PREMIJER REPUBLIKE SRPSKE MILORAD DODIK U VASINGTONU

Premijer Dodik docekan u Vasingtonu kao predstavnik srpske strane koji govori ono sto misli i radi ono sto govori. Americka pomoc razvoju RS zavisice od njegovog odgovora na pitanje koliko ce nova vlada uciniti da se prisustvo Sfora ne otegne u nedogled

Slobodan Pavlovic
dopisnik “Nase Borbe" iz Vasingtona

Izvestacu se, verovatno, moze zameriti ako upotrebi onaj u proslosti izandjali izraz “istorijska poseta" u opisivanju tekuceg boravka u Vasingtonu nedavno postavljenog premijera Republike Srpske Milorada Dodika i trojice njegovih saradnika. Bez obzira na formulaciju, medjutim, cinjenice u ovom slucaju govore sledece: po prvi put u ovoj deceniji - i to ostaje upisano u nekakvoj istoriji odnosa sa Amerikom - jedan srpski drzavnik ovog formata pozvan je da zvanicno poseti SAD i sretne se sa nekim od vodecih predstavnika ove zemlje. Od Izetbegovica, Silajdzica i Ganica ovde jedno vreme nije moglo da se zivi, smenjivali su se, isto tako, Tudjman, Susak i Granic - ali od zvanicnika jednih ili drugih Srba do juce u Vasington niko nije mogao ni da priviri... Tek toliko, na znanje i ravnanje.

Radni deo Dodikove posete poceo je, inace, vec sinoc (razgovorom sa specijalnim Klintonovim izaslanikom Robertom Gelbardom, prakticno odmah posle dolaska banjalucke delegacije u Vasington) i trajace do petka, za kad je predvidjen finale u vidu susreta sa direktorom Svetske banke Dzejmsom Volfensonom i americkim drzavnim sekretarom Medlin Olbrajt. U medjuvremenu - kako to vec biva u ovakvim prilikama, kad se neko od uglednih gostiju iz inostranstva nadje na ovoj vasingtonskoj pokretnoj traci - predsednik nove vlade RS spartace u trouglu Stejt department-Bela kuca-Kongres, uz posete Svetskoj banci (u vise navrata), ministarstvu finansija SAD, raznim drzavnim agencijama, institutima, nevladinim organizacijama, kao i urednistvu “Vasington posta".

Sa zvanicnicima Svetske banke delegacija ce razgovarati o novom projektu podrske obnovi i razvoju RS, koji bi bio realizovan kroz kreditnu liniju namenjenu revitalizaciji preduzeca i banaka i podsticanju zaposljavanja. Ukupan iznos kredita iznosi 20 miliona dolara, od cega ce pet miliona dodeliti Svetska banka, a 15 miliona drugi donatori. Kredit ce biti realizovan u toku ove i naredne godine s rokom otplate od 35 godina i grejs periodom od deset godina te minimalnom kamatom koja pokriva samo servisne troskove, sto je najvise jedan odsto godisnje. Planirano je da kredit bude plasiran preko domacih banaka, a bio bi dodeljivan privatnim i mesovitim preduzecima iz oblasti lake industrije i poljoprivrede u maksimalnom iznosu od 250.000 nemackih maraka.

Predstavnik “nove generacije Srba iz Bosne, koji je u proteklih dvadesetak dana vise uradio za Dejton nego oni sa Pala u predhodne dve godine" (kako je Milorada Dodika opisao jedan ovdasnji komentator) dobio je, inace, proteklih dana veliki plus u Vasingtonu - i to znantno pre iskrcavanja na americko tlo. Kljucnu ulogu - pored njegovih javno iznetih opredeljenja i programske platforme, s kojom se pojavio posle ustolicernja na bijeljinskoj skupstini - odigrala je njegova “predhodnica" u sastavu Miroslav Tadic-Milan Simic, dvojica Srba iz Bosanskog Samca koji su se krajem prosle nedelje predali istraznim organima Haskog tribunala.

Milorad Dodik je tako - zahvaljujuci Tadicu i Simicu - docekan u Vasingtonu kao predstavnik srpske strane koji (za razliku od rukovodeceg sastava sa Pala i iz Beograda) govori ono sto misli i radi ono sto govori. Naravno, kad je rec o ispunjavanju obaveze prema Hagu, od njega se traze i ocekuju one poznate, nauporedivo krupnije ribe nego sto su gore pomenuta dvojica iz Bosanskog Samca - ali to je isporuka za koju je, kako je novi premijer nedavno izjavio u intevrjuu vasingtonskom “Postu", potrebno da se steknu neki veoma odredjeni uslovi. Pri tome se mislilo, prevashodno, na konsolidaciju vlasti tandema Plavsic/Dodik, odnosno pocetno saniranje katastrofalne ekonomske situacije RS - zasta je rukovodecoj banjaluckoj garnituri potreban vojni oslanac na Sfor (sto vec imaju), kao i neodlozna znacajna finansijska podrska Zapada (koja polako pocinje da hvata zalet).

I na jednom i na drugom koloseku Vasington je pocetna i krajnja stanica ove kompozicije “srpskog b/h entiteta", sto je poruka s kojom je novi premijer dosao u ovu posetu, ali i podsecanje za koje se, sudeci po nekim ovdasnjim najavama, njegovi domacini nece libiti da ga ponavljaju, koliko god puta to bivalo potrebno.

Oko daljeg banjaluckog oslonca na vojnu silu NATO-a, predvodjenu Amerikancima, ne bi trebalo da bude problema ni posle juna ove godine, kad ce sadasnji Sfor zameniti medjunarodna oruzana formacija sa novom firmom i u nesto smanjenom sastavu - ali, prakticno, sa istim zadacima i ovlascenjima. Klinton ce (i pored sadasnjeg verbalnog otpora pojedinih republikanskih senatora) za to uskoro dobiti zeleno svetlo prilikom konacnog opredeljivanja Kongresa, tako da je to perspektiva na koju ce Biljana Plavsic i Milorad Dodik moci sa sigurnoscu da racunaju u daljem rvanju sa Momcilom Krajisnikom, Aleksom Buhom i njihovim mentorom iz paljanske senke.

Ono drugo sto je za banjalucku garnituru sad najprece i najvaznije - ekonomska, finansijska i svakovrsna ostala pomoc u obnovi ratom, sankcijama i pljackom opustosene RS - dogovarace se (i dogovoriti, po svemu sudeci) u ovih nekoliko sledecih vasingtonskih dana. Amerikanci, sa svoje strane uz Svetsku banku, najavljuju u sledecih godinu dana transfuziju ekonomiji RS u mesecnoj vrednosti od 5 miliona dolara, s tim sto ce se sve to, i jedno i drugo - shodno zakljuccima decembarske medjunarodne konferencije o implementaciji Dejtona - dodeljivati i rasporedjivati prevashodno lokalnim vlastima u onim opstinama koje su vec pocele da ispunjavaju svoje obaveze vezane za obezbedjivanje nesmetanog povratka izbeglica drugih nacionalnosti, kao i ostale bitne odredbe mirovnog ugovora.

Koliko ce ta americka podrska biti na duzu stazu, zavisice dobrim delom od razgovora koje ce Milorad Dodik imati ovih dana na Kapitol Huilu. Odnosno, ponajvise od njegovog odgovora na kljucno pitanje vodecih senatora i kongresmena ove zemlje - sta ce on i vlada kojoj je na celu konkretno uciniti da se boravak americkih trupa u sastavu medjunarodnih snaga u Bosni ne otegne u nedogled, ciji kraj niko jos dugo nece moci da predvidi?

Prosle nedelje (prilikom boravka u Banjaluci jedne grupe americkih senatora) Biljana Plavsic - prema informaciji “Vasington Posta" - najavila je da ce se taj period protegnuti najmanje na naredne dve godine, i to pod uslovom da medjunarodna zajednica u medjuvremenu iz sve snage zalegne u predstojecoj fazi obnove, izgradnje i preporoda RS.