SUOCILI SMO SE SA POZNATIM PROBLEMOM - STO PAMETNIH NE MOGU DA ISPRAVE ONO STO JEDNA KVALITETNA BUDALA NAPRAVI

Slobodan M. Mikic

Astronomi kazu kako je potrebno da prodje cak i citav vek pa da neka neobicna zvezda projuri vasionom, katkad zaustavi na trenutak da se vidi i golim okom na radost jedne generacije koja se u tom trenutku zatekla na Zemlji da srecna posmatra taj prizor. Reprize nema!

Slicne fenomene, ne zureci u nebo, mozemo sresti i dole medju nama, kao obicnim, a cesto i neobicnim ljudima.

Molio sam se Bogu da duze pozivim, kako bih i ja bio svedok jednog takvog planetarnog cuda. I kako to uvek biva po onoj “kucaj - otvorice ti se, moli - ispunice ti se", napokon dodje i taj dan. I bi usliseno.

A pre toga, sta sve nisam cinio! Desavalo se da se s vremena na vreme klececi na kolenima i paleci svecu za mrtve, molim Bogu za one koji drze vlast da nas, evo, za jos sam dve-tri godine uvedu casno, civilizovano i dostojanstveno u 21. vek. Sve iz razloga jer sam strahovao da nas, pored toliko neuspeha, propusta, grubih promasaja, a cesto i glupih poteza (“oprosti mi, Boze, jer ne znaju sta rade"), ne dovedu na kapiju treceg milenijuma sa nekom kardinalnom i neoprostivom nakaradnom uredbom koja bi bila zapamcena po nemerljivom stepenu svog imbeciliteta. I kao za inat, takva se uredba pojavila.

Sklon sam da verujem u cuda. Mogu da poverujem, recimo, u to da islamska vlada u Kuvajtu moze da donese uredbu o tovu svinja u centru glavnog grada ili da finska vlada otvori visu skolu ili fakultet za toreadore i matadore u Helsinkiju, ali nikad da jedna srpska vlada donese uredbu o, izmedju ostalih apsurda, prisilnom deponovanju novcanih sredstava kod banaka koje su se, tu nedavno, aktivno legitimisale kao organizovane pljackaske vladine ekspoziture. To vam zapravo dodje kao kad odete kod srpskog seljaka pa mu mudro sugerisete da svoju ovcu deponuje ogladnelom vuku na cuvanje!

O tempora, o mores!

Uredba o finansijskoj disciplini kao i svaki drugi normativni akt je svrsishodna impozicija sile u odredjenim uslovima drustvenih odnosa i nadasve treba da bude glas razuma. Dalje, nijedan pismeni akt nije slucajan spoj slova, hartije i stampe. Iza svakog teksta postoji covek kao idejni tvorac-inicijator odredjene namere ili zamisljenog cilja.

Na prve reakcije po donosenju Uredbe, ministar koordinator je javno izjavio da se vlada oslonila na ekspertske timove pravnika i ekonomista. Cemu takva izjava? Zar se u njoj ne primecuje nesto simptomaticno! Zar ne deluje kao, brze-bolje, pranje ruku posle obavljenog prljavog posla. Ocigledno da mudri ministar zna kako da se snadje u ovakvoj situaciji.

Zar nas ovo ne podseca na osnovnu filozofiju jos ziveceg militantnog boljsevizma u kojem je to bila permanentna, a ovog puta samo produzena praksa vec vidjene providne igre na neravnopravnom terenu politika-struka.

Drugim recima: ako je dete rodjeno zdravo i citavo pa uz to lepo i napredno, onda je, valjda se zna, vladino. Medjutim, ako je dete debilno, a u ovom slucaju - monstrum, onda cemo se odmah prisetiti pravnih i ekonomskih ekspertskih timova kao mogucih krivaca.

U potrazi za debilnijim i monstruoznijim ocem - tvorcem ove uredbe, namecu se sledeca ramisljanja:

- Mozda je istina da postoji ekipa strucnjaka kao poltronskog i nemoralnog instrumentalizovanog supstrata otudjenog politickog establismenta koja je zaista timski pripremila ovakvu sramnu uredbu, jer se od rezimskih pravnika i rezimskih ekonomista nista bolje ne moze ocekivati.

- Mozda je ipak tacnije to da ovakve notorne gluposti, normalno izuzimajuci skolovane ljude od casti i savesti, mozemo pripisati nekom tipicno politickom neskolovanom ili doskolovanom jadniku, koji je, eto, imao priliku da pokaze sta zna.

- Mozda se, na kraju, u trecem pokusaju ove detekcije, radi o vrlo inteligentnom svejedno politicaru ili strucnjaku koji svesno izvlaci poslednji kamen temeljac iz vec ruinirane i nakosene zgrade trulog politickog sistema i tako, kao sto su to Spartanci nekada cinili, baca sakato dete sa Tarpejske stene.

Bilo kako bilo, Uredba takva kakva jeste stupila je na snagu i izazvala burna reagovanja. Konstatuje se da ce drzava Srbija ovakvim potezom, umesto da ubere, izgubiti sve po osnovu poreza na promet i taksi.

Ali to je ustvari najmanje sto ova nesrecna drzava zahvaljujuci svojim “umnim" sinovima, moze da izgubi. Tacno je da novom odlukom ona moze da derogira ovu uredbu i tako sacuva ono sto joj inace pripada.

Medjutim, uzalud! Jos jedna sansa da se Srbija docepa makar jednog izboljnijeg atributa pravne drzave otisla je u nepovrat. Izgleda da je sudjeno toj drzavi pacenici da samo u nekoj dalekoj buducnost dosegne i upozna ideal vladavine prava. Do tada, i zbog svega ovoga, jos dugo cemo na svoju veliku nesrecu gledati kako prosjakinji majci svuda zatvaraju vrata i okrecu ledja.

Uzalud je cak i restitutio in integrum.

Dzabe intervencija predsednickog autoriteta! DZabe preispitivanje! Trebalo je spreciti na vreme “brkanje loncica", oslusnuti stetoskopom zdravstveno stanje i oceniti mentalnu insuficijenciju tate tvorca, predlagaca teksta ove uredbe jos u trenutku kad se pripremao za bludnu radnju.

Ovako - kasno stize Janko na Kosovo.

Sada, kada se takvo siroce rodilo, a mi mu kao sto vidite ispitujemo ocinstvo, moral nalaze da ga ljuljas. It is dzour babdz!

A narod ce ostati dosledan sebi, uvek snalazljiv jer ga nista, pa ni ovo ne moze iznenaditi. Na ovaj ponudjeni gambit imace adekvatan kontraudar kao nebrojeno puta do sada. Trazili ste - gledajte! Crnogorci ce, drzeci se one “ko je lud ne budi mu drug", posle svega ovoga, verovatno jos odlucnije ici svojim putem.

Albanci ce i dalje koristiti marku i samo marku u svojoj proklamovanoj drzavi u drzavi. Medjunarodna zajednica ce sve ovo da posmatra sa strane i da se krsti!

A mi cemo, posto smo nepobitno ustanovili da nas svet mrzi, nastaviti sa pronalazenjem novih neprijatelja u susednim galaksijama Kosmosa.

Suocili smo se, dakle, sa onim poznatim problemom i slucajem kad sto pametnih ne mgou da isprave ono sto jedna kvalitetna budala napravi!

Iracionalni gest vlade Srbije potvrdice neosporno sterilitet prevazidjenog politickog sistema, anemiju i agoniju vladajuceg rezima kojeg treba iskreno sazaljevati, jer je ocevidno (cak i slepcima!) da ovom umornom rezimu ama bas nista ne polazi za rukom i da su sva svetla obecanog prosperiteta vec ugasena.

Narod kaze: sam pao - sam se ubio. Kakva vlada takvi i zakoni! Davno u Rimu govorilo se da drzavu ne krasi samo vojska, oruzje i sila, vec i dobri zakoni.

Malo je poznato da su se bas na ovim prostorima (Singidunum, Sirmijum) u vreme vizantijskih imperatora donosile konstitucije koje su po snazi i vrednosti svoje normativne sadrzine nagradjivale vecni duh rimskog prava.

Neki nasi preci bili su savremenici tih careva i nesto drukcijih pravnickih i politickih timova koji su nam, na cast i ponos “mracnog" ranog srednjeg veka, ostavili Corpus Iuris Civilis.

Nasim starim i prastarim postovanim ascedentima nemamo mogucnosti da pokazemo kako pametne uredbe pisemo i donosimo petnaest vekova posle njih. Nista za to! Stizu pokolenja.

Proci ce sve ovo i to vrlo brzo kao i svaka druga glupost, ali zazalicemo sto ce ova uredba, kao neko muzejsko skeletno cudoviste, ostati da nam plasi decu i stalno podsecati na vreme kada je jedna nazovi drzava htela toliko zarko da bude ono sto nikako nije mogla biti, ono sto joj se samoj nije dalo.

Interesantna je anatomija i hronologija pozadine ovog fenomena. Ali neka mi prvo od Boga bude oprosteno sto “njihov" san o boljem sutra reflektujemo kroz sliku o stvaranju sveta. Dakle:

1. Dan: Nametnuo si vlast, da ti ne objasnjavam, znas vec kako.

2. Dan: Pokrades narod, izgubis teritorije, osramotis tradiciju, cast i ime.

3. Dan: Uvedes nepravedne i nicim izazvane sankcije i inflaciju.

4. Dan: Vidis da je vrag odneo salu. U ulozi samozvanog mesije iscelitelja pokusavas da saniras stanje.

5. Dan: Posto sve sto cinis - pogresno cinis, trazis krivce oko sebe u vidu placenih neprijatelja. Primecujes i sam da je cak i pticama i ribama jasno da opet nista ne valja. Sve je izmaklo kontroli.

6. Dan: U tom haosu i apokalipsi i sam nekontrolisano u komatoznom stanju vices: U RED, BA!

7. Dan: Odmaras se i zadovoljno posmatras kako si Uredbom umesto uredio, mnogo uneredio!

MALI PRINCIPI MALUS FINIS! Lose poceo, lose zavrsio.

Idemo dalje!

(Autor je arhitekta i pravnik iz Beograda)