Milenko Radic i Bosko Mijatovic: Tajm-aut za postizborno preuredjivanje drzave

Ovom uredbom se u stvari odlaze legalan rad Skupstine Srbije, formiranje nove republicke vlade, odlaze se izbor delegata u Vece republika saveznog parlamenta (zbog cega je i njegov rad zamrznut) i najzad, odlaze se regulisanje odnosa sa Crnom Gorom. Republicka vlada, kojoj je istekao mandat, na ovaj nacin je anulirala sve ostale organe i zato je ova uredba izuzetno bitna, odnosno zbog toga ce - ukoliko prodje - svaka sledeca biti manje vazna

Bojana Jager

Apsurdnost situacije, koju je proizvela Uredba srpske vlade o merama za finansijsku disciplinu, dokazuje dusebriznicka sugestija predsednika Srbije Milana Milutinovica da se preispitaju pojedine mere na koje javnost i gradjani stavljaju primedbe. I odgovor ministra za finansije Borislava Milacica da su opet gradjani "najkompetentniji da presudjuju da li je ova vlada, kojoj je istekao mandat, imala ovlascenja da usvoji takvu odluku, koju nova vlada moze da iscepa, ukoliko ima bolja resenja za uvodjenje reda u monetarni sistem". Ispada da su gradjani ti koji treba da ukazu na to da li je neki akt vlade protivzakonit i protivustavan, da procenjuju njenu podobnost, mada su to vec ucinili na izborima, odnosno da budu "politicka telad" koja ce se animirati za podrsku vladi kad ova ocigledno suspenduje privredni i politicki sistem zemlje.

Postavlja se pitanje sta onda rade nadlezni organi, u prvom redu ustavni sudovi Srbije i Jugoslavije, koji su najvise institucije u zemlji, iznad svih drugih organa, dakle i iznad srpske vlade, i koji imaju precizno utvrdjene obaveze da u ovakvim slucajevima reaguju. Oni su duzni da po predlogu ovlascenih predlagaca pokrenu postupak za ocenu zakonitosti i ustavnosti pomenute uredbe, na takvu inicijativu drugih pokretaca mogu da vode postupak, ali ove institucije su istovremeno i duzne i ovlascene da to same ucine, kad utvrde da je neki propis suprotan ustavu, zakonu ili medjunarodnom ugovoru, objasnjava advokat Milenko Radic.

- U odnosu na Uredbu Vlade Srbije ustavni sudovi Srbije i Jugoslavije duzni su, dakle, da reaguju i da samoinicijativno (ne cekajuci da ih bilo ko svojim inicijativama na to podseca), pokrenu hitan postupak za ocenu ove uredbe, jer oni odgovaraju poreskim obveznicima ove drzave koji ih placaju, a ne drzavnim organima ili bilo kojoj politickoj nomenklaturi, objasnjava Milenko Radic. Istovremeno, dok se taj postupak ne okonca, mogu da obustave od primene sve pojedinacne akte, zasnovane na ovoj uredbi.

Gradjani, kad ih predsednik Srbije vec tako lepo proziva, takodje, mogu da reaguju ukoliko im se, na primer, odbije uknjizba ili overa ugovora o prometu nekretnina, jer on nije u skladu sa uredbom. Pozivajuci se na njenu nezakonitost i neustavnost, mogu da traze obustavu postupka oko upisa takvog ugovora, dok nadlezni drzavni organi ne utvrde da li je ona zaista takva. Ako ih odbiju na Opstinskom sudu, sledeca instanca je Okruzni sud, pa Vrhovni sud Srbije sve zajedno sa Balsom Govedaricom, Ministarstvo pravde sa Arandjelom Markicevicem na celu, zatim ustavni sudovi Srbije i Jugoslavije, objasnjava Radic.

