MILAN KUCAN, PREDSEDNIK SLOVENIJE

Ljubljana, Beta. - Sustina spora koji je krajem 80-tih izazvao dramaticnu krizu u bivsoj Jugoslaviji, lezi u nepomirljivosti demokratije i totalitarizma, izjavio je u Strazburu slovenacki predsednik Milan Kucan, a prenosi slovenacki dnevnik “Delo" u broju od petka. Kucan je to rekao na okruglom stolu u Strazburu o mogucem suzivotu na Bliskom istoku i Balkanu. Spor, koji na saveznom nivou nije isao u prilog demokratiji, u pojedinim republikama je, pa i u Sloveniji, otvorio proces demokratizacije koji je, pred represijom centralnih vlasti i vojske, bilo moguce zastititi samo odlukom za legalni, ustavni put promena, ocenio je Kucan. On je istakao da su tim putem, oslanjajuci se na nesporno pravo naroda na samoodredjenje, politicku autonomiju postigle najpre Slovenija i Hrvatska, a kasnije jos i Makedonija i BiH. “Sasvim je razumljivo da je, u visenacionalnim jugoslovenskim prilikama, ta osnovna bitka protiv totalitarizma i za demokratiju preuzela karakteristike medjuetnickog sukoba i da je proces demokratizacije i evropeizacije odenuo ruho nacionalne emancipacije", ocenio je slovenacki predsednik.

On je istakao da je “tesko razumeti zasto pocetna agresija jugoslovenske, a fakticki u to vreme vec srpske vojske u Sloveniji i Hrvatskoj, nije odmah shvacena kao prava agresija". “To posebno vazi za BiH, koja je prilikom brutalnog dolaska armije vec bila priznata kao suverena drzava", rekao je Kucan. Jos i danas neki smatraju, naglasio je Kucan, da je rat izazvalo prebrzo priznavanje nekih drzava, a ponegde ga jos shvataju kao gradjanski rat, etnicki ili cak verski. Kucan je izrazio cvrsto uverenje da bi spremnost na priznavanje prave prirode konflikta u nekadasnjoj Jugoslaviji, rata protiv Slovenije, Hrvatske a posebno protiv BiH, olaksala proces pomirenja ali i “rasprsila i dileme o korektnosti medjunarodnog priznavanja novih drzava, koje na kraju krajeva nije nista drugo nego priznavanje realnosti raspada SFRJ".