POVODOM NAJAVE SPROVODJENJA DOGOVORA O NORMALIZACIJI OBRAZOVANJA NA KOSOVU IZ KRUGOVA SPS

Kljuc za otvaranje vrata skolskih univerzitetskih zgrada na Kosovu za albanske djake i studente nalazi se u Milosevicevim rukama

Tvrdnja predsednika kosovskog ogranka SPS Vojislava Zivkovica, grupi makedonskih novinara da se uskoro moze ocekivati pocetak realizacije Prosvetnog sporazuma Milosevic - Rugova, skrenula je paznju javnosti jos jednom na ovaj sporazum, koji je tokom prethodnih sedamnaest meseci od njegovog potpisivanja bio mrtvo slovo na papiru. Iako je, pocev od njegovog zakljucivanja, sve u vezi sa ovim sporazumom najcesce bilo obavijeno velom tajnih diplomatskih manevara. Zivkoviceva tvrdnja, bar prema raspolozivim informacijama na albanskoj strani, nema neko veliko uporiste u realnoj situaciji koja vlada oko Prosvetnog sporazuma.

Nakon serije proslogodisnjih neuspesnih sastanaka paritetne albansko-srpske radne grupe “tri plus tri", koju su Rugova i Milosevic zaduzili za operacionalizaciju od pocetka ove godine nije bilo ni jednog javnog susreta predstavnika dve strane.

Pocetkom ovog meseca u Rimu je tri dana boravio Fehmi ASgani potpredsednik DSK, clan grupe “tri plus tri" i glavni albanski pregovarac prilikom tajnih diplomatskih pregovora u Vatikanu koji su prethodili zakljucivanju dogovora Milosevic - Rugova, Aganijeva posetga i razgovori sa Monsinjorom Paljom bili su takodje u funkciji ispipavanja pulsa i pripreme terena za novi susret komisije “tri plus tri". Po povratku u Pristinu, Agani nije, medjutim, iskazao neki poseban optimizam u vezi sa mogucnoscu brze operacionalizacije Prosvetnog sporazuma. On je rekao da postoji mogucnost da krajem ovog meseca dodje do sastanka Komisije “tri plus tri" ali je istakao da ne ocekuje neki brz i konkretniji rezultat sa tog sastanka zato sto “ni jedna ni druga strana ne odustaju od svojih pozicija". Agani nije preciznije elaborirao ove pozicije, ali su one sada vec dobro poznate. Srpska strana u paritetnoj komisiji je na dosadasnjim sastancima insistirala da kalendar povratka albanske nastave u skolske i univerzitetske zgrade obuhvati i bude uslovljen i pitanjima nastavnih planova i programa, finansiranja, sto bi doslovno u praksi znacilo reintegraciju albanskog skolstva u srpski prosvetni sistem. Albanska strana kategoricki se suprotstavlja ovoj tendenciji i insistira na pridrzavanju sporazuma Milosevic - Rugova u kojem se povratak albanske nastave: predstavlja kao cisti humanitarni i cin van svake plitike, da njegova realizacija ne sme biti uslovljavana posebnim uslovima i da pitanja koja imaju politicku konotaciju (planovi i programi, finansiranje, dipome) budu ostavljena za bolja vremena, odnosno, da ona budu otvorena tek kada se bude resio politicki status Kosova a ne da se preko normalizacije uslova rada albanskog obrazovnog sistema ovaj status unapred odredjuje.

Ove dve pozicije su za sada “zacementirane" i Zivkoviceva izjava o skorom pocetku ostvarivanja ovog sporazuma moze znaciti ili da je jedna od strana radikalno izmenila dosadasnje pregovaracke pozicije, odnosno, odlucila je da prihvati poziciju druge strane, u sta je, u ovom momentu tesko poverovati, ili da se radi o politickom marketingu koji je, od objavljivanja Prosvetnog sporazuma - 1. septembra 1996. godine - karakteristicna za srpsku stranu: javno se redovno izjasnjavati pozitivno o sporazumu i spremnosti da se on ostvari, a za svako zakasnjenje ili opstrukciju okrivljivati albansku stranu. Iako u prvi mah ova propaganda izgleda ubedljivo i moze “drzati vodu" u nekim konkretnim i komplikovanim fazama rada komisije “tri plus tri", optuzivanje albanske strane na duzi rok za opstrukciju Prosvetnog dogovora u celosti, je propagandno potpuno neisplativo. Iz jednostavnog razloga: kljuc za otvaranje vrata skolskih i univerzitetskih zgrada na Kosovu za albanske djake i studente, nalazi se u Milosevicevim, a ne Rugovinim rukama.

Ismet Hajdari