AMERICKI IZASLANIK ROBERT GELBARD DANAS POCINJE NOVU MISIJU NA BALKANU

Razgovor sa predsednikom SRJ prekosutra ce biti dopunjen upozorenjima o neodloznom uspostavljanju dijaloga sa kosovskim Albancima i zahtevom da se priznavanjem Djukanoviceve pobede u Crnoj Gori demontira detonator najnovije krize. Pocetak turneje danas u Podgorici

Slobodan Pavlovic
dopisnik “Nase Borbe" u Vasingtonu

Iz Vasingtona se i dalje, nesmanjenim intenzitetom, salju javni pozivi i diplomatske poruke Slobodanu Milosevicu da aktivira svoj poznati uticajni mehanizam, kojim bi se po ovdasnjim zeljama (a i po scenariju koji je on prihvatio, u Dejtonu novembra 1995, u ime srpske strane) razresila tekuca kriza u Republici Srpskoj i time napravio “znacajan korak" u postavljanju na noge dvoentitetne Bosne i Hercegovine.

Taj americki pritisak primenice se u sredu i u neposrednoj formi, kad se Robert Gelbard (sledbenik Holbruka i Kornbluma na zahvalnom poslu izaslanika americke administracije u bivsoj i preostaloj Jugoslaviji) bude sreo u beogradskom Belom dvoru sa jugoslovenskim predsednikom, s kojim je - istim povodom - pre par nedelja vec bio u telefonskom kontaktu. Gelbard je juce krenuo iz Vasingtona, s tim sto mu - kako nam je rekao - nije poznata sasvim precizna satnica njegove turneje, za koju je u Stejt departmentu generalno najavljeno da ce danas poceti u Podgorici, nastaviti se uvece i sutra u Sarajevu i Banjaluci, zatim prekosutra u Beogradu, pa u cetvrtak u Vukovaru, da bi se u poslednjem trenutku produzila i na petak, za kad je dogovoren susret u Pristini sa rukovodostvom tamosnjih kosovskih Albanaca.

U svakom slucaju, ono sto je u ovom trenutku Gelbardovog ispracaja jedino izvesno to je cinjenica da je Vasington ovog puta posebno fokusiran prema beogradskom sagovorniku svog mirovnog nadzornika na Balkanu. Rezimski mediji iz Beograda sasvim su u pravu sa svojom tezom da SAD smatraju Slobodana Milosevica “nezaobilaznim faktorom" u smirivanju i otklanjanju svih kriza koje su od 1991. eksplodirale na razvalinama nekadasnje SFR Jugoslavije - s tim sto je za kompletiranje te price, naravno, potrebno i reci da Vasington (kao i medjunarodna zajednica, uopste) smatra politiku jugoslovenskog predsednika glavnim uzrocnikom ratnih i ostalih nesreca u ovom podrucju Evrope, a njega licno i kao najodgovornijeg sto se ovi nagomilani problemi ne resavaju u skladu sa odredbama Dejtonskog mirovnog ugovora koji je on potpisao i deklaracijama kojima se on povremeno javno oglasava.

Poznata je cena medjunarodna izolacije koju zbog toga placa srpsko-crnogorska federacija i jedno joj pridruzeno podrucje (Republika Srpska) i na tu temu predstojeci dijalog Gelbarda i Milosevica predstavlja reprizu onoga sto se vec ko zna koliko puta dosad vec culo u blizoj i daljoj proslosti. Taj razgovor, medjutim - kako je ovde najavljeno - bice prekosutra dopunjen i gostovim upozorenjima oko potrebe neodloznog uspostavljanja produktivnog dijaloga sa predstavnicima kosovskih Albanaca, kao i zahtevom SAD da se priznavanjem Djukanoviceve pobede na predsednickim izborima u Crnoj Gori demontira detonator i ove najnovije krize koja je Milosevicevu Srbiju konfrontirala kako sa neminovnom realnoscu, tako i sa kompletnom medjunarodnom zajednicom.

Klintonova administracija pozdravila je “demokratski izrazenu volju crnogorskog naroda" na predsednickim izborima od 19. oktobra, ali isto tako i javno izrazila ozbiljnu zabrinutost zbog nagovestaja da ce snage lojalne odlazecem sefu drzave nasilnim putem pokusati da sprece primopredaju predsednicke vlasti, zakazanu za 15. januar. Vasington je za pokusaj ove dodatne destabilizacije na Balkanu javno optuzio Momira Bulatovica, dok se (u razgovorima koji nisu za stampu) iznosi uznemirujuca procena da eskalacija ovih podgorickih izazova ne bi bila moguca bez podrske i konkretne pomoci iz Beograda.

Bilo kako bilo, Robert Gelbard razgovarace o tome danas sa dosadasnjim predsednikom Momirom Bulatovicem, kao i sa njegovim naslednikom na tom polozaju Milom Djukanovicem, kojeg je Amerika zdusno prihvatila kao zagovornika politicko-ekonomskih reformi neophodnih Crnoj Gori - ali od kojeg se i te kako ocekuje da i na delu pocne da potvrdjuje ta svoja javna opredeljenja, kad se za koji dan bude uselio u onaj i ovde registrovani cetinjski Plavi dvorac.

Sto se Amerikanaca tice, to ce, medjutim, biti jedina promena. Vasington, naime, odlucno trazi od Beograda da odmah pocne dijalog o vracanju politickih i ljudskih prava albanskom stanovnistvu na Kosovu (za pocetak predlaze se da to bude u vidu realizacije sporazuma o obrazovanju iz 1996), kao i da se apsolutno obavezno zaustavi svaki dalji nasilni obracun sa ucesnicima mirnih studentskih protesta u Pristini i ostalim gradovima, dok se od Rugove, Demacija i ostalih isto tako zahteva da bezuslovno prihvate taj neophodni dijalog sa Beogradom o statusu Kosova u okviru SR Jugoslavije, koji ce za SAD i medjunarodnu zajednicu biti prihvatljiv u svakoj varijanti do koje sporazumno budu dosle srpska i albanska strana.

Gelbardov boravak u Pristini bice, takodje, i prilika da se albanskim sagovornicima i zvanicno ponovi poruka koja im je medijskim putem poslata prosle nedelje iz Vasingtona: SAD su apsolutno protiv primene bilo kakvog nasilja u ostvarivanju politickih ciljeva, tako da je takozvana Oslobodilacka vojska Kosova - imajuci u vidu sta je dosad ucinila i sto, navodno, dalje planira da izvede - na najboljem putu da od strane Amerike bude proglasena teroristickom organizacijom. I da potom kao takva pocne da bude tretitana, sa svim posledicama po nju samu - kao i po narod cije interese OVK navodi da zastupa.

Svi ovi americki stavovi - O Bosni, Crnoj Gori, Kosovu i daljem pritisku na Milosevica - dobili su, inace, punu podrsku Kontakt grupe i pretoceni su u zakljucke sastanka koju je ova ekipa medjunarodnih posrednika imala proslog cetvrtka u Vasingtonu. A, ukoliko je nekom potrebno ovo podsecanje, navedimo za kraj da su ti zakljucci i zahtevi koji se na njih nadovezuju dosli kao jednoglasna poruka SAD, Rusije, Britanije, Francuske, Nemacke i Italije nadleznima u Sarajevu, Banjaluci, Podgorici, Pristini i, pre svega, Beogradu.