strucnog aspekta da diskutuje o jednoj tako delikatnoj materiji, kakva je narkomanija. Moze eventualno sa pozicija aktuelnog narkomana i ako je to tako, a po svemu izgleda da jeste, onda u redu, bar da znamo sa kim imamo posla. Jer da je drugacije, kako bi u tom slucaju mogao da napise: "Papagajsko ponavljanje 'sve droge su teske droge', navode na povrsnost, zlonamjernost, nenaucnost i besmislenost sluzbenih predstavnika naucno-medicinskog stava..." ovako nesto ne bi mogao izreci ni jedan ozbiljan psiholog, koji drzi do svog ugleda, ukoliko nije tezak zavisnik, bez ikakve motivacije da nesto menja u svom zivotu, pa mu sve ovo sluzi kao tanusna racionalizacija za svoj promaseni zivot.

Odmah zatim, natavlja da su za sve ovo krivi "strucnjaci Zavoda za bolesti zavisnosti, Instituta za mentalno zdravlje ili nesretni iskusni slobodni strelci protiv one pocasti koji su postali svojevrsni cdzber dealeri - salju nesretluke od narkomana cak u Rusiju... da se rijese dugogodisnje narkomanije, naplate po tri, cetiri hiljade maraka i kraj price". E, ovo je nesto preko cega se ne sme olako preci. Ako vec nesto tako tvrdi, onda mora i da kaze poimence, ko je to. U suprotnom, to se u Krivicnom pravu naziva kleveta, koja obezbedjuje besplatan boravak u zatvorenim uslovima, u koliko neki sudski psihijatar ne utvrdi da je autor ovaj svoj tekst pisao pod delovanjem droge ili u nekom drugom vansebnom stanju, znaci u stanju smanjene uracunljivosti, sto mu se moze eventualno, uzeti kao olaksavajuca okolnost. Sve u svemu, losa preporuka za pisanje u javnim glasilima, pogotovu u ozbinjnim.

Tokom daljeg citanja ovog bizarnog teksta, uocava se sve teza kontrola maligne agresivnosti kroz verbalizaciju neprimerenu u okviru civilizacijskog opstenja i suceljavanja oponentskih stavova, tipicnih za svet u kome se postuju tzv. dobri obicaji, pa, za citaoca, moralni sunovrat ovoga autora postaje sve upadljiviji i tezi. Spominje, recimo, neke tovare lekova koje po povratku iz Moskve nude "pomahnitali psihijatri". Koje to tovare lekova nude i koji su to "pomahnitali psihijatri"? I, evo jos jednog dokaza da autor nema nikakve veze sa psihologijom, jer da je zavrsio samo jedan semestar na katedri za psihologiju morao je odmah da nauci da se psiholozi ne bave farmakoterapijom, te, prema tome, strucno su nekompetentni da komentarisu ovu materiju.

No, bez obzira, da li je ovaj gnusan i prljavi tekst pisala zdrava ili bolesna osoba, buduci da je isti objavljen u jednom uglendom listu sa velikim tirazom, ipak se ne moze preci preko nekih svari, pa makar one bile pisane i u neuracunljivom stanju, jer, za neobavestenog citaoca, bacaju ljagu na mnoge lekare koji su ceo zivot posvetili, na gotovo mazohisticki nacin, lecenju narkomanije, i o cijem radu su jedino sami narkomani kompetentni da iskazu svoj sud. Kako preci preko sledecih redova: "Odlaskom na privatni tretman bar kod 50 psihijatara i psihologa (svi redom bez licence za rad i placenog poreza zbog cega bi u civilizaciji isli u zatvor na mali milion godina), koji ce vam izmusti poslednju marku ili dolar, ali vam nece izbiti crno seme sumnje, obiljezenosti, ceznje?!"

By the Way, mladi gospodin kao od sale fabrikuje ordinarne neistine ili je, pak, vrlo neobavesten covek. Jer, recimo, ja sam lekar koji je medicinski pripremio i poslao najveci broj narkomana na lecenje u Moskvu, sa izvanrednim procentom izlecenja od 67,8 odsto. Kako i na koji nacin radim sa narkomanima pitajte njih same i njihove roditelje. Iako mi je ispod casti da se bilo kome pravdam, a najmanje autoru teksta, moram ga, istine radi, ipak da oneraspolozim. Naime, imam i "licencu za rad" (izmedju ostalog, doktorirao sam na problemu narkomanije i bavim se lecenjem zavisnika oko tridesetak godina), redovno placam porez za svoj rad, a osim toga, od novca datog za put u Moskvu ne dobijam niti jedne jedine marke. Sto se tice naknade za moje dijagnosticke i terapijske usluge, ona je za jedan cas moga angazovanja ista kako za narkomane, tako i za one koji dolaze, recimo, zbog migrene, depresije ili isijasa. Ni dinar vise, ni dinar manje.

Ocigledno da ovaj mladi covek igra opasnu igru, kazem uslovno "mladi covek", jer ne mogu da poverujem da bi iza ovako sramnog i difamatorskog teksta, koji i njega samog diskvalifikuje kao razumnu i dobronamernu osobu, mogao da stane neki ozbiljan i moralno odgovoran covek, i da se jos, pored svega, izlozi mogucnosti da obrazlaze svoje optuzbe bez pokrica, izrecene u vidu uvreda i kleveta, koje za sobom povlace sasvim jasno definisane sankcije. To sto propagira marihuanu kao dobar relaksans, najmanji je njegov greh. Mnogo je opasnije ulaziti u tudje zabrane, u kojima se moze lako zalutati. Zato, savet autoru teksta: radite i pisite ubuduce ono sto stvarno znate, a narkomaniju i psihologiju prepustite lekarima i psiholozima. Urazumite se, za vase dobro i dobro onih koji vas citaju, i pisite ubuduce vase napise ispavani, odmorni i nenaduvani (naravno, travom, pogotovu ne losom. Izbegavajte, recimo, skank, da vas ponovo ne ubaci u bedaka i uvali u neke jos vece nevolje). I, jos nesto, na kraju, izbegavajte lose drustvo i neproverene informacije, ma od koga dolazile. Gledajte svoja posla.

(Autor je psihijatar iz Beograda).