VERAN MATIC, PREDSEDNIK ASOCIJACIJE NEZAVISNIH ELEKTRONSKIH MEDIJA

Jedan od razloga zasto je konkurs za podelu frekvencija objavljen sad i zasto ceo posao treba okoncati do pocetka marta, je i pokusaj rezima da formalno udovolji pritiscima medjunarodne zajednice. U martu se u Evropskoj uniji odlucuje o trgovinskim povlasticama Jugoslaviji za narednu godinu, pa bi legalna podela frekvencija rezimu mogla posluziti kao dokaz spremnosti na saradnju sa svetom

Olja Mamuzic

Savezno ministarstvo za telekomunikacije objavilo je koncem prosle nedelje konkurs za raspodelu radio frekvencija i televizijskih kanala. Vise od iznenadne objave konkursa posle visegodisnje pauze, nezavisne elektronske medije sokirao je konfuzan tekst oglasa, te vec danima pokusavaju da stignu do makar kakvog zvanicnog objasnjenja. Tim povodom razgovaramo sa Veranom Maticem, predsednikom Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, koja okuplja pedesetak radio i TV stanica cija je okosnica informativni program.

- Ni pet dana po objavljivanju konkursa, sam tekst oglasa nije pojasnjen, uprkos tome sto obiluje nizom nedoumica, nejasnoca i mogucih presirokih tumacenja. Asocijacija nezavisnih elektronskih medija zatrazila je prijem u Saveznom ministarstvu za telekomunikacije i razjasnjenje razlicitih stavki u oglasu, kako bi stanice zaista mogle da konkurisu, jer je ovako formulisan oglas suvise neodredjen i neprecizan. Stice se utisak da tekst oglasa i nije napravljen u ministarstvu vec negde izvan njega. Tako da operativa u ministarstvu tek sad pokusava da artikulise stavke tog, moze se reci, nametnutog oglasa i smisli objasnjenja.

Ko je, po vama, pravi kreator oglasa?

- Mislim da je nekome u ovom trenutku politicki odgovaralo da se pojavi taj konkurs, pa je neko seo, napisao ga i dostavio ministarstvu da ga samo potpise. Pretpostavljam da u ministarstvu postoje neki strucni ljudi koji se secaju sta je bilo pre nekoliko meseci, kada se od stanica trazila gotovo ista takva dokumentacija kako bi se navodno legalizovale. Nijedna stanica tada, medjutim, nije dobila nikakav odgovor, ali su zato neke stanice dobile pozive za sudjenja. Da je konkurs nastao u ministarstvu, uvazavao bi verovatno cinjenicu da su dokumenta tih stanica vec tu, i sadrzaj konkursa bio bi drugaciji. Zatim, sigurno bi tekst bio mnogo precizniji, ne bi se pominjale dozvole za energetsku i gradjevinsku saglasnost, jer je opstepoznato da se one dobijaju tek posle ustupanja frekvencije.

Vec nekoliko godina nezavisne radio i TV stanice predlazu ravnopravnu podelu frekvencija putem konkursa. Nadlezne instance, medjutim, nisu reagovale. Otkud sad odjedanput nenajavljen konkurs?

- Mislim da je u ovom trenutku, iz vise razloga, rezim napravio i objavio ovaj konkurs. Jedan od njih moze biti pokusaj Slobodana Milosevica da ponovo organizuje raspodelu frekvencija u saveznim organima. Do '91. raspodela frekvencija je i bila u saveznoj ingerenciji, ali je onda Republika Srbija preuzela te nadleznosti. Drugi moguci razlog je da se pripreti Crnoj Gori, koja vec duze vreme deli frekvencije tako da se ne pojavljuju diskriminatorski odnosi prema nevladinim stanicama. Radio Antena M je, na primer, do sada dobila vec tri frekvencije. Ako se, pak, uzme u obzir rok koji je odredjen za konkurisanje (do pocetka marta), jedan od ozbiljnih razloga za ovaj konkurs bi mogao da bude pokusaj rezima da formalno udovolji pritiscima medjunarodne zajednice da u SRJ konacno dodje do legalne podele frekvencija. Zasto bas do pocetka marta? Zbog toga sto se u martu u Evropskoj uniji odlucuje o tome da li ce Jugoslavija u narednoj godini imati trgovinske povlastice. Plan rezima bi, dakle, mogao biti ovakav - raspisati konkurs koji se bas tada zavrsava - sto znaci formalno se udovoljilo zahtevu, a onda ce se u naredna dva meseca odlucivati ko ce zaista dobiti frekvencije. Do maja, kada ce biti obelodanjene odluke Saveznog ministarstva za telekomunikacije, u Evropskoj uniji ce vec biti doneta odluka o trgovinskim povlasticama. S druge strane, opozicija nikada nije bila slabija nego u ovom trenutku i rezim tacno racuna na to da nece biti nekog njenog veceg i znacajnijeg otpora. Doduse, rezim zaboravlja da smo i u junu prosle godine, kada je poceo raspad opozicije, uspeli da se odbranimo od akcija saveznih inspektora koji su masovnog gasili elektronske medije, oduzimajuci im opremu.

Po toj logici, nekom cestitom zakonu o javnom informisanju mozemo se nadati tek kad medjunarodna javnost nanovo "pritisne" Beograd zbog neslobode javne reci?

- Zanimljivo je da mi razgovaramo na dan kada je tacno pre godinu dana na mesto republickog ministra za informisanje postavljena Radmila Milentijevic, koja je odmah po svom imenovanju krenula da najavljuje novi zakon o javnom informisanju. Posle toga se nije dogodilo nista vise od jedne velike igranke. Stalno se pricalo o famoznom zakonu, organizovane su panel-diskusije na koje, deo politicke i strucne javnosti poslovicno nije dolazio, a okoncalo se dvema verzijama bucno najavljivanog zakona. Verovatno je u pitanju bilo odvlacenje paznje javnosti od ekonomskog kolapsa, od Kosova, gde svaki dan imamo sve radikalniju situaciju, istovremeno nikakve pregovore i dijaloge. Cinjenica je da upravo na Kosovu nemamo nijedan nezavisni elektronski medij i pitanje da li ce ikada i postojati. Iako su sanse male, ANEM ce pokusati da, i putem ovog konkursa, napravi neke nezavisne stanice na Kosovu.

U medjuvremenu su se pojavili neki alternativni predlozi Zakona o javnom informisanju. U izradi jednog takvog predloga u Beogradskom centru za ljudska prava ucestvuju i pravni savetnici ANEM, tako da je taj strucni projekat vrlo kompatibilan onome sto mi zelimo. Taj zakon bi obuhvatao i raspodelu frekvencija sto dosad nije bio slucaj. Ta oblast je dosad bila regulisana posebnom zakonskom materijom. Beogradski centar za ljudska prava taj posao privodi kraju i predlog zakona ce uskoro biti dostavljen medijima i strucnoj javnosti na analizu. To ce biti jedan od najkvalitetnijih zakonskih predloga koje smo imali. Mislim da ce to biti odlicna podloga za inicijativu koja bi trebalo da bude slicna onome sto se dogodilo u poslednja dva meseca u Crnoj Gori, gde su strucnjaci OEBS i drugih medjunarodnih institucija, specijalizovanih u toj oblasti, pomagali u pravljenju predizbornih pravilnika.

Nedavno ste izjavili da je pravi vlasnik frekvencijskog spektra zapravo Radio- televizija Srbije.

-To je zaista tako. Do 1991. godine Radio-televizija Srbije je bila nosilac razvoja radio-difuznog sistema. Ono sto je trebalo da obavlja drzava, radila je nacionalna televizija. Drzava je, naime, ustupila najveci broj frekvencija RTS, dakle opet monopolisti, tako da se i danas najveca kolicina frekvencija nalazi u rukama RTS. U poslednje tri-cetiri godine, kada nije bilo konkursa za dodelu frekvencija, jedini izlaz je bio u sklapanju ugovora o poslovno-tehnickoj saradnji sa RTS. To je bio nacin da se legalizuju TV stanice kao sto su "Pink", "Palma" i mnoge druge paradrzavne stanice, a da ne mora da se raspisuje konkurs. Sto se tice nezavisnog sektora, na primer Radija B92 i Indeksa, rezim je takodje izbegavao da nam da frekvenciju vec je hteo da nas natera da napravimo ugovor sa RTS, kako bi drzava nacelno ostala cistih ruku. Ta prica sa RTS je cista farsa, jer je rezim u tome pronasao samo nacin da izbegne sopstvenu odgovornost za nedodeljivanje frekvencija nepodobnim medijima.

S jedne strane nezavisni elektronski mediji stalno upozoravaju da su u nemilosti rezima koji onemogucava njihov razvoj i slusanost, a s druge strane tvrde da ih se rezim plasi sto ugrozavaju vladine medije. Nije li to pomalo kontradiktorno?

- Nije toliko rec o ugrozavanju, koliko o tome da je drzavna televizija postala krajnje neinteresantna cak i za najortodkosniji, propagandni rezimski aparat. Mislim da ni ljudi iz tog aparata vise ne gledaju programe RTS. Institucija drzavne televizije se sama urusuva i oni se osecaju slabima vise zbog toga, nego zbog snage nezavisnih medija. Prednost lokalnih medija je da su mnogo vise vezani za interes gradjana nego sto su to mediji iz centara. Mislim da je to osnovni razlog zbog kojeg rezim sve ozbiljnije napada lokalne elektronske medije. Jer, u sferi stampe vec se dogodilo nekoliko talasa unistavanja i smanjivanja tiraza. Medjutim, rezim jos nije pronasao takav efikasan nacin za elektronske medije, koji ga ugrozavaju na tom prvom, lokalnom nivou, a tek onda na nivou drzave, gde rezim sam urusava. I tu negde je i odgovor na pitanje kakva je buducnost slobodnih, nezavisnih elektronskih medija. Secam se naslova intervju sa nasim nekadasnjim direktorom Sasom Vucinicem, objavljenog u "Borbi" iz '92. godine. Taj naslov je bio "Kace se sa jacima od sebe". Ispostavice se da je to zaista tacno jer smo iz svakog okrsaja sa rezimom izlazili jaci. Ishod je poznat - rezim ce morati da ode sa scene, ali to je dugorocna prognoza. Kratkorocna je - rezim ce pogasiti onoliko nezavisnih medija koliko im mi dozvolimo. Mislim da ce na medijsku scenu u Srbiji uticati i zbivanja u Crnoj Gori, jer ce ljudi ovde moci da vide i prepoznaju potpuno nov odnos crnogorske vlasti prema medijima. Naravno, buducnost nezavisnih medija zavisice i od situacije na Kosovu. Ukoliko tamo dodje do pogorsavanja situacije, sigurno je da ce i nezavisni mediji raditi pod mnogo tezim uslovima.