cetvrtak, 19. februar 1998.

KONFERENCIJA ZA STAMPU “G-17"

Vladin koncept - recesija

Da bi stabilizovala kurs vlada je svesno oborila kupovnu moc stanovnistva i prinudila ga da proda oko 150 miliona maraka

“Najvaznija posledica Uredbe o merama finansijske discipline je povlacenje gotovog novca iz opticaja sto je dovelo do pada kursa nemacke marke. U novembru je kolicina gotovog novca u opticaju iznosila 50 odsto od ukupne novcane mase, a prosle nedelje, ona je pala na ispod 45 odsto. Ove nedelje kolicina gotovog novca u opticaju jos je manja. Medjutim novcana masa od novembra do sada varira od 9,2 do 9,5 milijardi dinara i nece biti vecih promena. Od najavljenog smanjenja na osam milijardi dinara nece biti nista jer vec ima teskoca u isplati penzija", rekao je na jucerasnjoj konferenciji za stampu “G-17" Mladjan Dinkic, koordinator “G-17".

Prema recima Dinkica, Vlada Srbije koja, umesto Narodne banke Jugoslavije vodi monetarnu politiku svesno se opredelila za recesiju koja ima odlozeno dejstvo i osetice se tek narednog i sledecih meseci. “Zbog nemogucnosti da pokrije spoljnotrgovinski deficit, Vlada se opredelila za recesiju i obaranje kupovne moci stanovnistva. Kupovna moc je u odnosu na novembar, prema recima Dinkica opala za 20 odsto. Da bi zadrzala isti nivo kupovine, svaka porodica je morala da proda u proseku oko 50 maraka. Na taj nacin je od stanovnistva prikupljeno oko 150 miliona maraka. Devizne rezerve su blago porasle. One su zbog finansiranja izbora u novembru bile pale na 190 miliona dolara, a novcana masa je iznosila 9,5 milijardi dinara. Oko 2,5 milijarde dinara vise je emitovano nego sto je ostvareno deviza od prodaje PTT. Kako je u novembru iz opticaja povuceno 500 miliona dinara, sredinom januara novcana masa je iznosila devet milijardi dinara. Medjutim ona, umesto da se i dalje smanjuje, ponovo raste na 9,5 milijardi i podize kurs marke. Drzava tada prodaje svoje devize po visokom kursu, a zatim donosi Uredbu da bi ogranicila kolicinu gotovog novca u opticaju i oborila kurs", rekao je Dinkic.

"G-17" dobija pravnu formu

U osnovi platforme "G-17" je da Jugoslavija bez ukljucenih u medjunarodne finansijske institucije ne moze sprovesti korenite reforme i promeniti politicki sistem. "G-17" ce uskoro dobiti pravnu, odnosno zakonodavnu formu, osnovati Centar za strateske studije i letnju skolu ekonomske politike. Predavaci u Centru za strateske studije bice poznati svetski eksperti, Jan Vinjecki i Mersur Orson dok ce u letnju skolu moci da konkurisu asistenti, talentovani studenti i sluzbenici drzavne uprave.

Uredba ce na duzi rok imati kontraefekte jer ce se smanjiti javni prihodi sto ce dovesti do kasnjenja plata, penzija i zapocinjanih strajkova.“ Svi potezi koje je Vlada povukla da bi napravila moneterni udar, vec su prepoznatljivi. Ona najpre smisli nesto isuvise lose pa kad to malo popravi, ljudi su zadovoljni. Sve ovo moze biti i priprema za novu vladu koja ce se pojaviti kao spasioc, rekao je Dinkic. Veselin Vukotic, koordinator “G-17" i profesor Ekonomskog fakulteta u Podgorici istakao je da je ovih dana Crnu Goru zahvatio drugi talas posete potencijalnih stranih investitora. Americka internacionalna Asocijacija za razvoj ocenila je da je u ovoj republici politicki ambijent za ulaganja povoljan, nemaju zamerki ni na zakonodavstvo, ali smetnje postoje zbog spoljnjeg zida sankcija i saveznih propisa kao i monetarne politike na nivou zemlje.

“Do sada je privatizovano 80 preduzeca cija je procenjena vrednost 200 miliona maraka. Ona su prodata sa popustom od 42 odsto. Radnici “Trebjese" su dobili dividendu od 1.500 maraka sto dosta pozitivno utice na privatizaciju. Raspisan je i medjunarodni tender za sest velikih preduzeca medju kojima se nalazi i “Simo Milosevic". Ogranicenje za brzu privatizaciju moze biti visoko procenjena vrednost preduzeca. Procenjujem da ce losija preduzeca morati da spuste cenu i do 60 odsto", rekao je Vukotic, napominjuci da se u Crnoj Gori priprema sveobuhvatnija vaucerska privatizacija.

S. Jovicic

Sukob dva koncepta

“Cesto se o Srbiji i Crnoj Gori govori kao o dva geografska pojma, a rec je, ustvari o sudaru dva koncepta, jednog koji je za reforme i drugog koji je za status kvo. Savezna vlada bi morala da izadje sa stavom da li je za reforme ili ne kako se ne bi dogodilo da se traze individualna resenja. Radikalne ekonomske reforme moguce su za celu zemlju samo pod uslovom da se ujedine reformske snage i stvori takva kriticna masa koja ce biti dominantna", rekao je Vukotic.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /