EKONOMISTI O “AVRAMOVICEVOM PROGRAMU - CETIRI GODINE POSLE"

U poslednjih sest godina SRJ je dobila kroz spoljnotrgovinski deficit injekciju od 8,3 milijarde dolara, a taj novac je potrosen na zivot iznad mogucnosti, a da nije resen nijedan strukturni problem ekoknomije, tvrdi dr Madzar

Svi poremecaji u osnovama sistema, koji su 1993. kreirali hiper inflaciju, neotklonjeni su i deluju i danas, samo sto je privredna kriza produbljena i bice teze i skuplje da se iz nje izadje, konstatovano je na okruglom stolu koji je na temu “Avrmovicev program - cetiri godine posle" organizovan u Institutu ekonomskih nauka.

Sam tvorac ovog programa, dr Dragoslav Avramovic, konstatovao je da trenutno nemamo poznatu ni cenu stranog novca, ni cenu kapitala (obzirom na razlicite kamatne stope) a to znaci da niko nije u stanju da planira na cemu ce zasnovati proizvodnju niti koliko ce ona kostati. Ogromnom spoljno-trgovinskom deficitu, koji po nezvanicnom kursu dostize 20 odsto drustvenog proizvoda, treba pridodati budzetske deficite (uz “letece" i nepodmirene dugove drzave) reda velicina od oko pet milijardi dinara, kao i ogromnu nelikvidnost u privredi, koja se trenutno meri blokiranim racunima 25.700 firmi, radi neplacenih obaveza od 13,8 milijardi dinara. Dr Avramovic ne veruje da ce Vlada u ovoj godini uspeti da obezbedi uvoz kapitala od 1,5 milijardi dolara, da bi pokrila svoje ekonomske planove, niti da ce radi stabilizacije kursa i cena uspeti da smanji novcanu masu za jos milijardu dinara, jer bi sa tim proizvela kompletnu paralizu privrede. Svojom famoznom Uredbom o finansijskoj disciplini Vlada je uspela trenutno da stopira inflatorna ocekivanja i da na kratko primiri crni kurs i cene, ali to ne moze biti supstitut za nepostojanje plana ni za kratkorocnu, a kamoli drugorocniju buducnost.

Nuzan je novi stabilizacioni program (unutar njega i promena deviznog kursa) koji ce obavezno pratiti skidanje sankcija, jer je sasvim ocigledno da bez otvaranja vrata medjunarodnih finansijskih institucija nije moguce obezbediti uvoz nasusno potrebnog kapitala u domacu privredu, u kojoj vec osam godina nema nikakvih investicija, kao sto ni bez stranih trzista jugoslovenska privreda ne moze da osigura izvozni prodor i smanji makaze spoljno-trgovinskog deficita, istice dr Avramovic.

Upozoravajuci da smo visoko zaduzena zemlja, dr Ljubomir Madzar je izracunao da je u poslednjih sest godina, kroz spoljno-trgovinski deficit SRJ dobila dodatnu injekciju od 8,3 milijarde dolara. Ta sredstva (medju njima i devizne rezerve od stanovnistva) potrosena su da bi se omogucio zivot iznad realnih mogucnosti. Po proceni dr Madzara ono sto potrosimo prevazilazi za jednu trecinu ono sto uspemo da proizvedemo i stvorimo. Uz to topi se kapital privrede, a prodaja PTT i nacin na koji su ta sredstva potrosena, obecava da ce se taj proces nastaviti, pri cemu je najgore sto takvo trosenje kapitala ne doprinosi resavanju nijednog strukturnog problema u domacoj ekonomiji, istice dr Madzar. Po njegovim recima, vlast to cini da bi opstala, prodavace kapital komad po komad dok bude imala sta, a ko dodje posle nje, doci ce u pustu i sasusenu zemlju. Njegova poruka dr Avramovicu glasila je: svaki ekonomista, koji hoce da bude uspesan u stabilizacionom programu na duzi rok od sest meseci, ne sme sebi dozvoliti da se uvuce pod politicki sinjel ovakve vlasti. Pri tome, dr Madzar je insistirao na terminu ovakve, sto znaci da se nista nece izmeniti ukoliko se samo promeni jedna garnitura ljudi drugom.

U poslednjih godinu i po dana ostvarena je veca stabilizacija cena nego na pocetku sprovodjenja Avramovicevog programa, ali se jos niko nije “potpisao" pod taj uspeh, podseca dr Miroljub Labus. Po njemu, razlog je to sto je za tu stabilizaciju placena visoka cena od barem dve i po milijarde dolara, a taj priliv kapitala dobijen na razlicite nacine, potrosen je na potrosnju i neefikasnu proizvodnju, samo da bi se prikrilo ono sto se zove strukturni poremecaj jugoslovenske ekonomije, koji se kroz odlaganje reformi gura pod tepih. Domaca privreda pravi godisnje oko tri milijarde dolara gubitaka i to su uglavnom gubici na kapitalu, podseca dr Labus.

B. Jager