PREDSEDNIK KLINTON PONOVIO ODLUCNOST VLADE SAD DA VOJNO INTERVENISE U IRAKU

Poziv irackom predsedniku da neodlozno prihvati inspekciju svih spornih objekata, kao sto se obavezao jos posle Zalivskog rata 1991. Americka avijacija i mornarica spremne za akciju kojom ce se naneti ozbiljan udarac irackom arsenalu zabranjenog naoruzanja. Generalni sekretar UN Kofi Anan nije dobio saglasnost Vasingtona za trazenje kompromisnog resenja u Bagdadu. Jos 6.000 americkih vojnika prebacuje se u podrucje Zaliva

Slobodan Pavlovic
dopisnik “Nase Borbe" iz Vasingtona

“Irak mora da izabere izmedju mira i konfrontacije koja ce uslediti zbog njegovih neispunjavanja rezolucija Ujedinjenih nacija. Americka armija spremna je da nanese ozbiljan udarac arsenalima naoruzanja kojima Irak preti susedima. Potrebno je da i americki narod za to bude spreman", upozorio je juce predsednik Klinton u poruci naciji (simbolicno upucenoj iz sediste Pentagona), u kojoj je posebno naglaseno da je rec o obavezama koje je Irak prihvatio da ispuni odmah posle okoncanja Zalivskog rata, 1991, ali koje su i do dana danasnjeg ostale neizvrsene “u iscekivanju da ce medjunarodna zajednica izgubiti volju, a Sadam Husein posle toga dobiti priliku da obnovi svoj arsenal oruzja za masovno unistenje".

Bil Klinton je i u ovom jucerasnjom istupanju ponovio da americka strana zeli da se tekuca kriza na Srednjem istoku ipak resi diplomatskim putem. U poruci koja je bila upucena koliko Sadamu Huseinu u Bagdadu, toliko i nekim drugim svetskim prestonicama (Moskvi, Parizu i Pekingu, pre svega), on je upozorio da to resenje za kojim poslednjih dana grcevito tragaju medjunarodni posrednici mora da pociva na jasnoj, bezuslovnoj i sasvim jednostavnoj platformi: Irak mora da se saglasi i da bez daljeg oklevanja omoguci inspektorima UN slobodan, kompletan i neometan pristup apsolutno svim dosad spornim objektima za kontrolu u Bagdadu i u unutrasnjosti zemlje.

“Neka niko vise ne sumnja da smo mi spremni da dejstvujemo, u sadejstvu sa koalicijom koju svakim danom sacinjava sve vise zemalja. Ali, Sadam Husein moze vec sutra jednostavno da okonca ovu krizu dozvoljavajuci medjunarodnim inspektorima da kompletiraju svoju misiju", rekao je americki predsednik, pored ostalog, tom prilikom iznoseci procenu vojnih eksperata da planirani vazdusni udari americke armade ne mogu sami u potpunosti da potpuno uniste celokupan iracki arsenal zabranjenog naoruzanja, “ali ce dovesti Sadama Huseina u situaciju znatno nepovoljniju od sadasnje, kad je rec o njegovoj sposobnosti da preti svetu tim oruzjem ili da napada svoje susede".

Ovu predsednikovu poruku - samo jos detaljnije i odlucnije - ponovio je sinoc generalnom sekretaru UN Kofiju Ananu americki predstavnik u svetskoj organizaciji Bil Ricardson. Bilo je to (kako se izvestava iz Njujorka) u okviru novog Ananovog susreta sa ambasadorima pet zremalja iz stalnog sastava Saveta bezbednosti (SAD, Rusija, Britanija, Francuska, Kina, u kome se trazila za sve strane prihvatljiva platforma pozicije s kojom bi prvi covek svetske diplomatije trebalo da nastupi u najavljenom bagdadskom susretu sa Sadamom Huseinom.

Ovaj razgovor, zapravo, poceo je jos u ponedeljak popodne, ali je okoncan bez zajednickog sporazuma. Prekjuce je, naime, bila postignuta saglasnost da Kofi Anan - u ime Saveta bezbednosti - demonstrira odredjeno simbolicno i formalno postovanje za iracki suverenitet u pregovorima sa Sadamom Huseinom oko pristupa medjunarodnih inspektora spornim objektima u Bagdadu i unutrasnjosti zemlje, za koje se smatra da kriju dokumente, opremu i zalihe zabranjenog biohemijskog naoruzanja. Amerikanci su, medjutim, ostali nepopustljivi kad je bila rec o ovlascenjima i ciljevima misije specijalne komisije UN (UNSCOM), tako da je ambasadorska petorka dogovorila sa Ananom da se konsultacija nastave juce kasno popodne po njujorskom vremenu, uz izrazavanje nade - kako je to izjavio britanski predstavnik ser Dzon Veston - da “ipak nije daleko" sporazum koji ce omoguciti da generalni sekretar svetske organizacije ipak ode u svoju “vatrogasnu misiju".

Bilo kako bilo, Kofi Anan trazi od petorke svojih sagovornika saglasnost o zahtevima koje ce postaviti Sadamu Huseinu u vidu dokumenta koji ce (ako sadasnji sporovi budu otklonjeni) biti danas podnet na usvajanje Savetu bezbednosti. Tek kad bude dobio jednoglasnu podrsku izvrsnog tela svetske organizacije za tako formulisane zahteve, generalni sekretar UN otputovace u Bagdad da suoci irackog predsednika sa ultimatumom o kome nece imati vise sta dalje da se pregovora - vec samo da se sprovodi u delo, u skladu sa ranije vec usvojenim relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti.

U paralelnoj operaciji pojacavanja pritiska na Irak, u Vasingtonu je obznanjeno da je sekretar za odbranu Vilijem Koen juce potpisao naredbu o slanju jos 6.000 americkih vojnika u podrucje Srednjeg istoka. Prema objasnjenju iz Pentagona, ovo pojacanje salje se sa prevashodnim zadatkom da zastiti Kuvajt i obezbedi dodatnu odbranu za americke trupe u Saudijskoj Arabiji, “za slucaj da Sadam Husein pokrene svoje jedinice u pravcu juzne granice".

Paralelno sa vojnom, americka administracija pokrenula je i marketinsku ofanzivu za svoju najavljenu vojnu intervenciju protiv Iraka. Trojka najblizih Klintonovih saradnika (drzavni sekretar Medlin Olbrajt, sekretar za odbranu Vilijem Koen i savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi Berger) naci ce se u to ime danas na otvorenom TV okruglom stolu u Kolumbusu (Ohajo) za kojim ce se dva sata govoriti i odgovarati na pitanja o situaciji u Iraku, o njenom uticaju na regionalnu srednjoistocnu bezbednost i dalekosezne interese SAD, kao i razlozima koji nagone americku vladu da silom natera Sadama Huseina na sprovodjenje rezolucija UN koje odavno mogao i trebalo da sprovede.