DEVIZNI KREDITI IZ FONDA ZA RAZVOJ REPROGRAMIRACE SE SAMO UZ “DEBELE" RAZLOGE

Vecina preduzeca ostvarene devize ulozila u repromaterijal za novu proizvodnju, a neke firme imaju objektivnih problema u izvozu zbog ukidanja preferencijala EU i raskida ugovora

Preduzeca koja nisu vratila devizni kredit dobijen od Fonda za razvoj bila su prosle nedelje pozvana na sastanak u vladu Srbije na kojem su kolektivno dobila opomenu da novac po cenu primene svih predvidjenih mera moraju vratiti. Nekim firmama bice to poslednja opomena, iako je na sastanku receno da za pojedina preduzeca postoji jos jedna sansa da se rok prolongira ako se prilozi “debelo" obrazlozenje. Sva preduzeca ce, receno je na sastanku, moci da posalju Fondu za razvoj zahtev za reprogram sa obrazlozenjem, pa ce se svaki pojedinacno razmatrati.

Najjaci argument koji bi Fond za razvoj mogao uvaziti je devizna garancija banke koja bi preduzecu koje kasni u vracanju kredita obezbedila dvomesecno odlaganje u ispunjenju ove obaveze. Od sedamdesetak direktora firmi koji su prisustvovali ovom sastanku vecina, medjutim, sumnja da ce biti moguce obezbediti deviznu garanciju. Za preduzeca koja ne budu pribavila ovu garanciju, receno je na sastanku, tolerisace se zakasnjenje od dve nedelje. Medjutim, kako su mnoge firme vec daleko prekoracile taj rok, a protiv njih se nista nije preduzelo, tesko je verovati da bi Fond mogao i na “svezije" nedisciplinovane komintente primeniti radikalne mere.

Bez obzira sto je Milan Beko, ministar za svojinsku transformaciju, na tom sastanku bio do te mere strog da je, cak, onemogucio direktore, sem nekoliko najupornijih, da progovore o problemima i razlozima zbog kojih ne vracaju novac, takav odnos nije delovao zastrasujuce. Privrednici su, naprotiv, takvo ponasanje ocenili arogantnim i nedopustivim s obzirom na to da je i samom ministru Beku bilo “dopusteno" da pre nekoliko meseci, uprkos tome sto devizno trziste ne radi podjednako za sve, otkupi po zvanicnom kursu pozamasnu svotu deviza od Narodne banke Jugoslavije kako bi uvezao hemijske proizvode, a najvise zvake i viski.

To kao i dosadasnji komotan odnos drzave prema “uspesnim" privrednicima koji posluju uz znacajnu bespovratnu finansijsku potporu, verovatno su doprineli da se i vecina sadasnjih korisnika kredita ne sekira previse zato sto ne moze da vrati dug. Direktorima nekih preduzeca ne samo da nije bilo dovoljno sto zaradjene devize od izvoza nisu vratili, vec su neki od njih organizovali i slavlja poput “Dana Vranja" u glavnom gradu - kao u najbolja vremena.

Istina je, ima i objektivnih teskoca zbog kojih su privrednici smatrali da imaju prava da progovore na tom sastanku. Jedan od njih je ukidanje preferencijala Evropske unije za izvoz na to trziste.

- Od 800 hiljada maraka koliko smo uzeli iz Fonda za razvoj, vratili smo 140 hiljada maraka. Osnovni razlog zbog koga kasnimo u vracanju novca je pogorsanje uslova za izvoz. Zbog ukidanja preferencijala neki ino partneri su raskinuli ugovore sa nasom firmom. Italijani bi, da nisu ponistili ugovor, trebali da plate taksu od 18 odsto pa su zbog toga trazili od nas da spustimo cene sto nije bilo moguce. Izvoz je zbog toga prepolovljen. Kad smo uzeli kredit, preuzeli smo i obavezu da cemo ga vratiti i ne bezimo od toga. Taj novac nam je dosta pomogao da ozivimo proizvodnju i vratimo radnike na posao, ali ovo su nove objektivne teskoce na koje se nije moglo racunati, pa trazimo razumevanje i utvrdjivanje nove dinamike za vracanje kredita. Ako drzava to ne uvazi, 1.500 radnika ostace bez posla, a drzava nece dobiti petnaestak miliona na ime poreza niti ce imati odakle da naplati 600 hiljada maraka - kaze Djuro Maravic, generalni direktor fabrike obuce “Fruska gora".

Preduzeca koja se bave preradom i izvozom voca, njih 33, dobila su kredit u ukupnom iznosu od 35 miliona maraka. Zarko Obradovic, direktor Zajednice za preradu voca i povrca, kaze da je ovo “efikasna bransa" i da je roba izvezena, ali strani partneri imaju u vidu da je rok za vracanje kredita dospeo, pa vrse pritisak da se cene smanje. Pored toga, kaze Obradovic, nije resen ni problem finansiranja u novu proizvodnju. “Vlada glad za obrtnim sredstvima, pa ljudi traze nacina da ovaj novac ostane u funkciji obrtnog kapitala", kaze Obradovic.

Milomir Skipic, savetnik u Privrednoj komori Srbije, istice da je “u poslednjih sest meseci doslo do poremecaja na nezvanicnom deviznom trzistu i velikog debalansa".

Prema recima Rajka Uncanina, generalnog direktora “Grmeca", ovo preduzece je dobilo kredit u iznosu od 1,5 miliona maraka i pre roka vratilo trecinu kredita. Ostale dve transe trebalo je da budu vracene do kraja januara.

- Podneli smo zahtev za reprogram duga. Kredit nam je dosta pomogao jer je dat pod povoljnim kamatama pa smo usedeli 1,5 miliona dinara. Izvezli smo robe u vrednosti tri miliona maraka. Medjutim, rok za povratak je kratak zbog ciklusa proizvodnje. Podneli smo zahtev za reprogram, jer smo novac ulozili u novu proizvodnju posto smo planirali da u ovoj godini izvezemo robe u vrednosti od 12 do 15 miliona maraka, kaze Uncanin.

S. Jovicic