IZJAVE LUIZ ARBUR I HAVIJERA SOLANE POVODOM DOBROVOLJNE PREDAJE OPTUZENIH BOSANSKIH SRBA

Predajom Simica i Tadica jos vise dolazi do izrazaja odbijanje Beograda da optuzene izvede pred lice pravde, ocenjuje glavni tuzilac Tribunala

Mirko Klarin
dopisnik “Nase Borbe" iz Brisela

Nepunih pet dana nakon sto je novi premijer Republike Srpske, Milorad Dodik, najavio da ce njegova vlada “ohrabriti" optuzene za ratne zlocine da se dobrovoljno predaju Tribunalu, Milan Simic i Miroslav Tadic su sakupili dovoljno hrabrosti da se suoce sa optuzbama koje su protiv njih podignute pre vise od dve i po godine, u julu 1995. Njihovu “dobrovoljnu i bezuslovnu" predaju NATO snagama u Bosanskom Samcu - mestu navodnog zlocina za koji su optuzeni - glavni tuzilac haskog Tribunala, Kanadjanka Luiz Arbur je u subotu uvece ocenila “znacajnom", buduci da je to “prvi slucaj predaje optuzenih iz Republike Srpske." Njihova predaja, smatra Arbur, “jos vise izoluje SR Jugoslaviju u njenom odbijanju da optuzene osobe, na ovaj ili onaj nacin, izvede pred lice pravde." Tuzilac Arbur, tim povodom, izrazava nadu da “prvi slucaj... nece biti i poslednji", te da ce primer Simica i Tadica slediti i ostali optuzeni, kako u Republici Srpskoj tako i u SR Jugoslaviji. Za uzvrat, obecava da ce se, kao tuzilac, zaloziti kod sudija da “uvaze cinjenicu da su se optuzeni dobrovoljno predali."

Na slican nacin je na dobrovoljnu predaju Simica i Tadica reagovao i generalni sekretar NATO, Havijer Solana. Pozdravljajuci njihovu odluku da se sami predaju, Solana je ostale begunce od medjunarodne pravde pozvao da “slede njihov primer" i sto pre stupe u kontakt sa medjunarodnim snagama koje ce organizovati njihov transfer u Hag. Buduci da misiju Medjunarodnog krivicnog suda za bivsu Jugoslaviju sud smatra “sustinskim delom gradjenja mira i pomirenja u Bosni i Hercegovini", NATO ce, izjavio je Solana, nastaviti da insistira da strane potpisnice Dejtonskog sporazuma “u punoj meri izvrsavaju svoju obavezu predaje haskom Tribunala svih optuzenih za ratne zlocine." Od strana potpisnica pomenutog sporazuma, jedino jos SRJ nije ucinila nista na ispunjavanju takvih medjunarodno pravnih obaveza.

Sudeci prema takvom stavu SRJ, potvrdjenom i prilikom proslonedeljne posete glavnog tuzioca Beogradu, do tamosnjih vlasti i optuzenih pod njihovom zastitom ocito jos nije stiglo ono sto je Arbur, u subotu, opisala kao “jasan signal... upucen poslednjih meseci kombinovanim diplomatskim naporima i vojnim operacijama Sfora." Da, naime, “optuzeni nece biti u stanju da sprece tok pravde sakrivajuci se iza ocigledne nespremnosti njihovih nacionalnih vlasti da postuju svoje medjunarodne obaveze."

Da bi taj “signal" jos vise pojasnila, Luiz Arbur je svoju subotnju izjavu zakljucila licnim “uveravanjem preostale pedeset dvojice javno optuzenih da nece moci vecno da izbegavaju jurisdikciju Tribunala", te ih je jos jednom pozvala da se dobrovoljno predaju. A u slucaju da to ne ucine, Arbur je, kako kaze, “sigurna da ce biti jos operacija Sfora", poput onih u Prijedoru, Vitezu i Bijeljini.

Da takvo samopouzdanje glavnog tuzioca nije bez osnova potvrdio je i generalni sekrater NATO, Havijer Solana, naglasavajuci u svojoj subotnjoj izjavi da ce Sfor “nastaviti da pruza punu podrsku haskom Tribunalu, kako u obezbedjivanju dobrovoljne predaje optuzenih, tako i u hapsenju ostalih, a u skladu sa mandatom koji mu je poveren." Na jedan ili na drugi nacin, zakljucio je Solana, “svi oni ce morati da poloze racune pred pravdom."