Nasilje premijerske manufakture

Ne cudi najnoviji uredbaski potez srpske vd Vlade! Neko ce ga nazvati ocajnickim pokusajem da se iskamci sta moze, neko novim oblikom konfiskacije ili direktnom pljackom, a srpski predsednik - naporom za uspostavljanje finansijske discipline! Bilo bi mnogo mudrije da vrsioci duznosti u premijerskoj manufakturi nisu ulagali nikakav "napor", vredan predsednikove pohvale, i da su mirno sacekali primopredaju duznosti

Gordana Susa

Posle upornog cutanja predsednik Srbije se najzad oglasio eufemistickim saopstenjem koje bi trebalo da umiri glasnost protiv najnovije Uredbe Vlade Srbije ali da smiri i one koji su tu uredbu izmislili. On podrzava napore Vlade na uspostavljanju preko potrebne finansijske discipline, iako je ziva istina da je rezultat tog "napora" pravni haos i svojinska nesigurnost a istovremeno sugerise da se preispitaju ili pojasne pojedine mere na koje gradjani i javnost stavljaju primedbe.

Da je kojim slucajem predsednik obrnuo redosled reci i rekao da podrzava napore gradjana a sugerise da se preispita Vlada to bi bilo nesto sasvim novo i svima jasno. Posto nije, sve ostaje u domenu nagadjanja.

Hitri tumaci predsednikovog saopstenja hvatajuci se za rec preispitivanje, imajuci, valjda, u vidu njene sezdesetogodisnje efekte, pozurili su s pricom kako je doslo do razdora unutar SPS, kako se, eto, i sama vlast podelila, kako ce Uredba pasti i kako je vrsilac duznosti premijera veoma ljut jer su njegovi vrsioci duznosti ministra tajno protiv ovih mera.

Bilo bi sjajno da se potvrde ove glasine i da vd Vlada, iznenadno, kao sto je donela, povuce Uredbu, ali imajuci u vidu model vladanja ciju sustinu cini nasilje, tesko je poverovati u ovakav ishod.

Godinama se, naime, sistematski stvarao sirok skup uslova i drzavnih barijera, koje direktno ogranicavaju individualnu slobodu i razvoj. Pod firmom kolektivne srece uvecala se masa pojedinacnih nesrecnika i svi su izgledi da ce pustolovna vlast podrzati taj trend i da ce gradjani biti prinudjeni da placaju drzavi i vazduh kako bi se smanjila ozonska rupa koja preti i Jugoslaviji.

"Ako ljudi gladaju tamo gde je to objektivno moguce izbeci - onda je to nasilje", veli J. Galtung. Ova vlast je objektivno mogla da izbegne gladovanje svog naroda, ne bas po uzoru na svedski standard, kako je obecavala, vec skromnije, na predratnom nivou, ali umesto "izbegavanja" opredelila se za "izazivanje" i postala glavni promotor nasilja u raznim oblicima i raznim domenima.

Porazavajuci rezime ove politike ogleda se u brojnim ogranicenjima. Najdrasticnije ogranicenje je izolacija koju je ova vlast "isposlovala" da bi u zatvorskom krugu mogla da radi sta hoce.

Nametnula je barijere viza spolja dok iznutra visokim drzavnim taksama kaznjava sve one koji se odluce na izlazak iz zemlje. To nije bilo dovoljno pa je najnovijim merama smisljen jos jedan "ausvajs" iz poreske uprave da bi se produzio rok vaznosti ili dobio novi pasos. Ni ovakvo uslovljeno vezivanje, poput TV pretplate i struje, nije bilo dovoljno, nego se ogranicava i ustavno pravo na slobodno raspolaganje licnom imovinom! Ogranicava se i gotovinska isplata plata, ukratko - ogranicava se i kretanje i imanje.

Dok stotine hiljada nominalno zaposlenih negoduju, jer se samo statisticki knjize kao da rade a zapravo ne rade ili kad rade ne primaju plate, Uredbom se realno povecava posao drzavnoj birokratiji koja dobija novi podstrek u nasilju nad gradjanima. Ponovo redovi i guzve pred opstinskim salterima i crna slutnja da bi sutra isti mogli biti za hleb, mleko, za bonove i tackice...

Na buvljak ideja i jedino mesto kakve-takve ekonomske razmene drzava je nasilno oterala i najpostenije gradjane. Sverc je postao uslov prezivljavanja. Dirigovana privreda, "ekonomicna" samo za clanove vladajuce koalicije, opredelila se za drzavnu umesto trzisne ponude. Odlaganjem promena, privatizacije i konkurencije eliminisala je oponente i neistomisljenike, gurajuci celo drustvo u sivu zonu opstanka. Ne tako davno, nekadasnji premijer Srbije Radoman Bozovic je govorio: "Nisu nama potrebni stranci da svrljaju po zemlji sa punim kesama deviza i kupuju nasa bogatstva." Razumljivo, posto su ta bogatstva bila rezervisana za najuzi drzavni vrh a siromastvo je bilo na raspolaganju svima. Smrt i invalidnost desetina siromasnih koji su pili rakiju s tog buvljaka, nestala je sa stranica novina, svi su "oprali" ruke i kao da se nista nije desilo, kao da ne postoji opasnost da se i sutra moze dogoditi.

Eksperiment nasilnog ogranicavanja vlasnistva isproban je na glavnom poligonu represije - Kosovu i, ako nista drugo, indikativno je sto se prosiruje na lokaciju cele Srbije. Postalo je uobicajeno da upravo institucije zaduzene za zastitu - krse pravni poredak. To je slucaj sa najnovijom Uredbom koja je u suprotnosti sa dva Ustava, saveznim i srpskim i tri zakona - o obligacijama, prometu nepokretnosti i platnom prometu.

Posto je ova vlast potrosila poverenje i glavne adute za novu mobilizaciju masa - kao sto je uspevala kroz Zajam za preporod Srbije, revitalizaciju sela koje je trebalo da hrani Evropu a kamoli nas, kroz Dafinin rulet u drzavnoj kockarnici, brze pruge, naftna nalazista, europolise i metroe - ne preostaje joj drugo osim nasilja jer nije spremna na dijalog, kompromise i civilizovano takmicenje. To demonstrira od parlamenta gde se glasackom masinerijom odlucivalo da je planeta kockasta, zatim totalnog prekida rada skupstine kada je takvo izglasavanje dovedeno u pitanje, pa do brutalnog prebijanja gradjana kad nisu hteli da priznaju izbornu kradju. Nasilje se, kaze Klauzevic, obicno nalazi na kraju ubedjivanja! Taj kraj ogromna vecina stanovnika i te kako oseca.

Stoga ne cudi najnoviji uredbaski potez srpske vd Vlade! Neko ce ga nazvati ocajnickim pokusajem da se iskamci sta moze, neko novim oblikom konfiskacije ili direktnom pljackom, a srpski predsednik - naporom za uspostavljanje finansijske discipline! Bilo bi mnogo mudrije da vrsioci duznosti u premijerskoj manufakturi nisu ulagali nikakav "napor", vredan predsednikove pohvale i da su mirno sacekali primopredaju duznosti za koju im je ionako odavno istekao mandat. Ili mozda racunaju da se to nece ni dogoditi.