PREDLOG IZMENA ZAKONA O CARINSKOJ TARIFI

Dobro je sto je carina na sirovine smanjena, jer ona i u zemljama EU iznosi u proseku pet do sest odsto, kaze Vojislav Stankovic

Savezna vlada je sacinila novi predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o carinskoj tarifi. Ovim predlogom smanjena je carinska tarifa za 35,51 odsto pozicija roba. Do izmena je doslo zbog toga sto je ovaj zakon, koji je donet u avgustu prosle godine, izazvao buru nezadovoljstava kod privrednika. I uvoznici i izvoznici imali su mnogo primedbi zbog visokih ili niskih stopa, zavisno od toga da li im sluze kao zastita od uvoza ili stete zato sto moraju platiti dazbine na uvoz repromaterijala, a to poskupljuje proizvodnju.

Sadasnja predlozena resenja, kako tvrdi komisija koja ih je sacinila, prilagodjena su pravilima Svetske trgovinske organizacije, koja nalazu da se do 2.002. godine carinske stope, postepeno smanjuju. Prosecna carinske stopa prema sadasnjem zakonu iznosi 16 odsto, a predlozenim izmenama ona se smanjuje na 13,45 odsto.

Carina na opremu koja se ne proizvodi u zemlji smanjena je za oko 50 odsto i iznosi od jedan do pet odsto. Carinske stope za opremu koja se proizvodi u zemlji, snizene su za oko 30 odsto i iznosice od pet do 20 odsto. Za sirovine i reprodukcioni materijal kojih nema u zemlji, predlozene carinske stope iznose od jedan do tri odsto, a za one koji se proizvode u nedovoljnim kolicinama, predlozena carina je od pet do osam odsto. Za sirovine i reprodukcioni materijal koji se proizvode u kolicinama dovoljnim za domace trziste, carina, prema izmenama Zakona iznosi od deset do 20 odsto. Kod rezervnih delova predvidjena je ista carina kao i za gotove proizvode.

Posebna pogodnost predvidjena je za uvoz proizvoda za industrijsku montazu vozila u prvom i drugom stepenu rastavljenosti. To podrazumeva uvoz proizvoda po nizim stopama carine koji su namenjeni iskljucivo serijskoj montazi novih vozila. Ova mogucnost uvoza odnosi se i na delimicnu montazu sklopova u kooperantskim pogonima.

Ta pogodnost se, medjutim, ne odnosi na uvoz delova i sklopova kada je u pitanju pojedinacna montaza vozila ili zamena sklopova, kao i kod sklopova i delova na vec proizvedenim vozilima. Na uvoz robe siroke potrosnje, predlozena carina iznosi od 30 do 40 odsto. Za 95 tarifnih pozicija roba nisu predvidjene nikakve carinske dazbine.

Vera Veljovic, pomocnik sekretara za industriju u Privrednoj komori Jugoslavije kaze da je u izradi ovih izmena razmatran svaki predlog koji je stigao, a bilo ih je mnogo. Predlog izmena radila je medjuresorska grupa strucnjaka sastavljena iz svih ministarstava. “Predlog je uradjen izuzetno korektno. Daleko je povoljniji od Zakona koji je vazio do 1991. godine. Problem je u tome sto su uvoznici sirovina kojih nema u zemlji za vreme sankcija bili oslobodjeni dazbina, pa su se navikli na to. Drugi problem je sto privrednici na visinu carinske tarife gledaju svaki iz svoje avlije pa kad uvoze repromaterijal traze nisku carinu, a za gotove proizvode visoku zastitu. Tako proizvodjac ’juga 45’ trazi smanjenu carinu na uvoz motora, a visoku na uvoz automobila. To bi znacilo da se i u 21. veku vozimo iskljucivo ’jugom’. Medjutim nezadovoljstva je uvek bilo i bice ga jer se problem ne posmatra i sa jedne i s druge strane. Gde je bilo moguce izdvojili smo neke pozicije kojih ima 7.500. Medjutim, nije se uvek moglo to uraditi, jer one moraju da budu saglasne i s onima koje je propisala Evropska unija. Apsolutno izdvajanje i formiranje novih pozicija za, na primer, svaku vrstu papira ili nekog drugog proizvoda, nije bilo moguce ni iz tehnickih razloga, posto je tesko utvrditi razliku na carini", kaze Vera Veljovic.

Vojislav Stankovic iz Instituta za spoljnu trgovinu smatra da je dobro sto je carina na sirovine smanjena jer ona i u zemljama EU iznosi u proseku pet-sest odsto. Medjutim, ove izmene nece moci da stupe na snagu dok zakon ne bude usvojen u oba veca Savezne skupstine, kaze Stankovic.

S. Jovicic