OKRUGLI STO UNIVERZITETA “BRACA KARIC" O TRANSFORMACIJI JAVNIH PREDUZECA

Ministarska postavka izostala zbog, kako se pretpostavlja, vecanja u Vladi Srbije o eventualnom ukidanju Uredbe o finansijskoj disciplini

Najavljeno sa poprilicno pretencioznim obecanjem, da ce dati odgovor na pitanje, “kako upravljati promenama u uslovima sve kompleksnijeg okruzenja, koristeci dostignuca svetske teorije i prakse poznatih korporacija," jucerasnje “zasedanje" okruglog stola Univerziteta “Braca Karic" se pretvorilo u akademsko caskanje o “Novim tendencijama u strategijskom upravljanju preduzecem".

Jednostavno, zbog hitnijih i precih poslova (vecanja u Vladi Srbije o eventualnom ukidanju Uredbe o merama finansijske discipline) nisu dosli najavljeni ministri: Milan Beko, ministar za ekonomsku i svojinsku transformaciju (najavljen kao strucnjak za probleme transformacije velikih sistema) i profesor dr Svetolik Kostadinovic, ministar za saobracaj i veze, kao ni Milan Brujic, pomocnik generalnog direktora JP PTT saobracaja “Srbije".

Iz pisanog referata dr Kostadinovica o “Ciljevima i motivima vlasnicke transformacije" moze se zakljuciti da ministar saobracaja, ako ne i cela Vlada Srbije, smatra da je “privatizacija potrebna, ali ne i dovoljna za ekonomski napredak". Odnosno, da je potrebna politicka i ekonomska stabilnost, ozivljavanje trzista, stabilnost deviznog kursa i cena, rast poslovne aktivnosti i povecanje stepena konkurentnosti. Kostadinovic, takodje, zakljucuje da je najbolji metod privatizacije onaj koji se, uz odredjene korekcije, zavrsava po vec zapocetom modelu. Pri tome, procesu privatizacije treba prici preduzetnickom logikom, odnosno, treba se baviti time sta ce ta preduzeca da rade posle privatizacije, a ne samo podatkom “koliko cemo novca dobiti privatizacijom".

Kostadinovic konstatuje da su istocnoevropske zemlje u ovaj proces usle lose pripremljene, uz korupciju, neodgovarajuce procene drzavnog kapitala i da se privatizacija infrastrukturnih sistema u zemljama tranzicije pokazala tezom nego sto se ocekivalo. Pojavili su se, naime, znacajni problemi i slozena pitanja, istovremeno kriticna za funkcionisanje privrede, jer je uglavnom u pitanju velika, kapitalno intenzivna delatnost, koja je od strateskog znacaja za svaku zemlju. Najcesce, to su sistemi koji imaju veliki zagarantovani priliv gotovine, jer su svakome potrebne telekomunikacije, saobracaj, struja, grejanje,..

Zanimljivo je da je Evropska unija, u okviru programa PHARE pre dve godine pokrenula izradu studije koja se odnosi na harmonitaciju regulative i legislative u energetskom sektoru zemalja u tranziciji, kako bi se odredili pravci daljeg uskladjivanja zakonskih propisa ovih zemalja. Do sada su zavrsene studije za sve zemlje centralne Evrope, u toku je izrada dokumenata za BiH i Makedoniju a SRJ i Hrvatska jos uvek nisu ukljucene u ovaj program. Kostadinovic komentarise da je to steta jer, drugi korak ovog programa je prilagodjavanje organizacije elektroenergetskog sektora. Jasno je, kaze Konstadinovic da “one elektroprivrede koje nisu spremne da zadovolje svoje ptrosace, odnosno kupce, stavljajuci ih na prvo mesto u svim svojim aktivnostima, i da im obezbede kvalitetno, sigurno i pouzdano snabdevanje nece imati prohodnost na globalnom trzistu elektricne energije".

Najavljujuci da ce i kod nas prvi talas svojinske transformacije obuhvatiti javna preduzeca, pre svega zato sto se njima zna vlasnik, i ko pregovara u njihovo ime, Kostadinovic pise da ce se proces odvijati kroz dokapitalizaciju, vezivanjem ovih preduzeca za vodece svetske kompanije.

J.Putnikovic