BOMBARDOVANJE REPUBLIKE SRPSKE I TEORIJA K. G. JUNGA

Radijaciju nije moguce sakriti. Koja drzava bi se odlucila na takav neprikosnoven genocid protiv nekog naroda. Rec je o propagandi na koju mogu da nasednu samo neprosveceni. O navodnom atomskom genocidu u RS ne govori cak ni RTS

Mihajlo Mihajlov

U vreme kada sam radio kao analiticar i komentator na Radiju Slobodna Evropa - Radio Evropa, nekoliko godina sam pisao nedeljne komentare pod nazivom "Zastani i zamisli se". Ideja tog poduhvata bila je da u borbi za totalno crenzurisanom komunistickom stampom nije vazno samo pruziti slusaocima korektnu i istinitu informaciju o dogadjajima, vec je ne manje, ako ne i vaznije, korektno i istinito osvetljavati dogadjaje, povezivati ih u jednu celinu i uvoditi izvesnu hijerarhiju u beskrajne tokove informacija. Otuda i ime komentara: Stani, zamisli se. Osmisliti dogadjaj je najvaznije.

I eto, sada, kada se u beogradskoj stampi, cak i u ozbiljnoj, kao sto je NIN, pojavljuju clanci u kojima se bez ikakve sale govori o tome da su americki avioni pre dve godine bombardovali srpske polozaje u Bosni bombama sa atomskim zracenjem, od cega danas srpska deca oboljevaju od raka, te se radja obogoljena telad, a drvece krivi i vene. Instinktivno mi se javila zelja da ne napisem, vec da dreknem: Ama ljudi, stanite, zamislite se za trenutak!

Ajde da se zamislimo! Da li radijacija, cije se posledice javljaju nakon duzeg perioda, ima ikakvog uticaja na trenutna borbena dejstva? Jasno je da nema. Da li je americko vazduhoplovstvo planiralo da podvrgne radijaciji i sopstvene trupe, koje se u okviru Sfora nalaze na bombardovanim terenima? Ta Pentagon ne uspeva da izadje na kraj s "legionarskom bolescu" od koje pate ucesnici "zalivskog rata", ciji se uzrok jos uvek ne zna. Nije valjda da je mrznja prema srpskom narodu kod americke administracije, koja je tek u poslednjih par godina uspela da nauci da razlikuje Srbe, Hrvate i Bosance, toliko velika, da je odluceno u korenu saseci atomskom radijacijom sve srpsko, ukljucujuci domace (i sumske) zivotinje? Ali radijaciju je isto tako nemoguce sakriti, kao i temperaturu, i isto je tako lako meriti. Pa koja drzava u svetu bi se odlucila na takav neprikriveni genocid protiv bilo kog naroda? Pobogovu - demokratska drzava.

Savrseno je jasno da se radi o cisto propagandnoj antiamerickoj patki, i to veoma primitivnoj, na koju mogu da nasednu samo najneprosveceniji delovi stanovnistva. Citam u NIN kritiku na racun toga sto o tom navodnom atomskom genocidu u Bosni nista ne govori RTS. Hvala Bogu, najzad i RTS da dobije zasluzenu pohvalu.

Uzgred, u maju 1996. godine posetio sam Sarajevo, upravo u vreme kada se naveliko pricalo i pisalo po novinama o neobicno velikom povecanju kanceroznih oboljenja, narocito medju srajevskom decom. Lekari su to tumacili stresovima izazvanim dugogodisnjom varvarskom opsadom grada, dok je mnogo mojih sagovornika smatralo da je povecanje kanceroznih oboljenja rezultat upotrebe hrane iz raznih vojnih zaliha, koje su cesto preostale cak od vremena Drugog svetskog rata, a koje su Sarajlije dobijale od medjunarodnih humanitarnih organizacija. Navodno da su te zalihe hrane bile podvrgnute radijaciji da se ne bi pokvarile a da, opet navodno, dugorocna upotreba takve hrane izaziva onkoloska oboljenja. U svakom slucaju, barem jedno je jasno - Sarajevo nije bombardovala americka avijacija, a zdravstvena situacija je slicna, kao i u ostalim delovima republike.

Americka avijacija i Jungova teorija sihronosti

"Inzenjer kristalografije (fizika cvrstog stanja) i nastavnik informatike, Spasoje Vlajic (rodjen 1946. godine u Beogradu), za ovdasnje prilike radi jedan nesvakidasnji posao. S grupom saradnika (inzenjera i fizicara) uz pomoc kompjutera, jednacina, 'svetlosne' i 'svesne' formule, kao i duhovnih praznika veoma uspesno pogadja dogadjaje i predvidja buducnost.

Vlajic: Odgovor se krije u pojavi koju je svajcarski psiholog Karl Gustav Jung nazvao 'sinhronicitetom'. U savremenoj nauci, ali i sire, posebno u parapsiholoskim istrazivanjima, raste zanimanje za ovu oblast. Sinhronicitet podrazumeva vremensku podudarnost dva vili vise dogadjaja koji nisu povezani uzrocno- posledicnim odnosima, vec istim ili pak slicnim smisaonim sadrzajima. Znaci, kada odredjeno psihicko stanje prati odgovarajuci fizicki dogadjaj. Pogledajmo sada koje se saobraznosti, podudarnosti, kriju u ovim dogadjajima koji su povezani s padovima americkih aviona u njihovom odnosu prema Srbima.

Nosioci antisrpskog delovanja su Nemacka i SAD. Trinaestog septembra pocinju lokalni izbori u Republici Srpskoj, gde je njihov pritisak narocito vidljiv. Istog tog dana negde daleko iznad neba nedaleko od jugozapadnih obala Afrike sudaraju se bas avioni trenutno najvece svetske i evropske sile: SAD i Nemacke. Posle petog udesa sledi zabrana letenja, a padom helikoptera gine bas po pet pripadnika pomenutih nacija; pre izbora Amerikanci u vojnu bazu 'Avijano' u Italiji, dovlace kao pretnju Republici Srpskoj sest letilica, kada je u aprilu prosle godine bila objavljena opomena da ce se americka avijacija suociti s nepredvidljivim teskocama. To je bilo posle udara njihovog aviona u brdo Sveti Jovan Krstitelj. Poginula su trideset i tri Amerikanca, medju kojima i vodeci direktori i menadzeri petnaest najpoznatnijih multinacionalnih kompanija, zajedno s par kongresmena, od kojih je najpoznatije ime bio ministar trgovine Ron Braun. Tada avion udara u brdo Svetog Jovana Krstitelja, a sada helikopter u planinu ispod Visa Nadkrstac. Obratite paznju na reci KRSTITELJ I NADKRSTAC. Malo prethodni udes je bio u znaku Jovana Krstitelja, a izbori kojima zapocinju novi udesi bili su dva dana po prazniku Usekovanje glave sv. Jovana Krstitelja..."

I tako dalje i tako dalje. Sinshrona pojava teorije kakve iznosi inzenjer Spasoje Vlajic, te brojnih clanaka o radioaktivnim bombama bacenim na Republiku Srpsku, nesumnjivo imaju jedan zajednicki, ako ne iskljucivo politicki, a ono socijalno-patoloski koren. Iz istog korena rastu i zahtevi za uvodjenjem veronauke u skole, pri cemu se zaboravlja da su najcivilizovanije i najdemokratskije zemlje na svetu postale to tek onda, kada je izvrseno radikalno odvajanje drzave od bilo koje crkve. Recimo, uprkos tome sto se vecina zitelja SAD deklarise religioznim, u javnim skolama ne samo da se ne mogu zamisliti casovi veronauke, vec se u skolskom prostoru ne dozvoljava cak ni kratka javna molitva za vreme odmora, za sta se vec pola veka bore ziloti raznih americkih crkava. Naravno, postoje i privatne skole, gde ucenici imaju religiozno vaspitanje, ali to je vec druga i skupa stvar.

Jung, Kafka i Remizov

Kao zaostatak (ili nov stadij) materijalizma, danas se javljaju teorije koje pokusavaju povezati gene, tacnije molekule DNK u genima, s "kolekivnim nesvesnim". Naravno, za to ima toliko malo osnova kao i za "povezivanje" imena brda Jovana Krstitelja sa "sinhronitetom" koji, navodno, kaznjava Amerikance i Nemce zato sto "tlace srpski narod". U svakom slucaju odnos fizickog i duhovnog u coveku, uprkos ogromnom napretku nauke, nije postao nista jasniji od vremena Platona, te ce kompjuteri tu, po svemu sudeci, malo pomoci.

Medjutim, u mladosti sam upravo ja imao priliku da nabasam na empirijski dokaz Jungove teorije, radeci na svom postdiplomskom radu o modernizmu u ruskoj knjizevnosti u poslednjih cetvrt veka pre revolucije 1917. Naime, tada sam citajuci brojne knjige u zagrebackoj Sveucilisnoj biblioteci (za razliku od beogradskih biblioteka ona je sacuvana i ne prestrogo centzurisana posle 1945), izgleda prvi (rezao sam stranice) procito malo poznati roman Alekseja Remizova "Ribnjak" ("Prud") iz 1908. godine. Roman nije bio previse interesantan, bio je razvucen, mracno naturalisticki obojen. Autor je pricao istoriju jedne porodice, u kojoj je bilo i revolucionara-terorista i kojekavih mracnjaka. Medjutim, bilo je zapanjujuce to da su u delovima teksta, gde je autor opisivao snove ili halucinacije svojih junaka, bile skoro doslovce opisane najvaznije scene Kafkinog "Procesa".

Najimpresivnija je bila zavrsna scena, kada dvoje podjednako obucenih ljudi ulazi kod Jozefa K. u sobu, izvode ga na trg i ubija. Ta scena u svim "kafkijanskim" detaljima postoji u romanu Remizova "Ribnjak".

Kafkin "Proces" se pojavio pocetkom dvadesetih godina, znaci vise od decenije posle romana Remizova. Istovremeno je potpuno jasno da Kafka nikako nije mogao da zna za njega. Roman nije nikada preveden na druge jezike i malo je citan cak i u Rusiji. Kafka nije znao ruski, te boljeg empirijskog primera "sinhronosti" i cak identicnosti unutrasnje realnosti "kolektivno nesvesnog" nije mogao pozeleti. Svoj rad sam i bazirao na tome, i jos desetak identicnih primera kod drugih autora ruskog modernizma, a izvodi iz mog rada su stampani u casopisu studenata Filozofskog fakulteta Zagrebackog sveucilista "Danas", broj 1 za 1961. godinu.

Sedam-osam godina kasnije taj clanak iz studentskog casopisa je usao u moju knjigu "Ruske teme" prevedenu na mnoge evropske jezike, pa cak i na japanski. I tada se ponovo potvrdila tacnost teorije K. G. Junga o "sinhronosti". Uprkos tome sto je u vreme stampanja moje knjige interes za Kafku bio enorman i brojni specijalisti su citali moj rad, nikada, nigde, niko nije komentarisao ili izneo svoje misljenje - bilo slaganje ili opovrgavanje. Verovatno je glavni razlog bio nepoznavanje i teska dostupnost romana Remizova na Zapadu, i jos uvek tadasnja zabrana Remizova u SSSR-u. Osim toga, malo je specijalista za Kafku poznavalo ruski jezik, a roman nije nikada preveden ni na jedan jezik.

Pa ipak, uprkos mracnoj sihronosti sumanutih teorija i nacionalistickog divljanja sirom sveta (tu Balkan, naravno, jos uvek vodi), sve vise i vise imam prilike da se srecem i otkrivam postojanje i rast pozitivne "globalne" sinhronosti, kojom sam jos pre desetak godina posvetio knjigu "Planetarna svest".

U Vasingtonu, 27. decembra 1997.