ZAKONSKI PUT ZA UKLANJANJE SPORNE UREDBE VLADE SRBIJE

SPO i SRS imaju potrebnu vecinu (127 poslanika) da sazovu vanredno zasedanje parlamenta i glasanjem stave van snage Uredbu o merama finansijske discipline

Parlament Srbije prakticno je suspendovan pre nego sto je i konstituisan. Cak iako je imala "casne" namere, republicka Vlada je, svojom famoznom Uredbom o merama finansijske discipline, preuzela njegovu zakonodavnu ulogu. Tako moze, izuzetno, da se ponasa, samo u slucaju da je parlament raspusten, kao za Vlade Nikole Sainovica krajem1993. i pocetkom 1994, pa nema ko da donosi zakone od kojih zavisi funkcionisanje drzave. Parlament, medjutim, postoji, pa se postavlja pitanje kakve su sanse da, ukoliko se ne oglasi Ustavni sud, obori ovaj sporni akt, ili ga bar "utera" u neki pravni kolosek time sto bi ga, makar i naknadno, ozakonio?

Cini se da je to jedinstvena prilika da se moguca "kumovska" koalicija Srpske radikalne stranke i Srpskog pokreta obnove pokaze na delu. Ove dve stranke zajedno imaju dovoljno poslanickih mesta da same formiraju prelaznu Vladu, a kamoli da stave jednu spornu uredbu van snage. Osim toga, sa svojih 127 poslanika, ispunjavaju i onaj osnovni uslov za sazivanje parlamenta kad nije u tzv. redovnom zasedanju - da to trazi najmanje trecina ukupnog poslanickog sastava (a to je 83 od ukupno 250 narodnih izabranika, koliko ih ima u parlamentu).

Posto takve zajednicke inicijative jos nema, sve ukazuje da ove dve kljucne stranke stoje iza takve uredbe, iako se na osnovu javnog nastupa njihovih lidera stice suprotan utisak. Mozda je tome razlog ranije iskustvo. Naime, predsednik Skupstine je duzan da izidje u susret zahtevima iza kojih stoji vecina, ali se u proslosti dogadjalo da ih je cesto ignorisao. Cak i kada je na zahtev poslanika sazivao sednice, vladajuca "manjina" je nalazila nacina da njihove predloge skine s dnevnog reda.

Kako je potpredsednicima Skupstine Srbije domet ogranicen, jer ne mogu samostalno da sazivaju sednice ukoliko to ne ucini sam predsednik, to je stvar politicke nagodbe da li ce, i kada, neki zahtev iz suprotnog tabora socijalisti uvaziti, zbog njega sazvati sednicu i staviti ga na dnevni red. Ocito su i lideri SPO i SRS svesni toga da bi njihova eventualna tehnicka koalicija unapred bila osudjena na propast bez prethodnog medjustranackog dogovora.

M.Torov