REAGOVANJA STRUCNJAKA NA DALJU LIBERALIZACIJU SPOLJNOTRGOVINSKOG REZIMA

Kreatorima ekonomske politike ocigledno ne smeta sto je uvoz toliko visok i smatraju da je liberalizacija najbolji nacin borbe protiv monopola. Tako se, medjutim, odlivaju ogromna sredstva, kaze Vojislav Stankovic iz Instituta za spoljnu trgovinu

Savezno ministarstvo za spoljnu trgovinu utvrdilo je obim kontingenata poljoprivredno-prehrambenih proizvoda koji ce se uvesti u ovoj godini u vrednosti 270 miliona dolara. To je, prema recima Vojislava Stankovica, saradnika u Institutu za spoljnu trgovinu, “izuzetno obiman kontingent koji ukazuje da ce se nastaviti politika liberalizacije".

Na listi se nalaze pojedini proizvodi koji, kaze Stankovic, ne zasluzuju da dobiju tako visok stepen liberalizacije. “Kako objasniti odobrenu vrednost kontingenta za uvoz juneceg mesa od 10,8 miliona dolara kad je iz Fonda za razvoj u stocarstvo investirano 54 miliona dolara. Istovremeno, ovakvim resenjem, snazno je podrzan trgovacki lobi. Dokaz vise za to je i da je odobren kontingent za uvoz duvana u vrednosti 57 miliona dolara, cigareta za 40 piva za 12, zestokog pica za 10 sladoleda za 5,4, vode i bezalkoholnog pica za 11,3 i sladoleda za 5,4 miliona dolara. Rec je upravo o proizvodima na kojima svi akteri u lancu zaradjuju visoke profite", kaze Stankovic.

Neopravdano visok kontingent odobren je i za uvoz, kaze Stankovic, preradjevina od voca u vrednosti 4,87 miliona dolara, za sokove 10,7, testenine - pet, margarin 3,9 i suncokretovo ulje - 15 miliona dolara.

Ovako obimni kontingenti znacajnije ce pogoditi domace proizvodjace, tvrdi Stankovic, napominjuci da “kreatori ekonomske politike verovatno i dalje racunaju na izuzetno visoke deficite u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda". Daleko bi celishodnije bilo uloziti taj novac u razvoj poljoprivredne proizvodnje, kaze Stankovic.

Poljoprivreda je za 11 meseci ostvarila deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni od 252 miliona dolara koji ce, kako se racuna, za 12 meseci iznositi 300 miliona dolara. Za 11 meseci izvezeno je u vrednosti 363,8 miliona dolara i to, vina i alkoholnih pica u vrednosti za 25,3 miliona dolara, stoke, mesa i preradjevina za 51,8 voca i povrca za 135,1 zita, preradjevina i lekovitog bilja za 87,4 secera i konditorskih proizvoda za 18,1 i duvana i cigareta za 46,1 milion dolara. Izvoz ce za 12 meseci, prema ocekivanjima, porasti najvise do 400 miliona dolara. Vrednost uvoza za 11 meseci je bila 616,1 milion dolara, a za 12 meseci bice, verovatno, oko 700 miliona dolara.

Do sada je ukupno liberalizovan uvoz za 86 odsto prehrambeno-poljoprivrednih proizvoda, a na kontingentu je ostalo 14 odsto.

Osnovni ogranicavajuci faktori u realizaciji izvoza, prema recima Stankovica, bili su “skromni trzisni viskovi i nedovoljna finansijska podrska u kreditima za izvoz i subvencijama. Autonomne preferencijalne mere EZ koje su odobrene u maju, nisu znacajnije doprinele povecanju izvoza zbog brojnih necarinskih barijera - standarda kvaliteta, sanitarnih propisa i drugih. Proizvodjaci voca i povrca su iskoristili samo deo povlastica jer ih je odluka o preferencijalima zatekla nespremne, kaze Stankovic.

“Kreatorima ekonomske politike ocigledno ne smeta sto je uvoz toliko visok i smatraju da je liberalizacija najbolji nacin borbe protiv monopola na domacem trzistu. To, medjutim, nije pravo resenje jer se odlivaju i ogromna devizna sredstva. Uvoze se visokosubvencionirani proizvodi koji su u zemljama OECD finansijski poduprti po prosecnoj stopi od 41 odsto i subvencionirani sa jos 21 odsto", kaze Stankovic, napominjuci da je liberalizacija neophodna, ali ne linearna vec selektivna.