Kalendar malverzacija u zdravstvu

Preminuli fond humanosti

U centru dogadjaja uvek je lopov - predstavljen kao covek sa belom maskom na licu, slusalicom oko vrata i vrecom novca do koje je dosao finansijsko-materijalnim zloupotrebama

Suzana Milicic

Mesec i po dana su setali ulicama Beograda, noseci transparente: "Hocemo lekove!", "Hocemo plate!". Tri dana su pesacili iz Nisa do Beograda, do republickog Ministarstva zdravlja. Ministarku nisu videli - umesto toplog doceka i obecanja dobili su prehladu i upalu pluca. Kada se pred vama opuste i otvore srce, pricaju o potresnim scenama iz svakodnevnog bolnickog zivota, o mizernim platama i degradaciji svoje profesije. Oni koji se odluce da zaborave na sentimentalnost, navlace tvrdokorni oklop oko sebe i iz sramotno tuzne situacije se izvlace tako sto - uzimaju novac od pacijenata, "ugradjuju" se u nabavku sredstava, prave razne medjusobne "dilove", zaboravljajuci da je nekada davno, na ovoj planeti, ziveo covek koji se zvao Hipokrat i koji je sve lekare ovog sveta zavestao na apsolutnu odanost medicini i pacijentu. Lekari. Armija "belih mantila" u Srbiji koja "godine raspleta" u Jugoslaviji prozivljava mozda najtragicnije od svih drugih profesija. Verovatno zato sto od funkcionalnosti i efikasnosti njihove profesije zavisi zivot nas ostalih smrtnika, koji ne poznajemo tajne medicine. Dno do kojeg su mnogi iz ove armije dosli, kao i nesluceni vrhovi do kojih su se neki od njih uspeli - stigli su ih, i jedne i druge, bez njihove licne zasluge. I poraz i uspeh doziveli su zato sto je neko drugi tako hteo.

Neki iz ove velike armije pokusavali su da skrenu paznju na to dokle je zdravstvo na ovim prostorima doslo. Obicno su to sindikalni lideri i clanstvo drzavnih i nezavisnih sindikata, koji su, svako na svoj nacin, trazili pravdu. Jedni, tako sto su strajkovali, drugi tako sto su upozoravali na to sta nas ceka. Gotovo niko, medjutim, nije pominjao narastajuci kriminal u zdravstvu, sve do prosle nedelje kada se u javnosti oglasila sindikalna organizacija Zavoda za hitnu pomoc grada Nisa i obznanila da je "osnovni uzrok svih nedaca u zdravstvu - kriminal". Osim ovog "otkrica", niski sindikalci su upoznali javnost sa dugom i teskom kriminalnom aferom u kojoj su celni ljudi Zavoda pohranili u svojim dzepovima veliki deo para koji im nikako ne pripada.

Odlucujuci da ne kopiraju svoje kolege iz sindikalnih organizacija, Nislije su dosle na nesvakidasnju ideju: dizajnirali su zidni kalendar na kome ilustracije iznad svih meseci u godini simbolizuju neku od malverzacija u Zavodu. U centru dogadjaja uvek je lopov - predstavljen kao covek sa belom maskom na licu, slusalicom oko vrata i vrecom novca do koje je dosao finansijsko-materijalnim zloupotrebama. Pored ovog lika, tu je i niz drugih likova iz svakodnevnog zivota - policajci, politicari, sudije i pacijenti - predstavljeni kroz figure raznih religioznih i mitoloskih likova.

Prica iz niskog Zavoda za hitnu pomoc je, medjutim, prica koja moze da se primeni gotovo na svaku zdravstvenu ustanovu u zemlji Srbiji. Direktor Zavoda je i suvlasnik ili vlasnik neke firme koja se bavi prodajom lekova, pa, koristeci tu pogodnost, kupuje lekove za Zavod bas od te firme bez obzira sto na trzistu postoje i druge koje dragocenu robu prodaju jeftinije. Ko ce da brine o svakom dinaru! Pogotovo ako taj skruseni dinar nije proistekao iz sopstvenog dzepa, vec pripada nekim tamo, nejasnim, dalekim drustvenim fondovima.

Januar - Yu levica

Buduci da je princip isti u gotovo svim bolnicama u Srbiji, bilo bi, verovatno, interesantno videti kako bi ovaj zidni kalendar iz Nisa izgledao na zidovima drugih bolnica u zemlji. Jer, gotovo svaka od njih ima ponekog "andjela", "Jovana Krstitelja", "malog Baltazara", "Veneru i Kupidona"....