Ljudi, medjutim, to ne znaju, iako placaju porez, i uglavnom to ne cine. Kada bi, umesto sto opsuju drzavu i sa neregistrovanim ugovorom odu kuci, sada nekoliko hiljada nezadovoljnih na ovaj nacin potrazilo svoja prava, Vlada Srbije bi zaista dobila proveru od strane gradjana koju je trazio resorni ministar - da oni procene "da li je vlada imala ovlastenja da donese ovakvu odluku".

Vlada Srbije je donosenjem famozne uredbe ucinila najmanje tri teska faula, podseca dr Bosko Mijatovic. - Prvo, sadasnja vlada nema politicki legitimitet za donosenje znacajnijih odluka ekonomske ili bilo koje druge prirode, posto ne uziva poverenje novoizabrane Skupstine Srbije. Ona pripada proslosti i sada ima v. d. status, tako da njena uloga moze biti samo tehnicka, odnosno mora se svesti na obavljanje tekucih poslova.

Drugo, Uredbom su prekrseni ustavi SRJ i Srbije ugrozavanjem osnovnih gradjanskih prava, pre svega prava gradjana na slobodno raspolaganje sopstvenom imovinom. Zatim, Uredbom su ocigledno izmenjeni brojni savezni i republicki zakoni (poreski, o stecaju, o hartijama od vrednosti, o NBJ, o obligacionim odnosima), sto je protivzakoniti postupak vlade. Time je vlada na sebe preuzela zakonodavnu funkciju koja iskljucivo pripada parlamentu, sto svedoci o niskom moralu clanova vlade i njihovoj spremnosti da se sluze svim, i nedozvoljenim, sredstvima u ostvarivanju sopstvenih ciljeva. Doduse, ovo nije prvi put da Marjanoviceva vlada uredbama menja zakone, sto joj je vec preslo u naviku. Pored drugih nepovoljnih efekata, jedan je posebno glup: vise saveznih zakona ce proizvoditi jedno pravno dejstvo u Srbiji, a drugo u Crnoj Gori, sto je, valjda, jos jedan doprinos Srbije jacanju zajednicke drzave, objasnjava dr Bosko Mijatovic.

Zaista, tokom proteklih godina, sve pod paravanom raspada bivse drzave, rata, sankcija ili teskih ekonomskih i politickih prilika, republicka vlada je donosila mnogo uredbi sa kojima je bez ikakvih pravnih i politickih posledica stavljala ad akta brojne republicke i savezne zakone. One su se obicno odnosile na finansijski sektor, poreze, oslobadjanje odredjenih kategorija poreskih obveznika od ovih obaveza, oduzimanje preduzeca ili imovine bivsih republika dodelom drugima, uredbama su cak rebalansirani budzeti i neustavno i nezakonito prodavan i koriscen kapital javnih preduzeca. To je ucinjeno i u slucaju PTT-a, pa se i taj slucaj nalazi na Ustavnom sudu.

Po misljenju advokata Milenka Radica donosenje ove uredbe pokazuje u kolikoj krizi se nalazi vlada i politicka struktura koju ona predstavlja. Posto ne moze da sazove skupstine, da bi u regularnoj proceduri usvajala akta koja bi sprecila evidentno urusavanje ekonomije zemlje, republicka vlada je kroz ovu uredbu preuzela ingerencije savezne vlade (inace duzne da utvrdjuje osnove privrednog sistema i da vodi tekucu ekonomsku politiku), a zatim i savezne i republicke skupstine. Na ovaj nacin se u stvari odlaze legalan rad Skupstine Srbije, formiranje nove republicke vlade, odlaze se izbor delegata u Vece republika saveznog parlamenta (zbog cega je i njegov rad zamrznut) i najzad, odlaze se regulisanje odnosa sa Crnom Gorom, istice Radic. Po njegovom misljenju, republicka vlada kojoj je prakticno istekao mandat, anulirala je sve ostale organe i zato je ova njena uredba izuzetno bitna, odnosno zbog toga ce - ukoliko prodje - svaka sledeca biti manje vazna.