POTKUPLJIVANJE GINEKOLOGA I BABICA - OBAVEZA ILI HIR

Da se ugodnost i paznja lekara u porodilistima placa, nije tajna. Trudnice se ne iznenade kada cuju da je neka od njihovih “sapatnica" dala novac za mesto ili paznju na klinici. Iznenade se samo kada cuju da je tarifa povecana

Bajkovita slika mlade mame, s bebom u narucju, koja nakon porodjaja dolazi u dom i prepusta se carima majcinstva, uz svesrdnu pomoc uzbudjenih oceva, baka i deka - za zene koje su stvarno dozivele taj cin odavno nije tako savrsena. Ono sto, medjutim, ne sluti na dobro je to sto ovu sliku ni trudnice koje tek treba da se nadju na porodjajnom stolu vise ne dozivljavaju tako. Valjda zato sto su, kako su nam neke od njih ispricale, zauzete prebrojavanjem novca i preracunavanjem koliko kome treba da daju “ispod zita" ne bi li prosle mirno kroz porodjajnu buru.

Da se ugodnost i paznja lekara u porodilistima placa, nije tajna. Trudnice se ne iznenade kada cuju da je neka od njihovih “sapatnica" dala novac za mesto ili paznju na klinici. Iznenade se samo kada cuju da je tarifa povecana. Sada, kako nam rekose, iznosi 1000 maraka. “Ne daje se to dzabe. Nema niko para na bacanje. Zna se zasto se daje: za to da vas na porodjaju ne iseku bespotrebno, da dobijete mesto u bolnici, da, jednostavno, povedu racuna o vama, tada, kada ste bespomocni, uplaseni, nenaviknuti na svoje stanje. Davanje novca znaci ujedno i obavezu za ginekologa koji je novac uzeo, da onda kada ona dobije trudove on dodje u bolnicu, u bilo koje doba dana ili noci. Zena dobija broj njegovog kucnog telefona i moze da ga pozove", kaze jedna trudnica.

Vodjenje trudnoce na nasim klinikama ni priblizno ne lici na tretman koji trudnica ocekuje. Lekari nemaju dovoljno vremena za razgovor i za odgovore na sva pitanja koja zene u ovakvim stanjima muce. Jednoj od nasih sagovornica se dogodilo da, kada je usla na redovan pregled kod ginekologa, nije znala da li se on obraca njoj ili razgovara telefonom (koji mu je zakacen za uho) s majstorima i narucuje letvice za kucu! Zbog nedostatka pravog kontakta izmedju trudnica i lekara, verovatno, i nastaju skoro fantasticne price iz ginekoloskih savetovalista, porodjajnih sala i sala za vezbanje...

U osmom mesecu trudnoce zena bi trebalo da odluci gde ce se poroditi. Njena odluka ne zavisi od toga da li je, po njenom misljenju, lekar dovoljno strucan, da li ima mesta, vec od toga u kojoj je klinici jeftinije. Ispred ginekoloskih ordinacija one stalno pricaju o novcu koji neko trazi. Kolaju price o tome da babicama treba dati 500 maraka ili lekaru 1.000. Pravu zbrku u ove zenske price unese neka dobronamernica koja im prenese vest da je u drugoj klinici jeftinije, da se babicama daje od 300 do 500, a lekarima “samo" 700 maraka. Kada date novac, tvrde nase sagovornice, vi ste zapravo kupili paznju i svoj sopstveni mir.

Na spisku usputnih troskova tokom “blazenog stanja" su i razne knjige, casopisi, cajevi, a sve, naravno, zapakovano u brigu o zdravlju trudnice i bebe. Mozda te sitnice i pomazu, i mozda su saveti iz knjige zaista olaksavajuci za zivot jedne buduce mame, ali je nacin na koji se sve ove stvari nude, vise nego otezavajuci. Kada, recimo, dodjete na vezbe, tamo vas ceka niz stvarcica, za koje vam svi u klinici kazu da su neophodne. Doktorka naplacuje i prelistavanje knjige, pa, ako hocete da dan, dva citate savete - prvo date 30 dinara. Casopisi izlaze svake dve nedelje ili svakog meseca, a i u njima ima korisnih saveta... Cajevi su savrseni i mnogo bolji od lekova, pogotovo ako ih pravi neki poznanik vase doktorke... Iako imate rezultate pregleda svog lekara, fizijatar koji vodi vezbe ipak vas salje kod “nekog svog"...

Sve se odreda zale na nepostojanje veze izmedju doma zdravlja i porodilista, odnosno izmedju lekara koji, nacelno, vodi trudnocu i lekara koji ce izvesti krajnji cin - porodjaj.

- Imala sam uput za pregled ultrazvukom na kojem je pisalo “hitno". Cekala sam cetiri sata ispred cekaonice, ali nije mi bilo tesko, bilo mi je vazno da obavim pregled. Ulazile su zene ispred mene, a onda je dosla jedna Cigancica sa stomakom “do zuba" i posla u ordinaciju. Izasla je lekarka i rekla da ultrazvuk ne radi. Tada sam prvi put videla kako to na delu funkcionise... Kasnije se to desavalo i meni, posebno u Domu zdravlja, gde vam uvek kazu da ultrazvuk ne radi, a u stvari, radi i u ispravnom je stanju - reci su jedne trudnice iz Beograda.

Sta rade zene u ovoj situaciji? Placaju, kazu sve. Preplasene i u stalnoj panici, skupljaju novac i prebrojavaju se. Tvrde da samo novac moze da im obezbedi mir. Placaju zato sto su nesigurne i zato sto ni ne pomisljaju da se protiv ovakvog ponasanja usprotive. Na kraju, kazu nam, mi ipak, idemo u njihove ruke i tamo provodimo najvaznije trenutke... Zato nijedna od njih i nije htela da javno govori o svom iskustvu.

Transakcija novca je, kazu one koje su vec imale to iskustvo, vrlo jednostavna. Trudnice se obicno plase da ce novac koji nude lekarima biti za njih uvreda. U praksi je, kazu, sasvim drugacije. Trenutna nelagoda se vrlo lako savlada jer se novac ni ne vidi. Samo za trenutak zasuska i zavrsi u dzepu belog mantila...

Suzana Milicic