No, pocnimo, iz pocetka, od meseca januara koji je na pomenutom kalendaru ilustrovan slikom nazvanom - "Otmica Sabinjanke". Objasnjenje ispod ove slike takodje se moze primeniti na svaku drugu situaciju: novi direktor otima bolnicu bivsem direktoru, uz pomoc politicara, policajca i inspektora za privredni kriminal (koji je, gle cuda, obucen u skotsko odelo). Ova situacija, reci ce vam svaki stariji lekar, desila se nebrojeno puta. Gotovo svaka bolnica u Beogradu "preuzeta" je tako sto je novi direktor (ili stari ali u novom partijskom odelu), postavljen iz redova vladajuce partije. Socijalisti su mogli da biraju koga ce da postave, s obzirom na to da je u prvom sazivu republickog parlamenta bilo vise od 50 lekara. Kasnije je, polako ali sigurno, prevlast u lekarskim krugovima pocela da preuzima Jugoslovenska levica ciji su ljudi, danas, na celnim mestima zdravstva.

Februar - neslucene mogucnosti

Sledeceg meseca, u februaru, direktor se tek ustolicava na svojoj novoj funkciji. Prevedeno: otkriva neslucene mogucnosti "daljeg prosperiteta", povezuje se sa firmama koje nabavljaju sredstva za rad, dogovara cenu, putuje i ostvaruje kontakte... (U stvari, posecuje svetske kongrese zarad osavremenjivanja rada i znanja...)

Mart - podmirivanje

Zatim, mart, cija ilustracija na "niskom kalendaru" simbolizuje povecan broj korisnika Hitne pomoci (ili bilo koje druge ustanove). Opet prevedeno - znaci da sada, sa novom garniturom, ova ustanova mora da podmiri potrebe redovnih pacijenata, ali i novih klijenata koji maksimalno crpe sve mogucnosti zarade koje pruza novi polozaj. Treba popuniti "rupe" u lancu koji uigrano funkcionise - procenat ide njemu, dva procenta njegovom kumu koji je vlasnik firme, a pola procenta onom koji obezbedjuje transport... Spisak beogradskih bolnica koje tako funkcionisu je veliki, a nadlezni sami znaju koje ustanove su u pitanju.

April i maj: J. Krstitelj sa policajcem

April i maj su dva meseca koja na ilustracijama prikazuju "ogoljenu Hitnu pomoc" (sa vrecama novca u pozadini) i svecani cin prihvatanja u klan novog direktora. Ova ilustracija je bogohulno nazvana -"Jovan Krstitelj", a na njoj je prikazan novi direktor sa vrecom novca na ledjima koga svetom vodicom poliva jedan politicar, a "ledja mu cuva" jedan policajac. Prevedeno: posto je postao novi clan klana, direktor sada mora krotko da slusa naredjenja "odozgo". Bas kao u stvarnosti. Nadaleko su poznate beogradske kafane, po skrovitim mestima, u kojima se sastaju lekarski i politicki establisment - radi daljih dogovora. Tamo su se, verovatno, iskrckali i neki od neobjasnjivih kadrovskih poteza, kakav je sasvim sigurno, i postavljanje Nenada Djordjevica na celno mesto Fonda za zdravstveno osiguranje. Jedan od, po sopstvenom priznanju, najbogatijih ljudi u Srbiji, bio je sest meseci sef najznacajnijeg i najsiromasnijeg Fonda kod nas. Obecao je brda i doline, otplate svih dugova i uspostavljanje informativnog sistema. Nakon sest meseci je nestao. Zli jezici kazu da se posvadjao sa ministarkom. Iza njega je ostao trag drzavnih medija koji su pokusali da na njega svale krivicu za kompletan kolaps zdravstva. Oni koji sabiraju dva i dva, znaju da on nije mogao biti bas jedini krivac, sigurno ne za samo sest meseci "vladavine". Negde je, izgleda, iskocila karika...

Juni u znaku Dedinja

Mesec juni Nislije su ilustrovale slikom koja se zove "Blagovesti", a koja prikazuje ushicenu predsednicu sindikalne organizacije kojoj finansijska policija donosi zapisnik o otkrivanju kriminalne afere. Klupko je pocelo da se razmotava... Ovaj deo kalendara ne bi bas mogao da se primeni na ostale bolnice, jer je mali broj onih u kojima su zaposleni tako zestoko digli svoj glas. U Beogradu je cesci slucaj da vas lekari pokatkad, anonimno, podsete na to sta njihov direktor radi. Nikad javno. Dva, verovatno, najslikovitija primera su afere u dve bolnice na Dedinju - KBC "Dr Dragisa Misovic" i Institut za kardiovaskularne bolesti "Dedinje". Novine su danima vrvele od informacija, ali gotovo niko nije hteo javno da prica o situaciji u bolnici. U KBC "Dr Dragisa Misovic" bila je cak i policija, koja je proveravala navode pacijenata da hirurzi, prilikom laparoskopske operacije zuci, koriste vise puta jedno sredstvo koje treba da bude primenjeno jednokratno. Institut "Dedinje" bio je mesec dana tema ovdasnje stampe zbog konflikta sa Institutom u Sremskoj Kamenici. Ko je od lekara tada hteo da opise stvarnu sliku u bolnici? Niko. Pre tri meseca u Institutu za majku i dete preminuo je petogodisnji decak. I o tome su, do sada, samo novinari pisali. Uprava bolnice nece da kaze ko je tacno operisao decaka...

Javna je tajna, vec dugi niz godina, da je najbezbedniji nacin da budete pristojno smesteni u neku bolnicu - mito. Lekari nisu nikada bili imuni na sitne paznje (viski, kafa, cokolada) ali je sada situacija drasticno pogorsana. Iskazujuci duboko postovanje onima koji su uspeli da se savladaju u ovoj, za lekare nezavidnoj situaciji, a koje je potpisnik ovih redova sretao, i koji nikada nisu ni od koga primili novac - ne mozemo a da ne pomenemo one koji novac uzimaju. Trudnice se sa pregleda vracaju unesrecene, jer im neko trazi od 500 do 1.000 maraka za smestaj. Operacije kuka cekaju se mesecima, a cifre koje se daju za ovu intervenciju su nezamislive za nas.

"Hteo je da uzme novac. Video sam to po njemu. Kako sam to uradio? Pa, oprezno, tako da se ne uvredi. Rekao sam mu da je u pitanju sitan znak paznje zbog usluge koju nesebicno daje mojoj supruzi. Samo sam mu spustio novac u dzep", kaze jedan nas sugradjanin. U drugoj bolnici susreo je lekara koji se duboko uvredio kada mu je ponudio novac. Nije ga uzeo, a zena je maksimalno korektno hospitalizovana.

Mesecima je prepricavana jedna anegdota iz Urgentnog centra, koja kaze da je covek dao novac jednom lekaru, a kada se probudio na operacionom stolu, i pitao lekara da li treba da mu da jos para - ovaj je zabezeknuto gledao u njega. Pare je, naime, uzeo njegov kolega. Greskom.

Objasnjenje Hipokratovih zavetnika
Dajuci uputstvo za citanje ovog kalnedara, lekari niskog Zavoda za hitnu pomoc objasnili su da je na svim slikama uvek zastupljen lekar koji je opskrbljen vrecom novca. Oko njega su uvek oni koji mu pomazu i za ciji racun on to i radi - odgovarajuci politicar, policajac i sudija u srednjovekovnoj odezdi inkvizitora. Hitna medicinska pomoc uvek je prikazana u ulozi eksploatisanog (Mis 94, konj sa natpisom 94, krava muzara sa istom brojkom). Protiv lopova se bori zena sa macem i u pratnji dva andjela koji bi trebalo da simbolizuju sindikalno clanstvo.

Jul i avgust: Branitelji zdravstva

Jul i avgust su dva meseca koja na niskom kalendaru simbolizuju uporedo rasplamsavanje "aktivnosti lopova" i "aktivnosti branitelja zdravstva". Borbe traju uporedo, a uspeh zavisi od toga ko ce imati vise strpljenja. U septembru je lopov na ilustraciji ranjen, a u zivotu ga odrzavaju politicar, policajac i sudija. Kalendar se, nazalost, ne zavrsava nimalo optimisticno.

Oktobar: oporavak lopova

Oktobar je nazvan po obicaju "Kicenje neveste" i metaforicno prikazuje oporavak lopova i pripremu za dalje aktivnosti.

Novembar i decembar "Seobe"

Novembar i decembar nose prilicno katastroficne naslove - "Sudnji dan" i "Seobe".

Decembarska ilustracija prikazuje odlazak bivse garniture, opskrbljene parama. Ispracaju prisustvuju svi akteri male igre. Ilustracija nazvana "Sudnji dan", priredjena uz mesec novembar, izgleda da ce najpre biti slika koja ce zadesiti sve bolnice po Srbiji. Ona prikazuje preminuli Fond za zdravstveno osiguranje, oko kojeg su okupljeni clanovi ozaloscene porodice - Dom zdravlja, Hitna pomoc, Klinicki centar. Naricu i mole se Bogu za oprost grehova, ali pokojnik i dalje nepomicno lezi.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /