PRVO POJAVLJIVANJE DOBROVOLJACA IZ BOSANSKOG SAMCA PRED TRIBUNALOM

Tuzilac Nensi Peterson izjavila nakon izjasnjavanja optuzenih da ce Tuzilastvo “sa naklonoscu gledati" na eventualni zahtev za privremeno pustanje na slobodu. Tome se usprotivio predsedavajuci sudija, Klod Zord

Mirko Klarin
dopisnik “Nase Borbe" iz Haga

Kao sto su i najavljivali u izjavama uoci svoje dobrovoljne predaje snagama Sfor, prosle subote u Bosanskom Samcu, Milan Simic i Miroslav Tadic su juce pred Pretrensnim vecem I haskog Tribunala izjavili da nisu krivi ni po jednoj od tacaka optuznice.

Ako je takvo izjasnjavanje optuzenih bilo ocekivano, njihovo prvo pojavljivanje pred Sudom nije, ipak, proteklo bez iznenadjenja. Za to se pobrinula tuzilac Nensi Peterson koja je, nakon izjasnjavanja optuzenih, obavestila Sud da ce tuzilastvo “sa naklonoscu gledati" na eventualni zahtev odbrane za njegovim privremenim pustanjem na slobodu. Dodala je da je takav stav tuzilastva inspirisan iskljucivo zdravstvenim stanjem optuzenog, buduci da u Pritvorskoj jedinici i samom Sudu ne postoje adekvatni uslovi sa smestaj i boravak lica u invalidskim kolicima.

Prvi je, ne skrivajuci iznenadjenje, na to reagovao predsedavajuci sudija, Klod Zorda, koji je upitao odbranu da li je podnela, ili namerava da podnese, takav zahtev? Simicev branilac, beogradski advokat Igor Pantelic je odgovorio da “uvazava naklonost tuzilastva", ali da smatra kako je “u ovom trenutku preuranjeno za takav zahtev." Na sta je, opet, tuzilac Peterson uzvratila da ga ni ona nece podnositi, sto znaci da ce Simic - uprkos “naklonosti" tuzilastva - ostati u Pritvorskoj jedinici.

Izvesno iznenadjenje priredili su i sami optuzeni, nakon sto ih je, pred kraj rasprave, sudija Zorda upitao imaju li sta da kazu. Usledile su njihove izjave zahvalnosti americkim diplomatama, pripadnicima Sfor, holandskoj policiji, osoblju Pritvorske jedinice i strazarima Tribunala... koji su ih “prijatno iznenadili svojim korektnim odnosom." Tadic se posebno zahvalio strazarima UN koji su ga na putu od Pritvorske jedinice do Tribunala provezli “kroz ovaj prelepi grad", te je najavio da ce - kada ga Sud oslobodi - od holandskih vlasti zatraziti azil.!

U optuznici za “sistematsku i koordiniranu kampanju terora" protiv nesrpskog stanovnistva opstine Bosanski Samac, koju je jula 1995. podigao tadasnji tuzilac Ricard Goldston, Milanu Simicu i Miroslavu Tadicu su dodeljene sporedne uloge u odnosu na ostale optuzene: Slobodaan Miljkovica, Blagoja Simica, Stevana Todorovica i Simu Zarica.

Milan Simic, koji je u vreme navodnih zlocina bio predsednik opstinskog Izvrsnog odbora, se tereti da je u junu 1992. u fiskulturnoj sali osnovne skole ucestvovao u teskom prebijanju - celicnim sipkama i nogama od stolice - izvesnog Muhameda Bicica, sto se u optuznici kvalifikuje kao teska povreda Zenevskih konvencija, krsenje zakona i obicaja ratovanja i zlocin protiv covecnosti. Tadic, koji je aprila 1992. postao predsednik opstinske “Komisije za razmenu stanovnistva", optuzen je za planiranje, pripremu i sprovodjenje nezakonitog deportovanja i prinudnog transfera stotina muslimanskih i hrvatskih stanovnika Bosanskog Samca, sto je kvalifikovano kao teska povreda Zenevskih konvencija i zlocin protiv covecnosti.

U Hagu su, inace, sa iznenadjenjem i nevericom reagovali na izvestaj dopisnika “Vasington posta" iz Sarajeva, u kojem se citira neidentifikovani “izvor blizak Tribunalu." Uporedjujuci tacke optuznice protiv Simica i Tadica sa zlocinima koje ista optuznica pripisuje ostaloj cetvorici optuzenih, pomenuti izvor je, navodno, rekao: “Ako je to sve, ova dvojica ce uskoro da setaju." Port-parol Tribunala, Kristijan Sartije, kaze da je to “kojesta" i tvrdi da u Sarajevu “nema izvora koji su bliski tuzilastvu." Demantuje, takodje, i navod istog americkog dopisnika da je predaja Simica i Tadica “rezultat jednogodisnjih pregovora njihovih advokata sa zvanicnicima Tribunala." O tome je, kaze Sartije, “bilo razgovora, ali ne i pregovora, a njihova je predaja bila bezuslovna."

Jedan od branilaca Simica i Tadica, advokat iz Bosanskog Samca Borisav Pisarevic, je u izjavi zapadnim medijima najavio da ce odbrana “dokazati da je sve sto je ucinjeno u podrucju Samca (dakle ne samo ono sto je pripisano njegovim klijentima) bilo neophodno za ocuvanje srpskog naroda." Mada mu to, verovatno, nije bila namera, Pisarevic je time podrzao Goldstonovu tezu o velikom znacaju tog podrucja za “srpsku stvar." Naime, navodi se u optuznici, “zbog njegovog polozaja na severozapadnom kraju tzv. Posavinskog koridora, kontrola nad Bosanskim Samcem je bila znacajna za srpske napore da osiguraju kontrolu nad pojasom zemlje koji povezuje Srbiju sa Krajinskim Srbima u Hrvatskoj i zapadnom Bosnom i Hercegovinom."

Bilans tih napora, tj. po Goldstonu “sistematske i koordinirane kampanje terora" i deportovanja i transfera civila, istaknut je vec u prvom stavu optuznice “Miljkovic i ostali." Tu se, naime, konstatuje kako je od oko 17.000 Hrvata i Muslimana koji su 1991. ziveli u opstini Bosanski Samac... u maju 1995. ostalo njih manje od 300.