Proza

Djordje Balasevic: Jedan od onih zivota (63.644 reci i jedna psovka - roman) Prometej, Novi Sad 1997.

Milutin Z. Pavlov

Kod nas svice Tako Odjedared da nema petla
koji dospe da otpoje celo jutrenje

Djordje Balasevic

U potrazi za uspomenama ciji se prah jos uvek vrti u ostrascenim vetrinama olujnih gluposti, Balasevic je ispisao antiratno romaneksno stivo koje tragikomicno intonirano markira sudbinu generacije ukletih, izigranih i srozanih u suludoj izmaglici pameti. Tisina u romanu urla. Junak romana Petras Nikolcin sa zigom Novog Sada na srcu u dijaloskom monologu kovertiran za tamo neko uho i oko savesti to urlanje tisine svodi na razumnu meru zvuka da se lakse razaznaju sramote i podlosti stilski uskladjenih zabluda. Iskusniji i umniji su upozoravali na proklete i podmitljive, ali da ih toliko umnozenih ima, e, to nisam slutio ni u najcrnjim horor snovima. Podsetio me Nikolcin, mag fudbalske lopte, na belu precku zelene poljane, volej, autliniju, penal, dribling i faul vazda okrugle carolije, ne slucajno; kazem, podsetio me i na zivotne kicere s lose krojenim papagajskim dresovima za zabave krivih ogledala u kojima se vampirski galantno osmehivala buducnost uz lazni bljesak nesvrstane kapitenski politicke kamarile vec sablasno svrstane protiv sebe. Petras Nikolcin ne licitira magicnu igru po sablasnim vasarima, niti pristaje da u licitiranom timu bude rezervni igrac, a nulu da i ne pomenem. Njegov zivot, ma bio i drndavi veker na kuhinjskom kredencu, nije pristao na navijene minutne korake unatrag u pomrcinu ne bas sentimentalnog srednjeg veka koji je i bez heklera s topuzom bio surovo krvav i okostalo grub. Micurinova ulica, a u Novom Sadu, taj cudni Sokak Bez Preko Puta, (recenice su citirane onako kako su i u slovnim znacima zatecene u romanu), ostrvo urbanog potopa bez milosti, s kucnim jezgrom Fedje Jovanovica, kanda lici na Gogoljev Nevski prospekt gde glavni junak u potrazi za sopstvenim nosom nailazi na kockarske protuve s tatinim unovcenim biografijama spram kojih su i sapunske opere med i mleko. Samo par koraka od Sokaka Bez Preko Puta su kojekakve Kalfe Koje Se Uce Za Ministre, i neumorni u ucenju polazu majstorske ispite otvarajuci nekad cuvenu poljoprivrednu izlozbu na kojoj je velemajstor Marsal presecao svilenu trobojnu vrpcu; kakvo vreme - takvi kopiranti.

Petras Nikolcin u brzom zivotu ostavlja brze tragove koji se grce u posledicnom blatu, glib je glib. Romansijer Balasevic potvrdjuje teoriju da se Svet postepeno smanjuje. Makluanova teza o globalnom selu izrodila se u globalnu kasarnu bez pardona i milosti. Hoce li pamet imati kurazi da stane ratnim dreserima na zulj i da ih britko cepne po prstima ili, mozda, kandzama...?! Jesen devedeset i prve, predolujni banket, sumrak kada se i oci lakse privikavaju na tamu nego na svetlost. Romanom sipi ledena kisa opreza i sumnje.

Za kockarskim stolom u Fedjinoj kvadraturi kruga u Micurinovoj sede zivahno opisane protuve pozlacene od glave do pete, valjda su im trezori u kvaru, opaza pisac, Dripci Sa Velikim Automobilima i Malim Fondovima Reci s lovom za sve na sve dok Mitraljezac iz Vecine Domacih Filmova sa sestocifrenim fondom reci vadi kartu iz rukava, adut... Puna su im usta luksuznih autometalika, municije, heklera, kalasnjikova, rucnih bacaca. Prste u romanu daljinski alarm-privesci sa blu-stoking damama. U tom sosu bi se valjda i boa, najveca zmija Indije i Afrike, udavila. Pokerise osiona bratija, a valjana studentarija provaljuje fizionomije koje ne pristaju da puze metar po metar u kilometarskom redu za benzin nudeci uslugu da za marku-dve cekaju benzin tom i tom. U vetrovitoj vejavici bezvrednih novcanica (s likovima unizenih nacionalnih velicina) bio si srecan da sebi, makar i na crno, nabavis sijalicu, krompir, kukuruzno brasno i zubnu pastu s luksuznom kriskom margarina. Tragikomicnim i slikovito cistim potezima opisuje Balasevic reflekse doba kada ti po zakonu ne mogu nista, jer zakona i nema, a hara sivilo svedeno na usmeno silovanje duha pritisnuto krvavim slikama televizijskog ekrana.

Balasevicev roman Jedan od onih zivota grci smeh u stomaku. Osma glava Let narodnjackog gnezda je traktat o nasoj sudbini s napomenom koja trezni, koja je ravna gorkoj Apoteozi Milosa Crnjanskog s evidentiranim djavolskim cudima koja smo nadziveli, ali tu je i opomena kako iz kosmarnih snova izici s djavolom na cistac da nas zlo ne useli u ambis. Trgovina i rat su bliski srodnici. Cija sam ja to embrionska dusa? - pita se Petras Nikolcin nad Grujinim limenim sandukom i sam zakopan smetovima histerije u trenutku kada poslednji pozdravi poginulim mladicima potiskuju pokojnike umrle prirodnom smrcu na same margine novinskih citulja. I sve to u sivoj krcmi Balkana gde se "ladno rokne metak u potiljak".

Ovo je roman o isparcelisanim sreskim dusama opstinske pameti. Kome smo potrebni atarski isparcelisani? Kratkotalasni spojevi srpsko-srpskih optuzivanja izazivaju kursluse pracene nepredvidivim havarijama: A Srbi su razbijeni nesretno, kao ogledalo, svaki delic se ogleda za sebe...

Ima li iceg svetog medju nama? Ima li svesti i savesti pred ikonama nasim? Skloni smo razornom zaboravu. Olako brisemo kodove i poginulih i zivih ratnika, olako licitiramo vek za vekom kao da su nam i groblja u igri zaborava. Kao i Ristivoje, otac Petrasa Nikolcina, koji je citav zivot jezikom ubrzavao samo pricu o Batini i cetrdeset cetvrtoj, kao da pre tog krvavog Dunavskog valcera nismo imali frontalni kermes prsa u prsa, pa nam umesto kasike u tanjir upao kalasnjikov u vrelo skembe Marsalove lovacke vecere koja zaudara na domacu zaprsku s uvoznim zacinom.

Roman Djordja Balasevica Jedan od onih zivota cita se u dahu, srodno je po ispisanom kvalitetu sudbinski blizak romanu Aleksandra Tisme Knjiga o blamu. Uspesno iskazan atmosferom duhovitog elektriciteta koji varnici zagrcnutim smehom. Pristaje uz Balasevicev roman i fragment Margerit Jursenar iz eseja Istorijski portreti u "Carskim povestima" ispisan 1942. godine: Istorija je kao Kasandra. I kao od Kasandre, svako od istorije okrece glavu. Pobednici, jer im vise odgovara da ne znaju kako se zavrsava porazom, pobedjeni, jer ne vole pomisao da nevinih zrtava nema.

Ovu ce knjigu sudeci po arsinima kulturnog marifetluka zasigurno mimoici knjizevne nagrade, ali nece je mimoici citaoci: jer citaci koji promovisu nagrade su manje- vise klanski viseglasno opredeljeni za klonirane knjige.