EVROPSKA DIPLOMATIJA I “ZAPADNI BALKAN"

Priznajuci predsedniku Milosevicu da je “odigrao izvesnu ulogu" u pozitivnom razvoju u Republici Srpskoj, evropske diplomate angazovane na dosijeu “Zapadnog Balkana" dodaju kako je to “vazno, ali ne i dovoljno." I dalje, kako kazu, cekaju na “pozitivne signale" iz Beograda koji bi im omogucili da ponovo razmotre odobravanje izvoznih povlastica

Mirko Klarin
dopisnik “Nase Borbe" iz Brisela

Novom regulativom o nacinu distribucije pomoci za rekonstrukciju “Zapadnog Balkana", kako se pod britanskim predsednistvom EU naziva podrucje bivse Jugoslavije ranije definisano kao “Jugoistocna Evropa", znacajno ce se pojednostaviti procedura odobravanja projekata i ubrzati njihova realizacija, sto ce reci priliv sredstava onima kojima su namenjena. Evropska komisija ce, prakticno, dobiti odresene ruke da odobrava projekte i isplacuje sredstva, bez komplikovane procedure usaglasavanja medju prestonicama “petnaestorice", vec samo uz “konsultacije" sa diplomatskim predstavnicima zemalja-clanica u zainteresovanim drzavama “Zapadnog Balkana."

Priprema nove regulative pocela je mnogo ranije i nevezano za promene do kojih je poslednjih nedelja doslo u Republici Srpskoj, ali su izbor i ustolicenje nove vlade u Banjaluci dali dodatni podsticaj planiranim promenama procedure i, posebno, brzine evropskog reagovanja. U evropskim diplomatskim kancelarijama s ponosom ukazuju na cinjenicu da su - nepunih nedelju dana po izboru Milorada Dodika - za pocetno funkcionisanje njegove vlade odobrili prvu pomoc od 6 miliona ekija (ca. 12 miliona DM). Priznaju, medjutim, da to ni iz daleka nije dovoljno, te da ce morati da budu mnogo izdasniji ukoliko zele da gradjanima Republike demonstriraju isplatljivost postovanja Dejtonskih sporazuma i saradnje sa medjunarodnom zajednicom. Ne samo izdasnjiji, nego i brzi... jer bi svako odlaganje pomoci islo na ruku nacionalistickim protivnicima Dejtona i olaksalo im kontra-udar protiv nove vlade u Banjaluci.

Osecanje urgentnosti evropske akcije u prilog novoj vladi Republike Srpske je, kako saznajemo, dominiralo serijom ovonedeljnih sastanaka u radnim telima EU u kojima se formulisu zajednicke pozicije “petnaestorice" (Ad-hok grupa za “Zapadni Balkan", Komitet stalnih predstavnika i Politicki komitet). Uz insistiranje na “brzini reagovanja", u prvi plan je isticana potreba da se podrze oni projekti kojima se ljudima obezbedjuje krov na glavom i zaposlenje, jer bez toga ne moze biti ni masovnijeg povratka izbeglica. Cilj je, kako ga je formulisala britanska ministarka za medjunarodni razvoj, Kler Sort, da se gradjanima Republike Srpske pomogne da sto pre povrate “osecanje koristi i optimizma."

Za sada, nema planova da se ista osecanja povrate i gradjanima SRJ ili, barem, Srbije. Priznajuci predsedniku Milosevicu da je “odigrao izvesnu ulogu" u pozitivnom razvoju u Republici Srpskoj, evropske diplomate angazovane na dosijeu “Zapadnog Balkana" dodaju kako je to “vazno, ali ne i dovoljno." I dalje, kako kazu, cekaju na “pozitivne signale" iz Beograda koji bi im omogucili da ponovo razmotre odobravanje za ovu godinu uskracenih izvoznih povlastica, tj. autonomnih trgovinskih mera. I dalje su, kazu, na snazi isti uslovi: pocetak procesa demokratizacije u skladu sa poznatim Gonzalesovim preporukama i “izvesni pomaci na Kosovu", a u prvom redu, kao minimum, realizacija sporazuma o obrazovanju. Priznaju da im, po informacijama s kojima raspolazu, sada izgeda da realizaciju pomenutog sporazuma koci albanska strana, sto Beogradu uzimaju za “olaksavajucu okolnost." Ne vide, medjutim, nikakve takve okolnosti za uporno odbijanje Beograda da EU udostoji odgov! ! ora na zahtev za otvaranje Biroa Komisije u Pristini. Koji bi pored politickog, kako objasnjavaju, imao i prakticni znacaj, jer bi omogucio pruzanje evropske pomoci, najpre za obrazovanje, a potom mozda i za druge potrebe.