STANARI ZGRADA KOJE JE MINISTARSTVO KULTURE PROGLASILO ZADUZBINAMA ZABRINUTI ZA SVOJU BUDUCNOST

Ministru Ivkovicu sve dozvoljeno, gradjanima nista

Dok ministar Branislav Ivkovic moze u zaduzbini trgovca Miljkovica (Molerova ulica) i da dogradi stan u potkrovlju i da ga otkupi, stanari u drugim zaduzbinama strepe od uvodjenja ekonomskih kirija

Dragoljub Petrovic

Stanari strepe i od iseljenja:
Jedna od beogradskih zaduzbina
u Knez Mihailovoj ulici

Desetak hiljada gradjana Srbije koji zive u zaduzbinama nisu uspeli da otkupe “svoje" stanove, jer ih je drzava u tome onemogucila donosenjem raznih sumnjivih zakonskih i podzakonskih akata. Ovo kazu Milos Banic i Milutin Komanovic, clanovi inicijativnog odbora jos uvek neregistrovanog udruzenja gradjana koji zive u zaduzbinama. “I cinjenica da udruzenje nismo uspeli da registrujemo, dovoljno govori o odnosu drzave prema nama. Kada smo odrzali osnivacku skupstinu i doneli statut i odluku o obrazovanju udruzenja, podneli smo zahtev Sekretarijatu unutrasnjih poslova u Beogradu za registraciju. Nas zahtev je odbijen posle sest meseci bez ikakvog obrazlozenja", kaze Banic.

Prica o zaduzbinama pocinje 1958. godine kada su zakonom nacionalizovane i postale drustvena svojina. “Kada je poceo otkup stanova mi smo stavljeni u neravnopravan polozaj u odnosu na ostale gradjane jer je Zakonom o stanovanju (1992) i Zakonom o izmenama i dopunama zakona o stanovanju (1993) predvidjeno da se od otkupa stanova, kako pise, izuzimaju stanovi koji su pripadali zaduzbini, a koja bi mogla nastaviti s ostvarivanjem ciljeva radi kojih je osnovana. Ministarstvo nadlezno za stambene poslove u saradnji s Ministarstvom kulture donelo je 1994. godine, Pravilnik o utvrdjivanju stanova koji se izuzimaju od otkupa u zgradama zaduzbina koje bi mogle obnoviti rad. Nije poznato po kom osnovu po kojim kriterijumima je to uradjeno. Tada je Ministarstvo ostavilo godinu dana roka da pomenute zaduzbine koje bi mogle obnoviti rad to ucine", kaze Komanovic.

Zloupotreba vladajuce nomenklature

Prema njegovim recima, tek prosle godine Ministarstvo je izdalo novi pravilnik u kome je pobrojalo 74 zaduzbine koje nisu obnovile rad u produzenom roku i oni su dobili mogucnost za otkup. “U toj grupi van svih logicnih kriterijuma nasle su se i reprezentativne zgrade, sredjene i doterane. U grupi zaduzbina koje navodno i dalje rade nasle su se, recimo, zgrade prilicno ruinirane ali na dobrim lokacijama. Vazno je reci da su u prvoj grupi bile zgrade u kojima su stanovali mnogi ljudi bliski rezimu ili opstinskim vlastima", kazu nasi sagovornici.

“Vlada je 1997. godine odredila svoje predstavnike koji ce brinuti o statusu gradjana koji koriste stanove u zaduzbinama, dakle o nama. Tu su nasao i ministar Branislv Ivkovic. Ne bi to bilo nista cudno da ministar Ivkovic sebe nije stavio u grupu gradjana koji su izjednaceni u polozaju s gradjanima kojima je omogucen otkup. Ministar je, naime, u Molerovoj ulici, u zgradi zaduzbine pocivseg trgovca Stevana Miljkovica, prosvetnog dobrotvora, dogradio stan u potkrovlju. Po pricama stanara prosirio je stan i na drugoj zgradi. Neuvrstavajuci taj objekat u registar zaduzbina koje su obnovile rad, omogucen je otkup stanova u zgradi. Na taj nacin, covek iz vlade zloupotrebio je svoj polozaj. Da ne pricam o cinjenici da su u registru zaduzbina koje su obnovile rad ostale mnoge zgrade daleko manjeg znacaja i svrhe. Mi se ne zalimo na zaduzbinarstvo kao svetlu tradiciju u nasem narodu vec na zloupotrebu vladajuce nomenklature koja je zaduzbine od velikog znacaja putem intervencije rasprodala u bescenje, a nas obicne gradjane bez veza s vlascu dovela u neravnopravan polozaj iako zivimo u objektima mnogo manjeg znacaja, od kojih su neki,cak, odavno prestali da budu zaduzbine", kaze Komanovic.

Sta kazu stanari

Nas sagovornik navodi kao drastican primer, slucaj zaduzbine Dimitrija i Anke Naumovic u Kolarcevoj ulici broj 9. Stanari ove zgrade uz pomoc Opstine Stari grad podneli su tuzbu Vrhovnom sudu Srbije protiv Ministarstva kulture u kojoj navode da je pomenuti organ uvrstio ovaj objekat u red zaduzbina koje su obnovile rad bez ikakvog pravnog osnova. Kako stoji u tuzbi, Ministarstvo kulture donelo je resenje o obnavljanju rada zaduzbine a nije utvrdilo da li postoje uslovi za ostvarivanje ciljeva zbog kojih je zaduzbina osnovana. Naime, zaduzbina Naumovica osnovana je 1913. godine i sama se ugasila (prestala s radom) 1954., jer su nestali ciljevi zbog kojih je osnovana. Ciljevi koje je zaduzbinar predvideo za ovu zaduzbinu bili su da se sredstva od izdavanja stanova usmeravaju na izdrzavanje zanatlija, pretezno kazandzija i njihovih porodica za slucaj smrti, invaliditeta ili bolesti. Formiranjem fondova za socijalno, penzijsko i invalidsko osiguranje, stoji u tuzbi, zanatlije su stekle potrebnu zastitu, a kazandzije kao zanatlijska skupina vise i ne postoje. Kada se ova zaduzbina ugasila (sama od sebe) stanari su sklopili ugovore s Opstinom Stari grad koja pocinje da raspolaze zgradom, jer posle Zakona o nacionalizaciji nepokretnosti u privatnoj svojini prelaze u drustvenu svojinu. “U medjuvremenu, korisnici stanova ulazu u stanove i zgradu svoja sredstva, i izdvajaju licne prihode za stambene fondove. I onda na kraju drzava donosi odluku da svoje stanove, za razliku od drugih gradjana ne mogu otkupiti i obnavlja rad zaduzbine"- kazu stanari.

Konfiskovana sredstva

Pored cinjenice da je Ministarstvo kulture upisalo u registar zaduzbina zaduzbinu koja je sama prestala da postoji jos pre 44 godine, tuzilac tvrdi da Ministarstvo navodi nesto sto je pravno nemoguce - da je imovina zaduzbine u drustvenoj svojini, a po Zakonu o zaduzbinama, fondacijama i fondovima (1989) - zaduzbinu mogu osnovati samo fizicka lica sopstvenim sredstvima. “Fond solidarnosti Srbije, koji upravlja zaduzbinom po resenju Ministartva kulture, nije fizicko lice, a drugo - taj fond ne moze postati pravni naslednik fizickih lica koja su umrla pre 60 godina. Uostalom, intencija zakonodavca u obnavljanju zaduzbina bila je usmerena, poveravanjem posla Ministarstvu kulture, na ocuvanje kulturno-istorijskih spomenika, sto u slucaju Kolarceve 9 definitivno nije slucaj, pa mi ne mozemo pored svih navedenih cinjenica zakljuciti nista drugo sem da je neko iz drzave bacio oko na ovu zgradu", kazu stanari.

Prema recima Milosa Banica, koji stanuje u zaduzbini u Vlajkovicevoj 5 (bivsa zaduzbina Djoke Vlajkovica), stanovi u zgradama zaduzbina su drustvena imovina na koje su gradjani placali porez pa su samim tim i oni nosioci te imovine. “Zakon o stanovanju nam je ukinuo stanarsko pravo (sada smo zakupci) i konfiskovao sredstva koja smo decenijama uplacivali u javne fondove. Tako smo mi postali gradjani petog reda", kaze Banic. Predlog stanara je, kaze nas sagovornik, da se otkupom stanova namenska sredstva dobiju na mnogo savremeniji nacin, nego sadasnjim placanjem zakupa. “Mi samo zelimo da zivimo bez opterecenja, jer sada ne znamo ni zasto smo stavljeni u ovakav polozaj, ni sta ce dalje biti s nama. Jednostavno, postoji nevidjen psihicki pritisak, posto se neko sutra moze setiti, pa nas izbaciti odavde, ili u krajnjoj liniji, nametnuti nam ekonomske kirije i onda mozemo da se slikamo", zakljucuju nasi sagovornici.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /